Narodno blagostanje

14. Zonemdap 1636 ан

мају апсолутно никакве везе са стварношћу, који спадају У:

област неограничене фантазије и чије би остварење значило финансиску пропаст односних општина. \

Међутим ових дана су донели листови, да Загребачка општина има „скромну намеру“ да електрифицира целу Савску бановину. Ради се о послу од неколико стотина MHлиона динара. Ми мислимо, да та цифра сама по себи говори више него читава књига. Али независно ОД финансиске стране тај је план противан основним начелима комуналне политике, Нама није познат пример, да један град предузима послове ван свога реона. Управа града има да води комуналну а не бановинску политику. Недопуштено је новцем пореских обвезника једнога града вршити радове ван његова реона, јер ако би се то гледиште усвојило, онда бисмо брзо доживели, да општине постају сопственици текстилана, стругара и других индустријских подузећа, нароцито оних којима иде рђаво, јер се таква најрадије теслиме јавно-правним телима. Општинска управа у Загребу има тодико много посла око извођења свога унутрашњег комуналног програма, односно у погледу остварења специфичних комуналних задатака, да је неспособна за ма какав посао ван свога реона. Берлинска општина пре кратког времена предала је сва своја предузећа, електрична, транспортна ит. д. јер се показала скроз неспособном да управља њима. Али је горња вест, ако одговара истини, нарочито апсурдна са гледишта финансиског. Какво је стање нашег тржишта капитала ке треба да говоримо. Државне хартије од вредности носе камату преко 11%. Треба ли ту још каквог коментара 2 Колику би камату требала да плати Загребачка општина, па да пласира своје дугорочне облигације ради набавке потребног капитала 2 И за десет година не би она дошла у положај да добије тај капитал по 11%, а са 11% камата се не праве никакве инвестиције, јер данас у целоме свету има врло мало индустријских предузећа уопште, која носе ренту од 11%. А без тога порески обвезници града Загреба имали би о свом трошку да осветљавају становнике Савске бановине и да тамошњој индустрији лиферују електричну енергију.

Поред тога Загребачка општина има врло много летећих дугова. То је оно стање, које се у Немачкој оглашава за катастрофално. А тако пише и у књигама од пре 150 година. Загребачка општина има један закључен зајам, чија је реализација стала из разлога, које не треба нарочито да објашњавамо. Њој су пресушили извори и за текуће комуналне послове.

Ако Савска бановина буде чекала на електрификацију од Загребачке општине, онда ће она бити једна од последњих у Европи, која ће се електрифицирати. Узгред да напоменемо, да загребачка кланица кошта око осамдесет милиона динара. Ena e Истекла је прва година Чадберновог плана, односно међународне конвенције о шећеру, закључене измеђ седам држава највећих произвођача шећера у свету. Конвенцијом се жели да побољша положај шећерне индустрије, па и произвођача шећерне репе, који је у последњој години уочи Чадберновог плана постао очајан. Шећер је био један од пет артикала светског робног тржишта, који су имали највећи пад цена.

По Чадберновом плану, коме припадају: Куба, Јава, Немачка, Чехословачка, Маџарска, Белгија и Пољска, свака држава добија одређени контингент извоза који је знатно мањи но дотадањи. План има да важи пет година. У слу-. чају, да се за време његовог важења трајно поправи цена

Прва година Чадберновог плана

А |

i0 БЛАГОСТАЊЕ

шећеру, повећавају се и контингенти и то: ако би се цена поправила преко два цента за енглеску фунту и за најмање

Страна 721 _

тридесет радних дана, онда се експортни контингенти увећавају за 5%. У случају да се цена повећа на два и А цента, онда се контингенти повећавају за даљи 2 и по од сто. У случају повећања до 2 и по цента повећавају се контингенти за даљих 5%. Најзад, ако би повећање цена ишло прекс 50%, онда Управно веће Чадберновог плана има право на даље повећање извозних контингената.

Чадбернов план је резултат великих напора. То је појамно, кад се има у виду, да он налаже појединим државама велике жртве. Он је редуцирао укупан извоз из дотичних држава од 7,4 на 4,5 милиона тона. То значи умањење производње за 20—30%. При томе је најтеже погођена Куба, чија је производња године 1928 износила 5 милиона тона, и која се обвезала, да ће извршити смањење на 3,1 милиона тона.

Чадбернов план има у ствари за задатак да регулише извозне контингенте и претпоставља, по себи се разуме, реглементирање производње националних индустрија шећера. OH претпоставља националне картеле шећерне индустрије ради ограничења производње. Јер, чим се национална производња обавеже на један максималан контингент, евентуални вишак производње може се само у земљи продати. Али су се и код тога контингентирања производње показале тешкоће. Немачка индустрија шећера има много веће резерве, но што је по плану производње требало да буде. Резерве су дошле као последица непредвиђеног смањења потрошње у земљи. Тако на пр. сада у Немачкој резерве износе 735.442 тоне у место 432.000, предвиђених Чадберновим планом. Немачка чак није искористила ни цео свој извозни контингент, и ако има вишка у земљи, толико је још ниска цена на светском тржишту.

На питање, какви су изгледи за развиће Чадберновог плана у будућности, не може се одговорити категорички повољно. Он има да се бори са неколико тешкоћа. Једна од највећих је увећавање непродатих резерва преко прелиминираних контингената. И остале четири европске државе, чланице консерна, имају увећање резерве за 5% преко плана, што значи, да је свуда опала потрошња шећера. Према томе опстанак плана захтева безусловно, да се смањи производња.

У осталом, да се успе са основном идејом плана повећањем цена, постоје још друге опасности по његов даљи опстанак. Пре свега на Јави се већ појавило незадовољство против њега. Јава има најмање трошкове производње, према томе она може да издржи и најјачу конкуренцију на светском тржишту. Због тога је ограничење производње за њу највећа жртва. |

Друга још много већа опасност долази од стране Русије. Позната је ствар да Русија нагло увећава своју производњу шећера. Она није у картелу и вероватно неће ни да уђе и у случају да се повећају цене на светском тржишту она ће још јаче да повећа производњу шећера.

. Али има и других држава које или не искоришћавају целокупан капацитет својих фабрика, као што је случај са Југославијом, или су у стању да знатно прошире своју производњу шећера. Ако би се дакле цене мало јаче побољшале, онда постоји опасност да се од тих аутсајдера као што су Русија, Југославија и т. д. појави необуздана конкуренција. Чадбернов је план у самом почетку учинио једну погрешку, што није увукао унутра све државе извознице шећера. Данас наравно да ниједна држава нема рачуна да уђе у међународни концерн шећера, јер он товари само обавезе, а не пружа никакве користи. Државе које нису чланице могу без икаквих жртава и без икаквог ограничења да извезу велике количине на светско тржиште, чим би се цене поправиле, захваљујући Чадберновом плану. Оне би се користиле њиме неограничено, слободно од сваке обавезе и терета, док би чланице сносиле све обавезе и ипак се могу користити само у границама уговорног контингента,