Narodno blagostanje

21 новембар 1931

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 135

država sa pokolebanom valutom, koja nije pristupila izvoza zlata i deviza, — Što је proklamovano u svima deviznoj politici, kakvu vode 23 države u Evropi i Ame- zakonima O stabilizaciji valute. To je osnovno pravilo rici. Ona je žrtvovala valutu privredi. Nemogućno je Političke Ekonomije. Sad pokušavau države da obrnu-

žrtvovati privredu valuti.

! tim merama postignu isto dejstvo, i. |. da zabranom

Do pre godinu dana važilo je kao pravilo da se izvoza zlata i deviza obezbede stabilnost valute. "То stabilnost valute može da ogarantuje samo slobodom , nije nikad uspelo, pa neće ni sad.

Kada je prof. Kens pre izvesnog vremena napisao fulminantni članak, u kome je glorilicirao pad funte i izložio ovaj slučaj | bez rezerve kao izvoznu premiju i zaštitnu carinu, naš urednik je napisao da su Kensovi argumenti neodrživi. Padu funte slediće skok cena, usled čega očekivano dejstvo na spoljnu trgovinu neće nastupiti. Događaji posle pada funte dali su našem uredniku vrlo Drzo za pravo. Indeks trgovine na veliko je već sada 6.9% viši u odnosu prema kraju septembra. Svi znaci govore da dolazi porast. Uvoz nije opao, nego veoma porastao, naime od 68.3 na 80.7 miliona u oktobru. Ovaj porast uvoza od 12.4 miliona stoji nasuprot porastu uvoza od 3.7, tako da je pasivni saldo engleskog trgovačkog bilansa u oktobru 47.9 miliona. To je rekordna visina. Dakle nisu se ostvarila očekivanja o povećanju izvoza, nego je obratno uvoz jako porastao, tako, da normalno odvijanje prevoza robe iz Londona u luke zapinje i usled nagomilane robe stovarišta su prepuna.

Ko ima pravo Kems ili naš urednik?

Posledica je, da engleska industrija, usprkos pada funte, zahteva sad zaštitnu carinu u mnogo oštrijoj meri, nego što je to radila u vreme zlatnog pariteta funte.

wuvođenje zaštitnih carina zahteva mnogo vremena, jer jedna zemlja kao Engleska, gde je jaka tradicija slobodne trgovine, ne može se preko noći opasati zidom zaštitne carine, već i iz tehničkih razloga. Potrebni su dugi pregovori, da se ustanovi visina carine na pojedinu robu, i eventualne iznimke za dominione. Engleska industrija traži zato sada, za prelazno vreme, radikalne obranbene mere protiv uvoza. Od Kensa podgrejava- |

ЈГАЂАЈИ И ПРОБЛ)

no očekivanje da će porasti uvoz usled pada funte, ona je na-' pustila; njeni ciljevi su sada pojačanje i održanje unutrašnjeg tržišta. Njeni zahtevi su u jednom zakonskom projektu realizirani, prema kojemu vlada dobija pravo, da do uvođenja zaštitnih carina suzbije svaki demping sa prohibitivnim merama.

Demping postoji, prema opštem shvatanju, kada jedna zemlja prodaje na svetskom tržištu po cenama, koje ne pokrivaju · produkcione troškove. |

To vreai danas za čitav ižvoz, u koliko ne uživa izvozna foba monopol. Isto tako izvozne premije mogu se uvrstiti u demping. sa anftidempiing projektom engleska vlada dobila je vlast da spreči svaki neželjeni uvoz.

Materijal o žitnom bilansu, koji je ovih dana objavio institut za ispitivanje polojprivrednog tržišta, izazvao je mnogo komentara u nemačkoj javnosti. Na osnovu statističkih podataka o kretanju potrošnje žitarica za poslednjih 7 godina, izračunao je institut uvozne potrebe Nemačke za 1931/32. godinu.

Udvostručene uvozne potrebe Nemačke za 1931/32. g.

air ia Ian

i osim fakta da se uvozna potreba za 1931/32. g. udvo-

за

stručila, objavljeni materijal je sam po sebi veoma zanimljiv, zato i navodimo neke interesanine podatke.

a a S) e o to 00) = o <) = со e S ји сој. с (= = ~ а o с ~ a e Ма ~ -– | ~ с со 50. со с = < о о e су с А 2 5 о ~ о 5 = & S = = (=) TU U ~ S e (У = с о ~ = = о a a о с са o e m 52 S S SS ~ с с ~ Ss хо со со s ~ [>] с со = = = = со OS OS SO ca > = o 607 = KS = = % а = = = e) < со o = со 5 6 ~ = ~ io 1 ад. ro | == e o га = = о с о = eo а i ~ с = a с o 5 = с iS = = а S = o S о = Žž “= ~ = 4 Šo со > со = LK з S с ~> сз с = с = = с ма с сз ~ за < O U NO ER U = с сз ~ а ~ о: = о = 5 пе > S < S с G SG IO S iv a со = = de) по ıD 4 ~ a со со с 5 = O 16 bs же 25 |S) с а ~ 55: &4 10 Mi с ~ с ~ с O Е - = с = о = а 5 | 5 8 5 NM = RR a o M DN Na a POM | KOMU a а АЕ = — = O“ i o o O o ~ 16 са по = о с

Ко је čitao naš članak o „Ćorsokaku nemačke agrarne politike” u poslednjem broju, vidi u tom golom statističkom ma-– terijalu najjasniji dokaz koliko je nemačka uspela u pravcu autarhije. Od 1928/29. g., kada su sve najoštrije mere preduzete, koje nam daju pravo da govorimo o poludržavnom prometu žita, vidimo naglo padanje uvoza. Čak 1931/32. g. koja zahteva dvostruki uvoz prema prošloj godini, predstavlja tek

| 58% od uvoza 1926/27. godine.

Podatci koji još detaljnije rasčlanjuju gore navedenu tablicu pokazuju da se naglo sprečavanje uvoza nadoknadilo povećavanjem domaće proizvodnje. Pored toga bilo je na unutarnjem tržištu dosta rezervi. Samo crpljenjem iz rezerva može se objasniti neobično nizak uvoz godine 1930/31. u visini od 2 miliona tona. У

Ovde leži glavna pogreška svih koji su protiv uvoza od 4 miliona tona za iduću godinu. Oni se pozivaju na cifru, koja je jedinstvena po visini u toku sedam godina. Ako još uzmemo u obzir lošu žetvu ove godine: žetva raži je za 1.1 milion tona podbacila, te je cifra od 4 miliona. tona veoma verovatna. Institut za ispitivanje poljoprivrednog Tržišta čak podvlači, da je cifra od 4 miliona minimalna. Ona će se automatski povisiti ako se procena Žžetve pokaže previsokom. Poslednji podaci poljo=