Narodno blagostanje
28 новембар 1931.
Đoka Ćurčin, Beogard:
ŠAJBL,E
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Џтрана 745
— Jedan predlog za izlaz iz privredne krize —
— Drugi članak —
ŠAJBLEROV NOV NOVAC
1. šaiblerov novac
Glavna svrha predloga Šajblerovog plana o UuVO-.
đenju poreskog oblika koji bi aktivirao potencijalnu kupovnu moć, a ujedno sprečio njeno bekstvo u inozemstvo, ide za tim da otkloni teškoće sadašnje faze privredne krize , da prema tome dovede državni budžet u ravnotežu, da održi stanje Narodne banke, da spreči bekstvo kapitala u inozemstvo, i da preko banaka povrati novac privredi. Država štampa |ednomesečne certifikate, kojima plaća svoje obaveze. Ti će certitikati na dan emisije prvog u mesecu, — pretpostavimo da će to biti utorak, — vredeti 100%, drugog dana u sredu 99, u četvrtak 908, u petak 97, a u subotu 96 svoje nominalne vrednosti. U nedelju i ponedeljak vrednost se ne bi menjala, da bi radnici i svi oni koji subotom primaju platu, ovu mogli bez gubitka da upotrebe za kupovini dobara. U utorak bi certitikati vredeli 05% i t. d. A krajem meseca, po isteku 20 poreskih dana, imali bi se zameniti za novčanice u relaciji 80:100 kod državne bla-
gajne, kod banke ili kod kakve državne ustanove. Prema
tome bi se krajem meseca certifikati mogli opet da povuku iz prometa, pošto |e država ubrala 20% svojih mesečnih izdataka, upotrebivši ih bilo za uravnoteženje svoga budžeta, bilo za plaćanje svojih dugova, bilo ma u kakve druge stvrhe. Ovaj bi postotak država mogla prema potrebi da smanji ili da poveća.
II. Pledoaje
] ako ovi certitikati po obliku liče na novac (t. žv. Schwundgeld) čije su uvođenje još pre rata širili u svojim teorilama Silvio Gesell i dr., oni se i po karakteru i po svrsi razlikuju od njega. One teorije pre svega kane da unište ili da zamene motiv kamatne stope, koji |e glavnt regulator cirkulacije kupovne moći u privrednom aparatu; a kao što ćemo docnije videti, naš predlog na protiv ide za tim da pojača regulativno dejstvo kamatne stope. -
Izdavanje državnih certifikata prema Šajblerovom planu neće imati inflatorsko dejstvo, jer se njime ne uvode nove зуоје novaca u privredu, već samo zamenjuju one koje su деропоуапе код Магодпе ђапке, роšto država ne sme pustiti u opticai ovih certifikata više od iznosa novčanica povučenih iz opticaja i deponovanih kod Narodne banke od strane države. Šta više u
pogledu količine novca one će imati u neku ruku de-|
Пагогпо dejstvo, jer će automatskom depresijacilom na kraju meseca nastati smanjenje tih svota od 20% državnih izdataka, koje bi se „odgovarajućim merama mogle kompenzirati; za ovo poslednje se međutim neće osećati potreba, jer će se njinim aktivirajućim дејstvom cirkulacija kupovne moći ubrzati. Prirodno je, naime, da će svaki imalac takvih certifikata, zbog poreze koja se ima svaki dan plaćati, gledati da ih vrati u privredu u mesto da ih tezauriše, što će ubrzati postojeće ili stvoriti nove cirkulacije kupovne moći. Činovnik će se postarati da odmah prvog dana, čim dobije
· svoju platu u certifikatima, pokupuje sva dobra, koja će
mu potrebna biti celoga meseca; isto će tako gledati da isplati sve svoje račune od prošlog meseca, a trgovac koji danas jedva može da pravi najmanji posao, biće zadovoljan da može svoju robu da proda. Prirodno je da će i on sa svoje strane šio pre isplaćivati svoje tekuće obaveze, da ne bi snosio porezu. Prodavac na veliko, pak, će iz istih razloga platiti proizvođača, dok će ovaj stečenu kupovnu moć u obliku nadnica, u obliku kupa sirovina i t. d. što pre vraćati krugu potrošača. Pri tome će jedan ili drugi u najgorem slučaju imati gubitak od 1 ili 2%. Pa i tu će se kupac i prodavac lako sporazumefi da eventualno podele taj gubitak ili da ga prodavac uzme na sebe, jer će naći u zadovoljsvu što može svoju robu da proda i potpunu kompenzaciju za porez i gubitak koji bi inače nastao iz kvara robe ili iz kamata što bi ih lagerovanje robe progutalo.
Ti certifikati osim toga već zato neće poipomoći bekstvo kapitala iz zemlje, što se neće nalaziti kod pojedinaca u većim količinama. Oni će šta više unaprediti domaću proizvodnju i domaću radinost, Jer će Seč u zemlji najbrže moći da upotrebe. |
Najzad je njihova prednost i u tome da se oni DOsle isteka od mesec ili više dana mogu ukinuti, ako su državi dalji prilozi nepotrebni, ili povećati stopu pore-
sku. 1 ako je često opasno upuštati se u kojekakve eks-
perimente, ovaj bi eksperimenat pored svih navedenih prednosti imao baš tu dobru stranu, što bi se on mogao sprovesti na kratak rok, bez velikog rizika i što bi se krajem svakog meseca mogao uikinuti. Međutim ne stoji ništa u putu da se on pretvori i u stalnu meru i da se svi porezi ubiraju u ovom obliku.
Ti bi se državni certitikati u izvesnoj meti niogli upotrebiti i za sužbijanje opasnosti besposlice па (ај način što bi se predali proizvođačima, koji bi kod Narodne banke deponovali 95% te svote u banknotama. Onih bi 5% ostalo preduzećima kao čista dobit i DpOtsticalo bi ih da svoja plaćanja vrše certitikatima. Taj bi se postotak za potstrek mogao menjati prema izve-
snom ključu u srazmeru zaposlenja nove radne snage.
Da bi se pak onima koji primaju platu omogućila štednja, jedan bi se deo isplatio u certifikatima, a drugi lu banknotama.
Jedan je od prvih prigovora, koji bi se ovim certifikatima mogao učiniti, da će njima Grešemov zakon stupiti u život, prema kojem rđav novac potiskuje dobar. Ovo poliskivanje međutim počiva u glavnom na psihološkoj osnovi neizvesnosti o razmeru depresijacije novca, što kod ovih certifikata ne važi, jer je njena vrednost +, j. suma novca koji oni zamenjuju za svaki dan tačno utvrđena. U najgorem bi se slučaju ovi certitikati isprva primali sa izvesnim nepoverenjem, što znači da bi psihološko dejstvo ove mere u početku bilo nepovoljno, ali bi se ono na drugoj strani naknadilo povoljnim psihološkim dejstvom, koje bi poticalo od poveća– nja prometa i od ostalih već navedenih raznih prednosti