Narodno blagostanje

~ s

14 новембар 1931. ·__ НАРОДНО dine kao finansier metalne industrije. Tek u 1924. godini došla je u uži dodir sa Banque Nationale de Crćdit, odnosno пјежтт ·pretsednikom Andrć Vincent, a za kratko vreme je postala potpuna alilijacija Banque Nationale de Credit. Glavnica je u više mahova povišena, na 210 miliona dinara, kod 206 miliona rezervi. Ona je bila sopstvenik triju livnica finih metala, a zaiedno sa Banque Nationale de Credit angažovana je u skoro svim preduzećima, koje je ova kontrolisala. Comptoir je u poslednje vreme pretrpeo znatne gubitke zbog poznatog pada cena metala. Glavni izvor teškoća Banque Nationale de Credit leži u poslovima Comptoir Lyon-Alemand, koje je on vršio u stvari za račun ove banke. Do kraha je došlo zbog menica udruženja francuskih trvcovaca diamanata i bisera — Diaperle — Које ie Banque Nationale de Crćdit uzela u reeskont od Comptoir Lyon-Alemand. Krajem septembra ovaj poslednji više nije bio u stanju, da udovoli svojim obaveтата, а pošto 1. oktobra i Banque Nationale de Credit više nije mogla da eskontuje njezin portfelj, to je i опа morala zatvoriti šaltere. Njezine akcije, od nominale 250 franaka, koje su u 1930. godini imale prosečan kurs od 470, pale su munjevitom brzinom na 185, zbog čega je oduzeta berzanska kota. U toku oktobra prodavali su se manji paketi (u slobodnom prometu) po 35 franaka, a početkom novembra po 15 franaka. Ovih dana kurs se popravio na 26 do 30 franaka, ali bez i najmanje tražnje . -

Istovremeno sa Banque Nationale de Crćdit tražena je i u ovome slučaju pomoć države; ona međutim nije mogla biti dobivena, pošto je banka imala samo mali broj uloga, koji su u bilansu za 1930. godinu iskazani sa oko 100 miliona franaka.

· Prvobitno je postojala namera, da se banka likvidira; od toga se ipak odustalo, u nameri, da se postepeno likvidiraju gubitci i da se sprovede fuzija međ pojedinim preduzećima industrijskog konšerna Banque Nationale de Credit, čije bi vođstvo imao da preuzme reorganizirani Comptoir Lyon-Alemand. Ali je do toga {oš vrlo daleko, pošto je za sada nad bahkom otvoren stečaj. Ovih dana objavljen je bilans zaključen 30. septembra 1931. godine. Iskazuje aktivu od 987.8 miliona, a pasivu od 959.8 miliona franaka. Upoređeno sa bilansom krajem 1930. godine, vidi se, da je strahovite gubitke banka pretrpela: |

Aktiva 31. XII. 1930. 30. ТХ. 1931.

u milionima franaka Blagajna, banke i državne

hartije od vrednosti 93.85 9.15 Menice 56.00 13.00 Roba 33.00 30.00 Nepokretnosti 17.00 37.00 Učešća i razne vrednosti 152.00 610.00 Razni dužnici 223.00 101.00 Sumnjiva potraživanja i gu-

bitci filijale Cairo — 175.00

Pasiva Glavnica 210.00 210.00 Rezerve __206:00 206.00 Ромепос! 107.00 516.00

Od toga: | korespondenti 10.00 256.00 pasivni tek.“rač. : 86.00 241.00

Bilans je zaista katastrofalan. Upravo je nemoguće zamisliti, kako je u filiali u Kairu moglo za nepunih devet meseci doći do gubitaka od 175 miliona franaka! Drugo pak je pitanje realne yrednosti bančine aktive

БЛАГОСТАЊЕ Страва ЛУ

од око 780 miliona franaka, koja se nalazi u zamrznu'tim i dubioznim potraživanjima kod raznih industrijskih

preduzeća.

IV. Kako su prošle industrijske grupe Banque Nationale де Credit. Opšti pad kurseva u septembru i oktobru obuhva-–

'tio je i akcije preduzeća konserna Banque Nationale de

Crćdit; naročito ona, koja su zbog pogrešne kreditne politike svojih upravnih odbora kredite imobilizirala ili kroz pogrešne špekulacije izgubila. Banka je bila prinuđena, da po svaku cenu realizira svoja potraživanja, zbog čega se i ceo njezin konsern počeo da ljulja. Ima tu ogroman broj zdravih preduzeća, koja su svoje kredite odmah likvidirali ili našli druge finansijere. Ona

'su kroz ovu krizu relativno vrlo dobro prošla. Ali ima

i preduzeća čiji je dalji opstanak došao u pitanje; a međ njima ima vrlo velike i renomirane firme. Ne može se za sva ova preduzeća jednostavno reći da su Dpropala. Ona su uglavnome imobilizirana; ali su nekoja od njih baš zbog berzanske katastrofe, srozavanja kurseva, povlačenja kredita i uloga i zatvaranja Banque Nationale de. Credit i Comptoir Lyon-Alemand izgubila finansijski oslon, zbog čega su došla u vrlo tešku situaciju.

Odmah posle vesti o teškoćama Banque Nationale de Credit | Comptoira čuli su se glasovi o linansijskim teškoćama Acićries de Firminy, koja zaposluje preko 10.000 radnika. Ovo je preduzeće u znatnoj meri angažovano i u našoj zemlji kod društva „La Dalmatienne”. Ono je osnovano 1867. godine, a imalo je 1930. godine glavnicu od 105 miliona, a rezerve od 136 miliona; sem toga izdalo je obligacije za 165 miliona, tako da njezina sretstva, bez kredita po tekućim računima iznose preko 400 miliona franaka. Poverioci su iznosili krajem 1930. godine oko 165 miliona, od čega otpada 100 miliona na dug kod Banque Nationale de Credit. Kriza ove je zahvatila i akcije Firminy, koje notiraju krajem oktobra o. g. 46 franaka kod nominale od 250 franaka; njihov najviši ovogodišnji kurs bio je 440 franaka. Krajem 1930. godine — prilikom prvog runa i teškoća Banque Nationale de Crćdit je i kod ovog preduzeća pogoršama finansijska situacija. U 1930. godini izdala je 5% obligacije za 120 miliona franaka, da bi time amorftizirala svoje 6% zajmove; preko toga imala je plaćanja za kamatnu i amortizacionu službu od preko 71 milion, koje je morala da traži kod svoje banke. Međutim, njezini dosadašnji tinansijeri sami nisu bili u najboljoj situaciji, zbog čega su joj savetovali da ponovno apelira na tržište kapitala.

Iz finansijskih razloga je otstupila Firminy u junu 1931. godine svoja postrojenja Laval-de-Cćre ргедиzeću Hydro-Electrique de la Cčre, koja se također ubraja u konsern Banque Nationale de Crćdit odnosno Comptoir Lyon-Alemand, za šta je preuzela 41.500 akcija preduzeća Hydro-Cčre. Da je ove akcije u pravo vreme prodala, mogla bi da pokrije svoje gubitke; međutim je na novim akcijama izgubila dobrih 20 miliona franaka — a ni labrike više nema.

Preduzeće Hydro-Electrique de la Cčre je Osnovano 1922. godine, a ima glavnicu od 146 miliona franaka; sa rezervama i obligaci{ama njezina sretstva iznose preko 300 miliona franaka; kod nominale od 250, kurs je iznosio u 1929. godini 1000 franaka, u prvoj polovini 1931. godine 500 franaka a u oktobru ove god. 150 franaka. Međutim izgleda, da će se preduzeće brzo moći sanirati, pošto se, kao što se čuje, vode uspešni pregovori sa grupom oko Banque de PUnion Parisiennč