Narodno blagostanje

Страна 778.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Бр. 50

ношење ових мера не значи да ће оне и успети излечити Наш уредник у својој књизи „Рје franzoOzische Handelspolitik

кризу. Свакако такве радикалне мере у корист једне привредне гране могу да се проводе само на рачун других а то прети најтежим последицама за читаву привреду. Поверкоци су такођер нечији дужници. Не мислимо само на банке, него и на пољопривредне задруге, индустрију, трговину и занат. И у тој вези се намеће питање да ли је мораторијум, свижење капитала повериоца и т. д. заиста користан и самој пољопривреди. Немачка индустрија је обуставила сав кредит источној Пруској. Ко ће кредитирати пољопривреду кад су повериоци без икакве правне заштите, Раздужење пољопривреде не значи да она тиме једанпут за увек раскида све везе са кредитним системом. Без кредита нема напретка. А може ли кредитни систем да издржи такве бруталне повреде којима се може да нађе паралела само у Совјетској Русија кеко је рекао Д-р .Хилфердниг у Рајхстагу. Ми мислимо да не може, а да не пооштри у недогледном обиму привредну кризу. - -

= - — (Осекијис! да пат „ОБхог“ од= govori na naš poslednji napis o elektrifikaciji Savske banovine iznenađeni smo bili saopštenjem - : Agencije Avale da je potpisan zakon o davanju koncesije za elektrifikaciju Savske banovine. Prema informacijama koje smo dobili, društvu „Udruženi rudnici i talionice” data je koncesija za elektrifikaciju jednog dela Savske banovine, one iste koju je hfela integralno da elektrificira Zagrebačka opština u svojoj današnjoj strukturi. Koncesijom datom pomenutom društvu istrgnuto je iz željene kompetencije Zagrebačke opštine za elektritikaciju jedno pozamašno parče. Mi nismo ni mislili da će se nadzorna vlast zavesti fantastičnim planovima o elektrifikaciji čitave banovine od strane jedne opštine koja ne može naći u ovim prilikama dovoljno finansijskih sredstava ni za svršavanje pravih komunalnih zadataka. A da ne govorimo o tome da li su opštine dorasle poslovima koje traže industrijsku inicijativu i organizaciju.

"Ми за zadovoljnstvom konstatujemo da nam je gornji 2аkon za sada presekao diskusiju sa Zagrebačkom opštinom o elektrifikaciji Savske banovine, ali ćemo svakako da se vratimo ponovno načelno na pitanje o komunalnoj politici naših velikih gradova.

Presečena diskusija

занен сликарства.

· Социјалистичка парола интернационализма била је рауједините се! нијих година баук ПОЛИТИЧ-

5 ког живота. Ратно искуство JOprar ar rrsai n O O ea ora ar упутило је стазама међународности многе елементе, који су раније интернационализам социјалиста сматрали дефетизмом. Међутим његови првоборци — социјалисти — напустили су га.

У Француској, социјалистичка партија сматра да се незапосленост може и мора побијати сретствима, која немају никакве везе са међународношћу њиховог; ранијег проповедања и принципом да пролетери немају отаџбине. Француска је била у прошлом веку земља, која је спроводила приацип слободне трговине све до 1892. године. Па и тада, после увођења заштитних царина, француски парламенат је одбио да истовремено уведе и заштиту француске радне снаге.

Пролетери свију земаља,

| i

1892.—1902.” изнео је дискусију о томе питању у парламенту, и истакао да се о њему водила жестока борба између социјалистичке и националистичке партије.

Социјалистичка партија данас, када су њене идеје добиле велики број присталица и када је постала способна за владу, сматра да треба незапосленост побијати сретствима против којих се пре борила, и предлаже:

Чим је број незапослених прешао 50 хиљада треба прокљгамовати стање економске кризе. У оваком стању повећава се такса коју послодавци плаћају на стране раднике у своме предузећу, од 0.15 фр. на 0.50, 1 и 2 франка, према томе колика је незапосленост; затим, прво се отпуштају страни радници и на крају забрањује се њихово усељавање.

Практично, ове мере морају довести до тога да ће се питање незапослености у Француској сломити на леђима

страних радника, који су својевремено дошли на позив француске индустрије.

Социјалистичка партија овим предлозима ликвидирала је са својом прошлошћу. Њен интернационализам је због скорих француских избора, где треба гласове француских радника бачен у запећак.

Приликом отворења 72 кон-

Како Америка решава греса прочитао је Хувер по-

кризу сљланицу у којој наводи као главни узрок европске кризе „шета систем потпоре незапосле-

вима. Он најенергичније отклања сваку новчану потпору незапосленим са стране американске владе. Исто тако искључује ревизију царинске тарифе. Дефицит савезног буџета износио је у јуну о. г. 903 мил. долара. јавни дугови повисиће се у текућој години за 1711 мил. долара. Дефицит се објашњава умањењем прихода и повећањем издатака за јавне редове. Оваква ситуација не може да се продужи и Хувер предлаже конгресу следеће мере за лечење кризе: 1) Оргакизовање система државних банака за кредитирање грађевне индустрије. 2) Оснивање друштва за санацију привреде. Влада ће овом ставити на располагање 1 милијарду долара за кредитирање индустрије, пољопривреде и осталих грана привреде. 3) Специјалну новчану помоћ државним пољоправредним банкама. 4) Олакшање депозитних прописа Федералног резервног система. 5) Ревизија Федералног резервног система у сврху повенања броја банака које улазе у тај систем. 7) Фузија железничких компанија да би се снизили трошкови и отстранила штетна конкуренција. 8) Ублажење радикалних прописа закона против трестова. 9) Мере за потпомагање индустрија (угљена, петролеја и памука) које су кајвише погођене депресијом. |

За јавне радове влада ће издати 780 милиона долара.

Занимљиво је ако успоредимо мере американске владе за лечење кризе с мерама које се предлажу у Европи специјално у Немачкој. Док Европа иде путем принудног снижења каматњака, цена, надница, потпомагања незапослених, Америка доследно избегава примену свих принудних сретстава. Оживљење производње је данас главна задаћа американске владе, и у ту сврху она ставља велика сретства привреди на располагање. Ако у томе успе, питање незапослености решава се само по себи.

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Фиалтнал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: .21-801, 21-802, 21-803, 21-804.

ОПШТЕ ЈУГ ОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА Д,

КОЈЕ ЕНИНИХ 1277 .ЉОО ЉЕО ОФ диви Vo fe

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

= м резејрфрње

Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 5444, 5446, 5447.