Narodno blagostanje

"5. децембар 1931. НАРОДНО риоце, закон тражи од тих дужника вођење књига, Истина, злоупотребе су могуће и кад се књиге воде, али се лакше уоче и осујете.

- Отуда, ако би се допустило да се узимају у поступак и предлози дужника који нису водили трговачке или друге

i o БЛАГОСТАЊЕ Страна 763

пословне књиге, а дужни су били да их „по постојећим прописима" воде, било би злоупотребама широм отворено поље. (Оне су се, на жалост, већ појавиле, иако нема ни година

дана откако је закон ступио у живот. : Д. С. П.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Новембра 27. тек. год, био је буран дан у француској Народној скупштини : народни посланик Венсан Ориол интерпелисао је Министра финансија г. Фландена о употреби државне готовине за помагање оболелих банака и страних држава. Међу страним државама које су помогнуте из готовине француске државне благајне, за време док је скупштина била на распусту, налази се и југославија. Госи. Ориол није у ствари учинио викакве примедбе на помоћ југославији у виду зајма од 300 милиона франака, док је озбиљно замерио Министру и влади, што су „националну штедњу предали на милост и немилост банкарским потентатима и Мађарској у чијој је Народној скупштини демонстрирано против Француске“. Управо г. В. Ориол у главном замера правној страни тих транзакција наиме што су обављене без парламента противно законима и уставу.

Ми смо далеко од тога да се мешамо овог тренутка у унутрашњу политичку дискусију француског парламента. Ми из целе дискусије вадимо само оно што се нас непосредно тиче. Истичући да г. Ориол није ни једном речи критиковао кредит југославији као такав, сматрамо да треба да репродуцирамо речи г. Фландена односеће се на југославију. | „Кредит југославије је последица Хуверовог мораторијума, рекао је г. Фланден. По јанговом плану југославија је примала 79 милиона златних марака годишње. Одузети јој једним потезом из бупетских прихода 480 мил. франака значи натоварити једној младој и сиромашној земљи терет који би тешко могла да поднесе .

Француска за наш динар

- -

југославија уосталом није уопште примила Хуверов мораторијум. Она је тражила од Америке да је помогне кредитом, али криза на америчком новчаном тржишту то онемогућава. Па како то исто важи за париско тржиште то се Југославија обратила француској влади. Да јој нисмо дали тражени зајам у југославији би био проглашен морараторијум и било би укинуто златно важење.

Француска политика иде на то да у свима земљама одржи златно важење у колико је то могућно. За нас, који располажемо огромним стоком злата, то је врло важно He само финасијски већ и економски. Захваљујући мерама које смо постепено; предузели у Европи је образовано једно острво отпора златног важења; ни Француска ни Белгија, нити и једна од наших савезница Мале Антанте није напустила златно важење. Та је политика крунисана изјавама претседника Хувера, нашем претседнику Министарског савета, да се потпуно придружује нашој акцији".

Не можемо довољно да подвучемо значај ових речи. Ми смо већ много пута указивали на валутне гавранове у Југославији, који су то често несвесно али чија злослута због функције које врше има пустошеће дејство. Франпуска нас је обасула златом ове године и обећава да ће подржавати нарочито валуте својих савезника, па ипак има у овој земљи људи који даноноћно мисле на то; шта треба предузети за спасавање динара. Кад дође време да сваки по-

лаже рачун за свој рад ми ћемо први подићи јоптужбу против динарског дефетизма који се периодично појављује већ седма година.

У Немачкој су национални социјалисти пре кратког времена поново славили триумф приликом избора за хесенски - Ландтаг. Број њихових гласова удвостручио се чак и према изборима 30. октобра 1930. године, када су доживели ненадани успех. Са 37% свих преданих гласова постали су најјача партија у Ландтагу; партије, које подупиру Брининга, напротив, изгубиле су толики број гласова, да немају више већину. Сличне успехе имали су национал-социјалисти код избора прошлих месеци у Хамбургу, Олденбургу, Анхалту и Мекленбургу. Ове победе националних социјалиста симптоматичне су за политичко расположење у Немачкој, јер је народ гласао због политике националних социјалиста у Рајху, а не у Хесену. Сигурно је, да би они и на изборима за Рајх у истој мери порасли. Зато се мора рачунати са тим, да ће Бринингова влада морати пре или после да повуче конзеквенце и да отступи. Тим пре, што не може више сигурно да рачуна на потпору социјал-демократа, који су огорчени због владине политике обарања радничких надница. У. случају Брининговог отступа дошла би на владу најрадикалнија десничарска партија. једна од основних немачких особина је реди брига за будућност. Национални социјалисти нису задржали ову 0собину. Њихов будући програм је слабо развијен, њихова активност иде само за дневним успесима. Али у једином случају, где су развили свој план, наиме у Хесену, од тамошњих вођа, постао је кобан за њих, јер је предан државном тужиоштву. План показује у главном шта се може очекивати од једне национал-социјалистичке владе. Базира на најбруталнијим насилним методама, уз честу употребу смртне казне, привредно на укидању приватне својине, камата и свих дугова. Национални социјалисти ће упркос тога имати срећу код државног тужиоштва. Изгледа, да он благонаклоно посматра план и сам је дао миг како да се бране, изјавивши, да се програм не може сматрати као превратничка намера, сем у случају да су његови аутори на влади.

Победа нанионалних социзалиста у Немачкој

Победа национал-социјалиста би спољно-политички и светско-привредно имала катастрофалне последице. Изгледа, да у свим земљама долазе на владу партије, које су против сваког међународног споразумевања. У Енглеској смо доживели велику победу конзервативаца, у Француској, од увек јак утицај националистичких кругова, пре је постао већи него мањи, одласком Бриана у позадину. Опасност рата, у случају преузимања власти са стране национал-социјалиста, која би раније постојала у свим земљама, данас је мала; скоро ниједна земља не може спремити потребан ратни материјал. Али зато се оружају земље све више за привредни рат. Већ сада није привредни рат много удаљен од стања, у којем се је налазио за време светског рата. Међународна криза може само бити решена међународним споразумом. То знају и увиђавни политичари. Па ипак, у свима се земљама води политика која убија међународни споразум,