Narodno blagostanje

Страна 702 НАРОДНО

1! Најновији облици трговинске политике.

И данас је база, трговинске политике тргтовински уговор, краткорочан, са високим ставовима, И T. JI. Ма како да је он рудиментаран према, пред-' ратном тртовиноком уговору, ипак је могао да послужи међународној размени добара, да није ув то дошао читав низ других мера, које су та поттуно паралисале.

1) Контингентирање увоза.

Док су предратни трговински уговори имади за полазну тачку да изједначе неједнаке услове производње и да после тога, страни производи могу да конкуришу на домаћем тржишту исто као и домаћи, политика континтентирања увоза има, за OGнову сасвим другу идеју, наиме да домаћу потре-, бу треба, да покрије првенствено домаћа производња, а само вишак увоз са стране. Тај се вишак утвр-. ђује и у виду контингената дели међ поједине државе-увознице. Систем контингентирања, увоза, практикује у последње време највише Француска. Она та је применила на угаљ, вештачко ђубре, дрво; вино, стоку и т. д. Исто тако је Аустрија континтентирала увоз стоке.

Стстем континтентирања увоза има за базу забрану увоза, а контингенти претстављају изузетак од ње. Контингтенти се моту утврђивати на, два начина: или једанпут за одређену периоду у напред, тако да државе, заинтересоване у увозу, зна“ ју у напред колико у одређеној периоди могу да увезу у дотичну земљу. Тај модалитет пружа, извесну правну сигурност. Несразмерно је неповољнији систем контингентирања који је у најновије време увела Чехословачка. Нарочито за то одређен орган има за задатак, да увоз одобрава, по партијама“) Све док се не донесе дефинитивна одлука, иностранство. заинтересовано у увозу, не зна да ли и колико може у опште да, увезе, односно колики је континтент. То је уништење сваке правне сигурности међународне трговине, На тој бази не може у опште да ради трговац. Под тим условима, међународном трговином могу да се баве само привилетисане установе, којима се из јавних сретстава надокнађују евентуални губитци, који се не састоје само у разлици у пенама, већ нарочито у трошковима лежања, који се не моту да предвиде. |

Трећи модалитет контингентног система је тако звани конпензациони утовор. Он је сличан са послератном конпензационом уговору, само се оним тежило ограничењу извоза, а овим ограничењу уво“ за. Основна идеја конпензапионог уговора, је, да меЂусобна, размена лобара, ивмеђу двеју држава, буде исте вредности. 'о је компромис између двеју су“ протположених тежља, т. ј. да се што више извеве, а што мање увезе. Жели се да се не купи више; но

1) Најновијом одлуком прецизиран је: контингент, али је установљена обавеза примешавања домаћег жита. (Види „Обавешт. службу). По томе ова мера спада у групу под 2).

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 45

што се прода дотичној држави. Иницијативу за, такав уговор обично узима држава, која има пасиван тртовински биланс. Тежи се, да се уравнотежи тртовински биланс. Ту идеју је први разрадио талијански економист де Отефани (O чему је писано У „И. Благостању“). Ту спада швајпарско-немачки случај. Ш'вајнарска, је изјавила, Немачкој, да не мисли од ње примити више робе, 'но што јој буде продала. Вишак ће бити оптерећен прохибитивним паринама. Сов. Русија вакључује такве уговоре, као што је онај са Италијом, Франпуском, Аустријом и т, д.

2) Ограничење потрошње страних производа;

Још је много непријатељскија, спољној тртови= ни ова мера. Она. се састоји у пропису, да се стране сировине или полуфабрикати, који се прерађују у вемљи, имају да употребе при фабрикалији само у одређеној квоти. Он се нарочито примењује на пољопривредне производе, као што је штеница, штирак од кромпира, алкохол за горење и т д. Тако на пр. данас у Француској млинови имају за обавеву, да мељу шпеницу, која је 85% домаћег порекла, а 15% страног у Немачкој обичко 95% домаћег. У Италији 97%. И овде је основна, идеја, да, се стран производ може да употреби тек пошто се потроши домаћи. И ова мера дејствује као забрана увоза, али много горе него систем континтентирања. И ту је за земље, занжнтересоване у увозу, неизвесна, количина могућег увоза. Управо, само домаћи пропавођачи могу да буду извозници, они једино могу да употребе страни производ при фабракацији. Горе наведене квоте за пшеницу показују да су те забране увоза без мало 100%. Другим речима, овакви и слични прописи о употреби стране пшенице при фабрикацији брашна значе апсолутну забрану увоза стране шпенице,

3) Државни монопол увоза,

Ово је још опасније сретство у борби против спољне тртовине. На први поглед оно није тако опасно: само се замењује приватна инипијатива јавном. Уместо да појединци увозе по својој увиђавности, концентрише се увоз у једној рупи, државној или привилегисаној. Али практично, а нарочито с обзиром на прохибитивни дух, који влада у свима земљама, монопол увоза значи забрану увова. Он уништава сва права, која су дата појединим дрскавама трговинским уговорима јер та институција, која има монопол увоза, може да, увеве, а може да не увеве. Оно, што је сигурно код те институције, то је. да је приватницима забрањен увоз, и да је слелствено државама, заинтересованим увозом, одузето једно право, гарантовано уговором.

Друга незгодна страна те институције се састоји у могућности да се врши јак притисак на државе затнтересоване о увозу, За то је налбољи шри-

мер немачки монопол увоза кукуруза. Немачка је

прво у трговинским уговорима са Јутославијом и Румунијом продала за скупе концесије снижење свог

жаринескот става на кукуруз. Тиме су дотичне зем=

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филтал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804,

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА Д. МЕ „Ена КЕ.

аи.

ПИНК ME ррезерњње

Телефон интерурбан Загреб 9442, 5443, 5444, 5446, 5447.

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН |