Narodno blagostanje

По НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ти предвиђају ту могућност, то они траже истовремено са Ке. 5 obzirom na ovo i s obzirom па ша ita, Росе ovoga смањењем камате и мораторијум. Уговори о зајмовима би се рша da izbegne štampanje novih novčanica. Namerava зе да se још правили само преко проблематичних бироа уз er3opOM- sretstva pribave izdavanjem obligacija. Nama se čini, s obzi| rom na današnji položaj novčanog tržišta, da je iSkljuccho Али, не само да је економски горњи закон апсурдан, Uspešno plasiranje svih ovih obligacija. Dakle i ovde će emiвећ је. и етички недопуштен. Истина је, да је терет зајма Siona banka. svakako morati priskočiti u pomoć. о

тантну каматну стопу, која би се крила.

постао за дужника много тежи услед повећане куповне снаге

· Prelazom efekata sa Banca Commerciale na novu banku

новчане јединице. Тај захтев није нов, као што смо у почетку“ prelazi i zadaća kreditiranja industrije. Na ovaj način država

кезали, он се у прошлости врло често појављивао и често се свршавао поништавањем дугова или уништењем камате. У Средњем веку је то био врло чест случај. Хришћанима је! по канонском праву било забрањено да узимају камату, али

не и Јеврејима. Али зато је с времена на време хришћанска

држава или хришћанска општинска управа, (која је имала самосталност као и држава) декретирала поништење свију потраживања Јевреја према Хришћанима.

Том вечитом ризику повериоца учинило је крај римско тражбено право. Оно“ је прогласило. кредитни однос за светињу, која се не може мењати ни једнострано, ни силом власти. Баш због тога интересенти данас не траже, да се пониште дугови, већ само смањење камате. Истина је, да је куповна снага новца скочила, и да је поверилац једини друштвени ред, чије се учешће'у социјалном продукту повећало, док је код свију осталих опало. То је свакако довољан разлог, да се држава интересује за тај однос, али јој ни у ком случају не даје право, да силом власти мења уговоре.

Banca Сотегстаје Шабапа је najveći talijanski novčani za-

Saniranje Banca Comerciale vod, čiji se bilans penje na 16,6

Italiana

700 miliona i rezerva 580 miliona, postao je nelikvidan i traži da se pristupi saniranju. Uzrok leži u tome, što je banka poslednjih godina izdašno kredifirala industriju i šta više intervenisala kupovinom industrijskih hartija od vrednosti u slučaju slabosti kod preduzeća. Sve je to banka činila pod pritiskom vlade, koja je htela po svaku cenu da izbegne industrijske krahove, kako bi fim otstranila opasnost besposlice. Rezultat svega toga je, da je Banca Comerciale nagomilala veliku količinu industrijskih hartija od vrednosti, koje su sada zbog krize postale imobilne. Pri tome su-još došli veliki gubitci od Italogasa, likvidacija Gvalino konserna, učešće u Sigmatu i gubitci na trgovini drvima u Rumuniji.

Sanacija banke će se izvesti predajom svih industrijskih hartija. Radi se o efektnom stoku koji se ceni na 3 milijarde lira. Banka u svom stanju od avgusta pokazuje samo 725 miliona lira hartija od vrednosti i 601 miliona lira učešća. Veći deo raspoloživih efekata ona je prenela na vlastita finansijska i holding udruženja. Za preuzimanje ovih efekata osnovana je nova banka naime Institute mobiliari Italiano. Njezin kapital iznosi 500 miliona lira. Jednu polovinu upisala je Cassa Depositi e Prestiti, koja kreditira opštine, a drugu polovinu konzorcium za pomaganje industrije. Za pretsednika će se izabrati senator Teodor Majer, koji će u isto vreme biti imenovan ministrom bez portfelja. Za ustupljene efekte Banca Commerciale će dobiti od nove banke državom garantirane obligacije, koje nose 5% kamata uz oslobođenje od poreza.

Najveću talijansku banku, kako vidimo, sanira država. Ali, na suprot sanacije u Nemačkoj i Austriji, Italija ne potpomaže oslabele banke direktno izdavanjem državnih bonova, nego indirektno osnivanjem društava za preuzimanje. Na ovaj način ovo društvo razrešava oslabele banke od imobilnih efekata. Slično je postupala Italija i do sada prilikom sanacije oslabelih banaka. Ona je osnovala posebni institut nazvan bolnicom banaka. Ovaj institut je preuzimao od bolesnih banaka imobilisane vrednosti a zato dobiva od Narodne banke odgovarajuće kredite. To je dovelo do preopterećenja emisione ban-

milijardi lira, a akcijski kapital

povećava svoj upliv na talijansku industriju.

Последњих дана смо читали у свима европским листовима о огромном задужењу Немачке према иностранству. Дуг износи 23 милијарде марака односно преко. 300 милиарди динара, од чега је више од половине т. ј. 12 милијарди марака краткорочно. а. је политика задужења наишла на једнодушну осуду у земљи и на страни. Сам рајхсканцелар д-р Брининг је јавно казао, де се поступало лакомислено у погледу краткорочног задужеља. Пишући о овоме појаву немачка и страна штампа чине неправду д-ру Шахту, јер га нико не помиње, иако је он као гувернер Рајхсбанке 1928 године устао свом снагом против тог краткорочног задужења, предвиђајући све тешкоће које су после наступиле. Он је успео да створи тако-' звану Бератунгсштеле, која је имала за задатак да контролише сваки захтев за задужење од стране општина и да о њему доноси одлуку. Тај уред је бремзовао лакомислене и фантастичне захтеве за задужењем од стране немачких општина, које је д-р Шахт са правом огласио за дефетизам и извор будућих недогледних тешкоћа.

Загребачка · општина. као велеиндустријалац

У И И И АВИ

Наш народ каже дуг је зао друг. То гледиште. одго-

"вара потпуно неморалним и зеленашким манирима у прво

доба капиталистичке привреде. Данас више дуг није зао друг. Кредит је један од нормалних и легалних извора. капитала, како за приватну тако и за јавну привреду. Али то не значи да се дужник може задуживати неограничено- без. обзира на услове, нарочито на рок и камату. Међутим, после рата су у многим земљама јавноправна тела, нарочито општине, показале тенденцију ка неурачунљивом задужењу. То је јавна опасност. То може да. унесе страховит поремећај у привреду грађана дотичног места и да пореске обвезнике таквог јавноправног тела доведе у највећу неприлику. Данас у доба колосалног скока ниво-а живота све је већи број подузећа у градовима која побољшавају хигијенске услове и угодност живота. На општинске јавне радове могу се потрошити милијарде и у релативно малим општинама. У Француској и Немачкој нарочито показала се неопходна потребна контрола над финансијама општинским, јер је њихова управа била састављена поглавито од оних лица, која нису имала довољно смисла за стварност.

Није никакво чудо што се иста појава може да посматра и код наших већих градова. Сасвим је појамно, да лице или лица, којима је поверена управа једним јавноправним телом, теже да. учине што више за општу“ ствар. И кад то не захтева финансиских жртава или су жртве: несразмерно мале према користима или су оне продуктивне, онда таква политика заслужује свако признање. Наша привреда од почетка пати од сиромаштва у капиталу. Сасвим је појамно, да комунални програми код нас нису могли бити остварени услед недостатка капитала. Наши су градови дуго рачунали на инострани капитал пошто на домаћем тржишту ну издалека није било капитала колико износе прохтеви на-

ших општина. Штета је што је неопходни и често врло. рен-

табилни део комуналних јавних радова остао неизвршен. Али зато, као што рекосмо, има врло много планова и програма од претстазника наше комуналке "политике, који не-