Narodno blagostanje
Страна 692
Ашил Леви-Страус од Вапаце де Рапз еј des Pays-Bas. Од последње главнице од 125 милиона леја 77% се налазило у румунским а. остатак у страним рукама (од тога 17% у француским). Прве тешкоће појавиле су се у почетку 1930 године, када је изненадан рен натерао банку да затражи државну интервенцију. Држава јој је онда ставила на расположење већу суму којом је навала савладана. Неповерење према банци је дошло услед великих замрзнутих кредита у индустрији. Бланк-банка је, слично аустријском Кредитаншталту, била заинтересована у врло великом делу румунске индустрије и то не само учешћем у главници, већ и знатним кредитима, као н. пр. у грађевинској индустрији и индустрији грађевинског материјала; у индустрији предмета за исхрану; хартије и дрвета; машинској индустрији ; индустрији коже и обуће ; нафте и т. д. Држава и банкарски синдикат преузели су још раније од Бланк-банке преко. 1 милијарде леја индустријских акција, али то није олакшало њен положај. Аристид Бланко, син Маурициу Бланка и генерални директор Бланк-банке, поднео је оставку.
Меди svima podunavskim аgrarnim državama izgleda da se Rumunija i Mađarska nalaze u najnepovoljnijem položaju, Zbog prezaduženosti njihovih zemljoradnika. Rumunske vlade su obećavale seljaku da će mu olakšati dugove, ali đo danas nije ništa urađeno. Bilo je govora o stvaranju dveju hipotekarnih banaka, od kojih bi jedna transformisala kratkoročne skupe kredite u dugoročne jeftine zajmove, a druga davala nove zajmove. Kako je sve ostalo na lepim rečima i demagoškim obećanjima, rumunski seljaci su |ednostavno obustavili plaćanje kamate provincijskim bankama. Na egzekuciju se ne može ni pomišljati kad se radi o +}, celog stanovništva. Rumunske provincijske banke došle su usled toga u veoma tešku situaciju i zatvaraju šaltere jedna za drugom. Izgleda da je najzad pitanje razduženja poljoprivrede sazrelo
već i za parlamenat. U rumunskim političkim krugovima se'
misli privoleti poverioce na redukciju potraživanja prema poljoprivredi za 30% i na njihovo produženje na 20 godina.
Slično rumunskom izgleda i bugarski predloge za rasterećenje poljoprivrede. Već postoji i zakonski predlog o ovome. Zamisao je u glavnom ta, da se zaduženje svakog pojedinca dovede u vezu s njegovim imovnim stanjem, pa ako je potrebno
da se prisilnim putem čak i snizi. To ме тега (rio dO) DPi- 5 O
silno poravnanje nametnuto poveriocu.
U Mađarskoj su već uvedene u život mere za olakšanje poljoprivrednih dugova. U 42. broju „Narodnog Blagostanja” smo javili o uredbi kojom se maksimira kamatna stopa za poljoprivredne zajmove. Sa njom i vezi stoji uredba o otežavanju egzekutivne prodaje zemljoradničkih imanja. Posednici, Čiji
katastarski prihod ne prelazi 1000 zlafnih kruna, imaju pravo |
zatražiti od sudskih vlasti da odlože izvršenje egzekucije do oktobra 1932. godine, +. |. do unovčenja nove žetve. Ova ideja
počiva u nadi, da će se prilike u toku od godinu dana ipopra-– !
viti i omogućiti zemljoradniku da postigne bolju cenu i podmiri poverioce.
Ništa varljivije od svega toga. Zaraza seljačkog moratorijuma, koja je ponikla u predratnom srpskom parlamentu, pojavljuje se i u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Niti će rumunske i bugarske banke pristati na redukciju seljačkih dugova, niti postoji ma i najmanja nada da će se prilike u poljoprivredi tako brzo popravifi.
АНГЛО-ЧЕХ Џентрала у ПРАГУ 52 филијале У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ
НАРОДНО БЉАРОСРАЊЕ
~
Ми смо већ јавили („Н. Бл. бр. 27) да је румунски Министар финансија спремио предлог закона о банкама. Међутим, овај је повучен и замењен новим, при чијој се изради водило рачуна како о повећаним тешкоћама које су се у последње време јавиле код банака, тако и о поколебаном поверењу од стране улагача, Предлог предвиђа контролу над банкама путем највишег банкарског савета. Овај сачињавају седам чланова, од којих четири именује влада и Народна банка. Банкарски савет има право инспекције над банкама, може да обеснажи закључке главне скупштине и управног одбора ако не одговарају законским прописима ; он одобрава оснивање банака. Цео план за реорганизацију румунског банкарства управљен ј- у првом реду против средњих и мањих банака, Читав низ одредаба иде за тим да олакша оснивање великих банака, Пре свега утврђена је минимална главница према величини места: у Букурешту износи 40 милиона леја, у једа"наест великих градова 20 мил., у осталим градовима 10 мил. а у селима 3 мил. Средњим и малим банкама остају према „томе једино две могућности : да ликвидирају или да се фу:зионишу али фузионисана банка може добити одобрење за "рад само онда, ако јој је главница три пута већа од горг означених минимума. Свака банка која ступа у фузију, мора допринети најмање трећину главнице новог института. Пред|лог даље забрањује да се једном лицу да већи кредит од |15% укупних банчиних сопствених средстава. Укупне оба|Безе не смеју прелазити дванаестоструки износ сопствених Па Број чланова управног одбора утврђен је на пет. Као нарочита мера за обезбеђење улагача садржи пропис, |по коме су банке обавезне држати ликвидну резерву у виси|ни од 25% свих улога. Осим тога, мора се образовати наГрочити ликвидациони фонд који се сваке године дотера са 10% чисте добити док не достигне половину главнице, а за„тим са 5%. Предлог закона предвиђа нарочите олакшице за фузионисања. Банке, које се фузионишу у првој години по ступању закона на снагу, уживају за наредних пет година знатне пореске олакишце; на првом месту не подлеже порези валоризација активе (од како је леј девалвиран. У Румунији још није израђен закон о билансирању у злату, те би валоризирани износи били сматрани за добит).
Најзад порези не подлеже ни фонд за отпис дубиозе.
Законодавство о банкама у Румунији
a i mm a O Or рате
Evropska štampa je rezultat izbora u Engleskoj shvafila kao pobedu nacionalne vlade. U samoj stvari Imamo. neočekivanu pobedu konzervativaca, jer si · Makdonald, Snouden i Samujel, radnički i liberalni prijatelji nacionalne vlade, rastrojili svoje stranke.
Još nikad ni jedni izbori nisu bili od tolikog spoljnepoli| tičkog značaja kao ovi. S toga je pojmljivo što je evropska , štampa u njima gledala veliki događaj. Kapitalistička štampa
Engleski izbori i mi
. se neizmerno raduje rezultatima engleskih izbora, što samo. do| kazuje, da pometena Evropa nije u stanju da ih shvati.
| U novoj vladi će pobornici zaštitnih carina odneti po| bedu. To je za Evropu najvažnije. Engleska je za danas zemlja | slobodne trgovine sa vrlo malim brojem carina; agrarni proizvodi uopšte nisu njima opferećeni. Konzervativci su fanatični protekcionisti; oni ne traže samo 10%-nu finansijsku carinu, već opšti protekcionizam. A to će povući za sobom ogroman preokret u svetskoj trgovini. Engleska u nioj stoji na čelu. Njen
ОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА
«> MOJE MI J A JE ВЕЧЕРА ЈЕ У Капитал Ku, 935,000.000 Телег. адреса: АНГЛОБАЧКА. — Тел. 23402, 23403, 23404, 23405
Иностранство : лоннон БУКУРЕНТЕ
Резерве Ка. #1,000,000 ШИ СОФИЈА O