Narodno blagostanje

7. новембар 1931.

ље стекле неограничено право да уз плаћање утоворног царинског става увозе кукуруз у Немачку. да време важења тих уговора Немачка уводи монопол увоза кукуруза. Самим тим забрањује поданицима дотичних држава, а наравно и својим, увоз кукуруза. Али је државни монопол приликом потађања са дотичним земљама ради куповине извесне количине тражио нове концесије. А последњи стадиум тог монопола нашим читаоцима, је добро повнат : Немачка форсира употребу ражи за исхрану стоке на место страног кукуруза и тиме све више "смањује његов увоз. Други пример за ово имамо у пројекту закона. о регулисању увоза стоке у Аустрији, чије смб одредбе изложили у данашњем броју. 4) Маннпулација девизама као сретство за забрану увоза. Ово је најстрашније, управо катастрофално,

сретство, које је од пре неколико месеци ушло у

употребу, и које се све више шири. Изтовор за, ову меру је заштита домаће валуте. Идеја по себи није

нова и пре рата а, нарочито после рата, државе, које:

су патиле од депресиране валуте, нарочито у критичним моментима, покушавале су да се помогну ограничењем увоза. Веровало се да ће бе тиме изједначити трговински биланс и тиме поправити биланс плаћања. Вршило се путем забране увоза, појединих, нарочито луксузних артикала. Серију нај новијих девизних рестрикција, отворила је Немачка овога лета. У први мах је ограничено давање девиза од стране Рајхсбанке дошло спонтано, из страха да исплата обавеза страним повериоцима не уништи девизни сток и подлогу немачке новчанице. Али је у кратко после тога од стране немачке владе та мера подузимана, програматски као сретство ва угушивање увоза ради извођења привредне „аутархије“, како је то рекао канцелар д-р Брининг јавно у свом програму. Она се разликује од раније у томе што уноси хаос и неизвесност у међународни промет добара, исто као и чехословачки систем континтентирања увоза. Увовник, био домаћи или страт, не зна унапред да ли може добити противвредност за увезену робу. Немачка, је била у први мах израдила читав систем и поделила све увозне артикле у три групе : према томе у колико су они прешни и корисни по народну привреду. Али је систем нашуштен. Новчанична банка која рукује тим девизама, добила, је дискреционално право да даје девиве коме хоће и колико хоће. Катастрофална штетност те мере разумеће се тек онда кад се има у виду да исти девизни правилник обично забрањује и извоз домаћег новца. Тако да увозник не може добити ни страну ни домаћу валуту ва, увезену робу. То значи забрана, увоза. Немачки пример нашао је мнотоструко подражавање. Практикују га Маџарска, Аустрија и Грчка, Пошто су то купци наших производа, то смо ми особито погођени, Из Јужне Орбије стижу очајне жалбе на Грчку. Целокупан наш вишак ситне стоке за извоз који је намењен искључиво Грчкој дошао је у кризу услед „девизне привреде“. Мамарска практикује девизне рестрикције у тој мери да је дошао у питање њен трговински уговор са Аустријом, који је са толико емфазе саопштен целом Свету као нешто „ново и оригинално“ у историји тртовинске политике,

IV Ишчезавање спољне трговине,

__ Наравно да су све ове мере морале имали утидај на спољну тртовину. У последње време се јав-

НАРОДНО.

водња сировина и животних намирница 199

БЛАГОСТАЊЕ Страна 703 ља из свију земаља колосалан назадак светске тртовине. Много брже опада спољна тртовина него производња. У статистици Друштва Народа — а кад се за баву узме 1925 год., производња, је скочила од 1929—1929 на 119, а спољна трговина, само на 105. Светска производња, је била већ 1925 године прешла волумен пре рата, али спољна, трговина не. Трговина, се дакле није развијала паралелно са гродукцијом као што је то било пре рата.

Али још много горе стоји ствар од 1929. године. Такође по статистици Друштва Народа проивгодине остала је на нивоу 1928. године, а спољна трговина је пала на ниво 1927 године,

Опадање светске трговине,

В реме по вредности по количини

1. четврт године. 1930, – 11,9 од сто 5,4 од сто ZN 5 “ 15,9 од сто 6,3 од сто 3. | i i, 23,2 од сто 12,9 од сто 4... :” 26,0 од сто 13,3 од сто 1 о 1931, 29,9 од сто 15,6 од сто

Горња таблица нам показује како назадује светска спољна трговина у мањим размацима времена; она обухвата спољну трговину 48 земаља, од-_ носно "|, светске трговине. Пад по вредности објалњава се делимично падом од 1929 године. Права слика о кретању спољне трговине добија, се посматрањем статистике по количини, У првој четвртини ове године спољна, трговина је пала по количини према претходној години за округло 16%. Међутим најважније мере против спољне трговине предувете су тек у последњим месецима тако да ће њихово дејство тек у октобру месецу почети долазити до изражаја. |

увоз 1931. ГОД.

(у милионима, изражено у валути сваке земље),

Аустрија Француска Немачка Италија

шилинга · франака марака лира Јуни 1930. 218 4165 814 1983 Јуни 1931. 197 3914 607 1392 Јули 1931. 199 3636 562 193 Авг, 1931. 165 3190 454 Септ. 1931, — = 448 –

извоз 1931. ГОД.

Аустрија Француска Немачка Италија

шилинга франака марака лира Јуни 1930. 139 3352 858 806 Јуни 1931. 115 3513 713 1075 Јули 1931, 108 2420 192 657 Авг. 1931. 106 2316 776 Септ. 1931, — — 812 —

Горња таблица показује дејство тих мера на спољну трговину неколико земаља. Ми још немамо података 0 кретању по количини, али су довољни податци о кретању по вредности, јер је велики пад и онда кад се један део одбије на рачун великог пада нивоа цена. У осталом пад општег нивоа, цена од јуна месеца био је минималан. Велике: државе су у краткој периоди од :/, године свој увоз смањиле за читавих 25%. Наравно да ни извоз није могао остати ван утицаја, — сем Немачке која води нарочиту политику форсирања извоза.

М Закључак, (Све земље мање више практикују горе ивло-

жене мере, сем Енглеске, која се такође спрема да