Narodno blagostanje

12. децембар 1931. НАРОДНО на висину мање стране т. ј. ако је Швајцарска, увозила, раније много више у Аустрији но Аустрија У Швајцарску, онда се швајцарски извоз мора да, сведе на висину аустријског. Међу државама, које су, имале мање више уравнотежен трговински биланс, клиринг не претставља велике тешкоће. У

У. Тешкоће клиринга

Ми смо у претпрошлом броју указали на, тешкоће код плаћања путем клиринга између равних држава. Код плаћања, међу појединцима клиринг је савршен због тога, што се не може замислити послован човек без кредита, а помоћу кредита, се обим послова између два пословна, човека путем клиринга може јако да развије. Међутим, код клиринга, међу народима, то је врло тешко. Пре свега овде нема кредита, по томе држава А) може увести у државу В) само толико колико је В) увезла у А) и то само онда кад се створе готовине од увоза из државе В). Другим речима, треба трансакције и временски да, се поклапају а то није увек тако лако. Узмимо на пп. да држава, А) увози у државу B) петролеум а држава 8) у државу А) бензин. Петролеум се увози у јесен а, бензин у пролеће, и ако би клиринг почео у јесен онда држава, која увози петролеум не би могла, бити плаћена, све док она, друга, не би извезла, бензин. А то је шест месеци кредити- | рања, за продати петролеум. То је код великог волумена послова немогућно данас кад се кредит не. може добити тако лако и кад је капитал тако потре" бан проиввођачима.

Друга много већа, опасност код плаћања клиринтом међу државама лежи у валутном ризику. Извозници из државе А) плаћени су новцем државе. В) и обрнуто. Код клиринга се, дакле, продаје увек. у валути земље која увови. Ако у међувремну валу-. та. државе која увози попусти онда наравно да настају губитци за државу која извози. Која ће се др-' жава, данас решити да одржава у Маџарској потраживања у пентама, од неколико стотина, милиона, динара 2 А то је још мното горе код држава, чије су. валуте већ откачене од злата, или се колебају, као што. је случај са Енглеском. Ту је клиринг могућ само путем једне обрачунске новчане јединице у злату и на то врло нерадо пристају државе, чија је валута депресирана. У осталом код колебљиве валуте настаје такође тетнкоћа, утврђивања, цена, ако се то не чини у злату.

Ма колика, дакле, да је добит од клиринта, пре-. ма стању, које је владало у Средњој Европи у друтој половини новембра, ипак клиринг има својих великих незгода. |

М1. Значај клиринга за међународна плаћања

Видели смо да је клиринг као начин плаћања сретство, да'се промет између двеју држава, сведе на, мању страну односно да се пасивни трговински биланс уравнотежи. То је равлог због чета почињу да. прибегавају клирингу и земље, којима, то због ва= луте није ни најмање потребно. У те спада Швајцарска, која мисли да прошири клиринг на, све државе, према, којима има пасиван трговински биланс. Она је

БЛАГОСТАЊЕ Отрана. 113

'у том смислу учинила, кораке у Берлину. Али глав-

но штетно дејство клиринга лежи у области биланса плаћања. Као што знамо, између држава се врше многобројне трансакције. Не потичу сва плаћања и примања, ив међусобног промета, добара, већ из дру-

(тих основа, као што је туризам, дозначење печалбар-

ског новца, услуге банкарске, транспортне и тТ. д.

| Клиринг претпоставља, да, се врше плаћања, без упо-

требе злата, и девиза. Али он се простире само на, робни промет, Значи, да у плаћања путем клиринга, не улазе и остале трансакције између држава. Држава. која врши плаћање само преко клиринга, не даје могућност за плаћање у иносттанству иностраним радницима, не даје новац својим поданицима, за путовање у иностранство и у опште не даје девизе ни-

| зашто. По значи крај туризма, крај емиграције рад-

ништва, и T. JI. A шта, то вначи за, светску привредну депресију не треба нарочито да, истичемо.

Ако би се клиринг уопштио и ако би се он васновао само на потраживањима из промета робе, онда би он имао за последицу да се између свију држава васпостави равнотежа трговинског биланса, односно, да ни једна држава, не може да увози више нето што извози и обрнуто. Све би државе имале уравнотежен трговински биланс. А то стање би имало страховитих последица. Јер једне државе су повериоци а, друге дужници. Државе дужници плаћају своје дугове робом, јер нико нема, довољно злата да их плаћа златом. Због тога државе дужници морају имати активан трговински биланс, у против-

| ком оне нису у стању да одговоре својим обавезама.

Промет робе може и даље функционирати и ако ће се изгубити потпуно светско робно тржиште, али ће престати сва плаћања по међународним 'обавезама. То је важно не само с обзиром на, то, што се у идућој години имају да решавају питања репарација и приватних дугова, Немачке, него и стога, што је свака држава или поверилац или дужник. Ту лежи најслабија, тачка клиринта. И због тога ће државе морати у најкраћем времену да поставе питање да ли да пођу тим путем или не. Немачка, се дуго опирала клирингу, јер ако пристане на исти с једном државом, на пр. са Аустријом, не може одбити и другим државама, а више је него сигурно, да, ће то вахтевати и оне државе, које имају пасиван трговински билано према њој. Тако је и било. Немачка је пристала, на клиринт с Аустријом а, већ се јавила

|Швајпарска.

Али ће државе повериоци морати устати против клиринга, јер он онемогућава наплату њихових тражбина. Истина, Швајцарска је закљу-

|чила са Аустријом клиринг, који допушта послед|Бој да, више извеве у Швајцарску но што увеве из |исте, диференција износи таман толико колико Аус-

тријанци имају да плаћају наиме дугова Швајцарцима. Ако би се у овој форми закључили клиринзи међ државама, онда би стање могло још бити сношљиво, у противном државе повериоци имаће или да огарантују државама дужницима, стабилност валуте или репресалијама и другим срествима да их нагоне на напуштање клиринга и повраћај већој слободи међународне размене добара.