Narodno blagostanje

Стрвне 772

ве могу поделити у две групе: једне су дигле руке од златног важења као што су Данска, Шведска, Норвешка и т. д., а друге то чине, како веле, да би спасле златно важење. Што се тиче првих, ма, колико

да је политика девизног ограничења, као што мало

пре рекосмо, неспособна, да, спасе стабилност валуте (што је у осталом признао и аустријски Мин. финансија, у поменутом говору) ипак је та политика раЗзумљива Код држава које су пустиле своје чамце валута низ бујицу брдске реке међународне ишекулације и бегства из ње. Читаоцима, „Народног Вла= гостања је познато, да су валуте Енглеске и нордијских држава, стално у паду и да је ових дана бележен курс, који претставља више од 30% губит= ка према паритету. У таквом стању државе и банке приступају свакојаким мерама. Међутим Аустрија и Маџарска спроводе грубу политику девизног ограничења с мотивацијом, да желе да спасу стабилност домаће валуте. Као што смо мало шре рекли, нити су то постигле, нити се може постићи. Због тога, има= мо ту необичну ситуацију, да се легална плаћања у Аустрији и Мапарској морају да врше по златном паритету тих валута, односно, да се шилинзи и пенте кад се купују од новчаничке банке морају да: плате 20 или 25% скупље но што се могу добити у слободном промету у иностранству.

Што се тиче Маџарске, њезино је економско стање тако, да се може рећи, да, је најнеповољније у Европи. Под таквим околностима стање оних, који управљају економском и монетарном политиком, безсаветно је. Због тота они предузимају мере у које ни сами не верују.

Циљ који се жели постићи политиком ограничења девизног промета није увек исти. Постоје управо три разна циља, чија, је разлика више квантитативна, али која врло разноврсно одјекује на, самом режиму. Први је циљ стављање под државну контролу целокупног платежног саобраћаја са иностранством. Држава хоће да вна по ком се основу и зашто плаћа иностранству и прима од њета. То се може постићи на разне начине или само пријавом или помоћу монополизирања, девизне трговине, било за рачун новчаничне банке, било за рачун осталих банака и т. д. То је најблажи облик девизног ограни= чења. Тако је било код нас уредбом од 27 јуна т: г: Други много строжији облик је онај, који практи= кује Аустрија, Она, је стала на гледиште на коме је стајала Немачка, у јулу месецу за; кратко време, наиме, да, се има да спасе стабилност валуте по сваку цену па и по цену пропасти народне привреде: Девизе се моту издавати само толико у колико национална валута, не долази у опасност. Тај систем може доћи до стања, које постаје опасност по народно блатостање, јер ако: се ма ив ког равлота златни девизни сток налази на, законској минималној квоти; онда је немогућно дати девиве ни ако се ради о: увозу артикала, који су најпотребнији, као што су на пр. животне намирнице или сировина за индустрију.

Ни једна земља, не може трајно да практикује оваку девизну политику; као што ћемо мало чав видети.

Трећи циљ, којим се може руководити политика ограничења девивног промета, је репресалија. Природна; је ствађ; да: се од овакве политике, какву води Аустрија, државе морају да бране. Тако је E било. Девизна, ограничења, северних држава, и јуже= но-американских држава и Аустрије и" Мапарске дале су повода, да: се у Чехословачкој и: Француској

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 50

појаве режими девизних ограничења. У обема, земљама су односне владе добиле овлашћење, да према оним земљама, које задржавају потраживања њихових поданика, нарочито од увезене робе, могу да, пре-

|дузму репресалије T. ј. да могу да задрже и потра'живања њихових поданика. У неким европским ме-

стима, појавило. се гледиште, да су Чехословачка, и Француска приступиле политици Аустрије и Маџарске. То је апсолутно нетачно. Чехословачка Je то предузела. само према, Аустрији и Маџарској а Француска, се тек спрема: да према, појединим артиклим» и појединим земљама ивврши притисак, како би се колико толико нормализирала спољна трговина.

ЈУ. Клиринг прстив девизног ограничења“ Као што рекосмо, ни једна држава не: може трајно да, практикује политику девизних ограничења по угледа на Аустрију и Маџареку И Аустрија је већ у велико на путу да разгради тај свој груби систем. Она, истина, то не ради као што ради Немачка, аутономно, већ на други начин мање задовољавајући, али који претставља, ипак силан напредак према, стању како. је било,у другој половини новембра. Према, изјави њезиног Министра, финансија у поменутом говору она је већ приступила, преговорима, са. свима, државама, за увођење клиринга. Такав уговор. је ва Швајцарском већ готов и ратифициран, са Пољском исто тако. Министар наглашава, да ће у најкраћем року бити потписани такви утовори и са другим суседним државама. Из чланка у претпрошлом броју „Девизни рат" наши читаоци су упознати са природом клиринга. То је систем плаћања, међусобне трговине двеју земаља, преко рачуна, доброписом. Противвредношћу извезене робе из једне. државе плаћа се роба. увезена у исту државу. У нестручној штампи на, страни и код нас почело је да преовлађује гледиште да је клиринг тримитиван начин плаћања, да, је тооживљење праста= ре трампе. То. је огромна заблуда. На против, клиринг је најсавршенији начин плаћања и данас се-еве државе паште да. највећи део: плаћања у земљи иде преко клиринта; јер се путем клиринта; највећа шла= ћања обављају само-помоћу два става-у приманоти те разменом: писама. Клиринг се врши између лица, која имају рачун код банака или код једне исте- банке или код равних банака а банке, пак, имају међусобом клиринт непосредно или преко: треће банке. У последње. време се појавила једна нарочита. врста. клиринга. између Аустрије и: њезиних суседа. Данас се на пр. могу читати огласи у чехословачким, пољ= ским и аустријским новинама, у којима иввовници из. једне земље траже увознике-из дотичне земље да међусобно врше клирингт. Нама су позната лва, елучаја и у Југославији, Два. натта извозника у Аустрију нашли су једног великот увовника, у Југославију и он прима од њих шилинте а, њима даје динаре: Рекосмо, да" клиринг претставља, великте талтре– дак према; стању строгих девизних ограничења. То не треба нарочито да докавујемо. јер клиринт омогу– ћајва, да се у извесном обиму обавља и даље промет добара између двеју држава. Док су девивна отраничења, како су'их практиковасте Аустрија и Мадтар ска, значила ако не потпуно угуттете спољне TDTOвине тих земаља а оно огромну несигурност т ума= њење волумена. Клиринг се састоји у томе, да тртовински билане измеђ двају држава мора бити увек

уравнотежен. Не: може: више бити активтог ни та= сивног трговинског биланса: Премет се мажсимптра