Narodno blagostanje
~
28. новембар 1931. НАРОДНО
certifikati mogli bez ikakvih potresa, u privrednom apa| нашротив !
ratu delimično ili u celosti izvući iz prometa. Delimice pomoću banaka koje bi svoje plaćanje Narodnoj banci imali da elektuiraju u novčanicantia, a u celosti izjavom da se certilikati mogu kod Narodne banke zameniti novčanicama.
Druga jedna korist nastala bi za državu iz toga što bi ti certifikati u glavnom zamenjivali manje noVvčanične jedinice; iz tog se razloga imaocu jednog ili manjeg. broja certilikata ne bi isplatilo da zbog neznatne depresijacije trči u banku. 1 ako bi porez, koji on u
ovom slučaju naplaćuje bio za pojedinca srazmerno
minimalan, on bi skupa ipak sačinjavao znatnu korist za državu.
·Uvrštavanjem banaka u praktično sprovođenje Šajblerovog. plana imalo bi još i ovo korisno dejstvo, da bi banke i one iznose svojih klijenata, koji se povlače sa tekućih računa i t. sl. isplaćivale u državnim certitikatima, pa kako će samo oni ulagači tražiti deponovan novac, koji istog dana imaju da vrše isplate, to bi se na taj način prekinulo produženje procesa tezauriranja. 'Sa ovim primerima za oba načina upotrebe Šajblerovog plana mislimo. da smo: dovoljno osvetlili njegove teoretske osnove. Možemo dakle tvrditi da se ovaj _ predlog: može sprovesti u svakoj državi. | ako je naime teoriska osnova problema međunarodna, njegove su praktične mogućnosti ostvarenja isključivo nacionalne. U zemljama. gde se mogućnosti tezauriranja sprečavaju prisilnim merama, a bekstvo kapitala hermetičnim zatvaranjem granica, i čija je glavna zadaća saniranje državnog budžeta, Šajblerov plan će se sprovesti sa sraz-
merno visokim koelicientom deprresijacije certifikata |
i.sa isključenjem saradnje banaka. Na protiv u zemljama u kojima vlada ekonomska kriza i kriza poverenja, ali koje još nisu morale. da uvedu prisilne mere, upotrebiće se rađe srazmerno nizak koelicient i saradnja banaka. Nije međutim isključeno, da će za izvestan broj zemalja najpoželjniji biti kompromis ove dve alterna– tive. Ovo su međutim isto tako pitanja od tehničkog značaja, kao što je od tehničkog značaja i problem da li će, u slučaju ostvarenja plana sa srazmerno malim koeficientom, celokupna količina novčanica za vreme trajanja primene plana imati u potpunosti da se zamene certifikatima. =
= =
КРИТИКА ШАЈЉЛЕРОВОГ _ ЏЛАНА
1 Шајблерова замисао није његова, већ туђа
Као што смо објавили у уводу првог чланка Г. Ћурчина ми смо се радо одазвали његовој сутестији
да објавимо два чланка о оритиналном Шајблеро- |
BOM плану, који он сматра за врло погодан за лечење данашње фазе привредне кризе — нарочито код нас. Г. Ћурчин са ретким убеђењем пропагира, његову примену код нас. Он нам је том приликом казао, да је Шајблер асистент великог американског економисте Фитнера, са, седиштем у Женеви, где израђује европски део Фишерових индексних бројева. Р. Ћурчин нам је даље саопштио, да је Шајблеров план дискутован у економској секцији секретаријата Друштва, народа, под претседништвом г. Албера,
БЛАГОСТАЊЕ Ospasa 747
Томе и да његова основна идеја није одбачена, —
1. ћурчин нам је том приликом саопштио у неколико речи основну идеју шајолеровог плана. ми смо му на то одмах одговорили, да !најблерови цертификати нису ништа, ново, да је то обична КОпија идеје Силвија | евела, који је основао нову теорију новца и интереса под именом Ггтемитзскате ипа гтеггеја. Он је истовремено измислио И нов новац, који се назива, оспу/ипагеја, новац који се топи, чевне, који гуоси у одређеним периодима времена, одређену квоту своје номиналне вредности. То је новац који ми називамо туберкулозним, јер се губи као човек који болује од сушице. |. вурчин нам је на то одговорио да је потпуно искључено да је Шајблер могао ма што позајмити од Гезела. Ми смо ставили на, расположење г. пурчину књигу Силвиа, Гезела „Нова, теорија новца и интереса , коју је превео са немачког г. Паја Станишић.
Жалимо што нисмо могли да убедимо т. ћурчина у тачност нашега тврђења. |. бурчин је остао при свом гледишту, јер у данашњем чланку тврди да, се Шајблерови цертификати и „по карактеру и сврси“ разликују од !евеловог туберкуловног новца. Али г. пурчин то ничим не доказује, Он само вели да су различне теорије, које служе као полазна, тачка, једног и другог. 10 је тачно. Али је ва оцену једног и другог новца сасвим споредна, ствар какву теоријску базу узима један и други (јер је често мотућно да предлог није сагласан са постављеном теоријом). Главно је, какву функцију има тај институт. А Шајблерови цертификати, као и Гезелов туберкулозни новац, служе као платежно сретство и тиме испуњавају функцију новца. Друго, оба се разликују од свих досада познатих облика новца у томе, што у одређеним периодама аутоматски губе одређену квоту своје номиналне вредности. То је оно што је оригинално код Гевеловог новца, а, карактеристично код Шајблеровог.
Г. Ћурчин вели даље да Шајблеров новац има на првом месту да олакша, лечење садашње фазе привредне кризе. То исто важи и за Гезелов новац; он полази од поставке да златни новац својом ненормалном циркулацијом изазива кризу и да се увођењем топљивот новца, уклања криза, Исто тако обе врсте новца, Шајблеров и Гезелов, служе као извор државних прихода.
Гезелова, идеја је силно привлачила, реформа тере новца. Двојица од њих су је употребили за, израду необичних предлога за стварање нових извора државних прихода. Тако је писац Јоханзен, добро школован економски (што са Гезелом није био случај), у својој књизи Плје Steuer der Zukunit (1918. израдио порески систем на бави Гезелове идеје, Исто је случај са Харбургером (Рег з!аа! оћпе Збецетп 1919.). Али док су се ово двоје изрично позвали на Гезела дотле га Шајблер и не помиње. Можда, за, то, што је Гевел био један од најстаријих комуниста и од априла, 1919. г. министар финансија у влади Совјета минхенских република, под вођством Ајснера,
1 Неупотребљивост Шајблерових цертификата као средства плаћања а) Осуство новчаног система
Шајблеров план се састоји у стварању државне новчанице (погрешно названо цертификатом), која, се по једном модалитету претвара у чист државни