Narodno blagostanje
*
НАРОДНО
~
Страна 164.
Слаби извозни резултати овогодишње жетве и општа јагма трговаца за девизама присилиле су Народну Банку да !сш више пооштри мере девизног промета новом уредбом у октобру. |
Нерентабилност пољопривреде изазвала је јако задужење код сељаштва, које се процењује око 8 милијарди лева, односно 1600 лева. на главу становника. Ово критично стање пољопривреде побудило је нову владу на велику активност, која се огледа у неколико нових законских предлога. Док се закон о регулирању пољопривредног задужења израђује, дотле ће се Собрању поднети законски предлог о спречавању пролетаризације сељака. Законом предложено право окупја предвиђа неотуђиви минимум сељачког поседа. До 1. ков. 1932. г. могу само држава, општина или земљорадничка банка да секвестирају земљу или зграде сељака. Шта више помоћу земљорадничке банке могу се сељачки поседи принудно продани после 1. јануара 1929. г. повратити. Други законски предлог говори о убрзаном парцелисању општинских и црквених земаља у сврху поделе земље сељацима. Како се из овога види жеља за острањењем акутних последица кризе довела је владу до бољшевистичких мера лечења с једне стране, а с друге, до мера које ће се у пракси показати безуспешним. Потпуно гажење права повериоца и вештачко спречавање поновног задужења изазива обрнуто дејство.
Закон од 5 дана орања у Србији није спречио задужење сељака, већ је повисио каматњак далеко преко нормале.
Исто тако је парцелација и подела општинских и црквених земаља у време када је обрађивање земље постало нерентабилно, узалудна мера за лечење кризе. Сељак би пре волео своју земљу да прода, јер зна да продајна цена жетве не покрива њене производне трошкове. Но у томе се и очи-
Лечење кризе у Бугарској
тује криза, да је он не може продати, јер нико нема рачуна !
капитал улагати у земљу.
Jom једна мера нове владе у погледу олакшања положаја сељака је законски предлог о контроли картела, којим се мисли ограничити диктат цена, који ови производе. Покаже ли се ова мера ефикасна, то ће се разлика између цена пољопривредних и индустријских артикала снизити и тиме без сумње помоћи сељаку.
Аграрна криза је јако неповољно утицала на стање бупета. Укупни приходи у 1930.—31. год. су мањи за 20% него што су предвиђени прорачуном, а за 1.1 милијарду лева према приходима прошле године. Како идућа година с обзиром на опште привредно стање неће бити боља, то је влада у циљу уравнотежења буџета смањила чиновничке плате и пензије. Исто тако је снизила цену жита које држава од сељака преузима да би умањила своје губитке. Царину је повисила.
Крај свих тих мера неће се моћи избећи велики дефицит. Француски министар финансија г. П. Фланден је у своме
Криза француског банкар-
ства OJTOBOpy на интерпелацију социјалисте В. Ориола у погледу кредита, које је.
француска државна благајна одобрила разним страним владама и француским банкама и предузећима, између осталог дао и-врло интересантне податке у вези са Банк насионал де креди. Од краја септембра, кад је помоћ постала потребна 31. октобра држава је овој банци ставила на расположење 1062 милиона франака. Фланден подвлачи, да је пристао на ове кредите споразумно са гувернером Фран-. цуске банке, а да је њима спасао француске штедише и очувао поверење улагача. Сваки би министар финансија тако
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 49. урадио. Парламентарног одобрења није могао тражити нити сазвати парламентарни финансиски комитет. Питање помоћи било је дискреционарно и толико хитно, да је одлука морала пасти у току једне ноћи, да би се избегло, да сутра дан не буду затворени шалтери свију француских банака. Тим кредитом очувао је Француску од опасности мораториума, који би иначе био неизбежан. Напомиње да је Банк насионал де креди имала 249.075 улагача; њезини кредити били су пластрани међ 40.452 дужтика и да није било државне помоћи пало би под стечај преко 20.009 банчиних дужника. У случају затварања банке 10.537 чиновника било би без посла и зараде. Као доказ, да француску владу нису руководили и неки други специјални интереси приликом давања ових кредита, г. Фланден подвлачи, да влада није пружила помоћи Контоар Лион Алман, познатој афилијацији Банк насиснал де креди, пошто се она бавила шпекулативним пословима а није имала знатвијих улога. Доскорашњи претседник и вођа тог огромног концерна г. Андре Венсен је данас упропашћен и сиромах човек.
Томе начелном гледишту г. Фландена немамо шта да приметимо. Али ако се цело питање пословне политике Банк насионал де креди и Контоар Лион Алман поближе третира, што је урађено у 46 броју „Народног Благостања" у чланку Др. М. Лилека „Криза француског банкарства“, веће се наћи довољно разлике у пословању Контоар Лион Алман и Банк насионал де креди да би се могло оправдати различно поступање. А што се тиче имовног стања бившег управљача ових банака, један део француске штампе тврди, да је он данас богатији но што је био раније.
Privredne prilike Mađarske 5и očajne. Proglašenje „moratornog stanja za inostrane obaveze je neizbežno. Mađarska je danas spremna na svaku kombinaciju s kojom od susednih država samo da izađe iz OVOE sadašnjeg beznadežnog položaja.
Carinska unija Beč —-Budimpešta .
Ovih dana, prilikom jednog predavanja u klubu industrijalaca u Beču pokrenuli su Dr. Hantoš i Dr. Gratz ponovno pitanje carinske unije između Austrije i Mađarske. Austrijski službeni krugovi mnajodlučnije su odbili svako ponavljanje besplodnih pregovora o carinskoj uniji ma sa kojom роjedinom državom. Stečeno iskustvo prilikom nemačko-austrijskog saveza pokazalo je, da je ostvarenje carinske unije između dve države isključeno a da ne izazove najveće političko nepoverenje susednih država.
Neobazirući se na političku stranu ovog pitanja, + sa privredne, ovakav savez Austrije i Mađarske značio bi salebdžija za bozadžiju, kako to naš narod duhovito kaže. Toga su Svesni i austrijski privredni krugovi. Akcija za savez sa Mađarskom ima svojih pristalica samo među legitimistima. Bez sumnje da ona imade uplivnih zaštitnika i u Parizu.
Pitanje je uostalom da li se propaganda za sklapanje cčarinske unije, koju Dr. Hantoš i Dr. Gratz od vremena do vremena uvek osvežavaju, vodi inicijativom Budimpešte ili koje druge države. Ovaj puta se nešto mnogo govori o Pragu. Čehoslovačka bi također trebala da uđe u taj savez. Proširenje .tog saveza bila bi srednje-evropska carinska unija u koju bi osim pomenutih država još ušle Rumunija, Jugoslavija i Poljska.
Da li bi takav savez bio sposoban za život? Sa privrednog stanovišta to se pitanje može potvrditi. Poljoprivreda i industrija pomenutih država nadopunjuju se. Svakako bi še privredni položaj poboljšao. Drugo je pitanje da li bi takav savez sa političkoc stanovišta bio ostvarljiv. To je pitanje bez sumnje mnogo zamršenije. No čak kada bi se države koje bi trebale da uđu u srednje-evropski carinski blok meču sobom dogoOvoOTile, to bi njegovo ostvarenje bilo mogućno jedino saglasnošću