Narodno blagostanje

28 новембар 1931. НАРОДНО

dinara na 717,8 miliona. Jedina pojava za koji bi se moglo reći da je neprijatna je smanjenje deviznog stoka za 57,1 milioa dinara. Ukupna suta deviza i zlatnog mefalnog stoka iznosi 2128,7 miliona dinara. Još uvek {e za 136 miliona dinara veće по najmanje Stanje

У милионима динара

= = O ЕН | 8. 15. XI | 22, x} АКТИВА 1070. 8010, 1051 1931 1931 Подлога : | зл. у касама и на стр.||!168.4| :202.4 1756 6 1756.8| 1757.2 новч. у страној монети 5'3 6.3 12 девизе . . . . . ||1759.2] 631.0| 526.3) 422.7) 364.2 Укупно . 2927.6) 1834.4 2288.4 2185.9 21281 Девизе које не улазе у подлогу = - . _- 92,6) 88,3 912 || Кован повац:; униклу _ - с. e ЗА 354) 35:9 Демонетизирано сребро 349 |“ 33.9) 33.9 Зајмови; _ ____||1287.5] 14331) 1802.21 1831.9) 1828.1 dv aj сл релију | 20 | 1ооваа| 2535 294 0 2047 ___ укупно . ||1517.6] 1637.1| 2096.5| 2126,5| 2122.9 Хартије од вредности 214 214) 2714

Ранији аванси Држави || 4153.0 4020,7| 1824,5) 1824.4) 1824.6

MO | 1 500.0| 350.0| 2750 Вредности рез. фонда 967) 96,1 251 Вредности ост. фондова 41 4.1 4.1

Непокретности, завод за

израду новч, и намешта 1455! 146.3| 146.5

Разна актива . ... - 49'3| _ 50,5| 52.2 ПАСИВА | Капитал . _ __. 180 0! 180.0| 1800 Резервни фенд . .. 994) 99.7) 100, Остали фондови .. 4,3 4.3 4.3

Новчанипе у оптицају 5817.9) 5396.5! 5301.3) 5210.8) 5077.5 Обавезе п : а 99.6) 59.3! 429.1! 277.0) 227.9 жиро-рачуни . .. 1250.0] 667.2 2865! 301.2 3240 разни рачуни . 1608! 1956) 1341! 887.0] 96,5

Укупно . ||15104] 922.1| 849.7| 665,3| 648,5

Обавезе са роком . . 6492 698.8| 717.8 Разна пасива . . .. 108.9) 110.1| 110.6 Оптицај и обав. по bBwb.||7328.3|6318.6|6151.1|5876.2) 5726.0 Укупно покриће у. || 39.95) 2950) 37.201 37.19) 37.17 Покриће у злату » 7. 28.55! 29.89| 30.68

u ovoj godini (22. septembra) posle stabilizacije, U sledstvu ovih promena smanjio se opticaj za 133,3 miliona na 5077,5 miliona. Opticaj i obaveze po viđenju su se smanjile za 150 miliona dinara odnosno obaveze po viđenju same za 17 miliona dinara. Pokriće iznosi u zlatu 30,68, a u zlatu i devizama 37,17%.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

На ефектној берзи тишина као и последње три недеље. Укупан обрт у ефектима 1,9 милиона, према 1,5 у протој и 1,6 у претпрошлој недељи. Курс ратне штете скочио је од 215,50 на 277,25 услед покривања за ултимо новембар. Остали динарски папири не показују никакве промене, док доларски падају и то 8%-ни Блер од 67 на 65, а 7%-ни на 58, услед погоршања у Њујорку. Селигман се чак нешто мало поправио. Народна Банка непромењено 4900.

Обрт Ратне штете је 889 хиљада од чега је пола промпт а пола термин. Нешто мало мање било је прошле недеље. Обрт код беглука се удвостручио, од 279 на 552 хиљаде. То не значи да ће беглуци наступити на место Ратне штете као шпекулативан папир. Као што смо напоменули услед огромног укамаћења, све се више улаже новац у тај папир.

Док наша берза показује мирноћу, дотле је на свим светским берзама последње недеље овладао велики песими-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 757

зам. Како у Њујорку, тако и у Паризу курсеви попуштају“ Узрок је опасност рата у Источној Азији. Код нас се ситуација на новчаном тржишту нагло поправља. У Београду је она у опште била повољна. Сад се стање код банака знатно побољшава у пелој земљи. Већ се почињу давати и кредити.

На девизном тржишту ситуација је у свету такође знатно погоршана ове недеље услед огромног пада фунте стерлинга и северних девиза. Фунта је у овој недељи достигла најнижи ниво од 21. септембра (93 франка). У Београду је најнижи курс фунте био 207. Северне девизе су пале за 6% ниже од фунте. Њихова депресијација према 21. септембру износи пуних 30%. Ма супрот томе долар показује скок у Цириху од 5.1475 на 5,165 а у Београду од 56,50 на 56,65. Приближује се горњој златној тачци. Ми смо једини били, који смо приликом потреса долара пре месец и по дана категорички тврдили, да он не може да падне, с обзиром на активност биланса плаћања Америке и на њезин огроман сток злата.

Укупан обрт у девизама код нас изкео је у овој недељи 28,18 милиона динара према 26,43 у прошлој недељи, при чему треба имати у виду да Беч и Пешта не улазе у рачун. Рекорд носи Праг са 6,4 милиона.

20. нов. 23.нов. 24.нов. 25.нов. 26.108. 70 Инвестиц. зајам 64—- — = | =

6% Беглуци ДА | ДА 44 _ ·. 44 44125 8% Блер 67-——_ 60 65.— 5. 7% Блер — — -— — 58.7% Селигман 68: | __- __ 62.50. 63.125 Ратна штета = 275.50) 276.50 277.50 277.95 Народна банка 4900.— = =

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano fržište. Situacija se stalno popravlja. Publika svoje uloge više ne podiže, kao što je to ranije bio slučaj. Oni se postepeno vraćaju; a u mnogo većoj mefi pritiču ulozi po konto-korentima.

Devizno tržište. Promet je sve manji, pošto je otpao promet u šilinzima, pengama a donekle i u nemačkim markama.

"Tržište efekata. Blairove obveznice popuštaju, što je u vezi sa događajima na stranim tržištima. Usled toga, što je kuts 7% MBlaira opet pao na 56—57% pojavljuju se novi interesanti, zbog čega je obrt opet nešto življi.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Чикашка берза је ове недеље опет песимистички расположена; цене шненице су попустиле од 62.5 центи (19. 9. м.) на 55.75 до 56%/. (25. о. м.). Хоса од пре три недеље је тиме дефинитивно ликвидирана: светске залихе су увек јеш сувише високе и не дозвољавају да шпекулација са вестима о смањеним усевима и престалим руским понудама на дуже време поправи цене. Лабаве су такође цене осталих житарица изузевши овас, који је у Чикагу поскупео од 24.1 na 26 центи за бушел, све децембарски термин. Тражња Европе је ове недеље осетљиво попустила. На Средње-европским тржиштима прилике су веома нејасне.

На тржишту памука је нова интервенција американског Фармборда поправила цене од 6— до 6.10 центи на 6.35 за новембарски термин. Сем тога је Фармборд објавио да своје старе залихе од 3 милиона бала до нове кампање кеће продати; а пољопривредне банке су одлучиле, да продуже кредите дате фармерима, како би и ови могли да

умагационирају сток од 3.5 милиона бала —- дакле укупно 6.5 милиона, који ове године неће доћи на пијацу. Код метала је тенденција ове недеље мирна —- и све

су цене остале непромењене; једино је сребро у Њујорку по-

скупело од 29.50 (20. о. м.) на 30.75 цнти (25. о. м,). Шећер је нешто мало лабавији; Њујорк нотира де-

цембарски термин са 1.14 (25. о. м.) према 1.16 (22. 0. му). Тржишта колонијалном робом су остала непромењена,