Narodno blagostanje
__Серана 794
зацију штедње у народу. На тај ће се начин изградити што, потпунија мрежа свих самоуправних. новчаних завода, који ће бити моћан фактор у нашем привредном животу. Савез ће тако ојачан бити у стању да утиче на каматну стопу, на улошке и кредите. Посебна ће се брига посветити једноличном пословању и изради једнаке правне подлоге за рад свих штедионица. | | ~ |
Сем тога постоји намера да Савез организује ревизијску службу, како би био у могућности да контролише рад подређених штедионица. Пазиће се нарочито да се штедионице не упуштају у послове, које истина често доносе зараде, али су зато врлб ризични, | |: | За претседника Савеза изабран је г. Рудолф Ербер, генерални директор Градске штедионице у Загребу. |
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
_— Амерички конгрес дискутује још о Хуверовом мо-
_раторијуму. Ратификација није извршена. Али успркос томе, америчка влада је обавестила дужничке државе, да она не очекује плаћање рата ратних дугова доспелих- 15. децембра ов. год. Министар финансија Мелон нагласио је пред кон-
гресом, да влада не жели брисање дугова, али се мора. узети.
у обзир стање задужених држава, које онемогућава плаћање дугова. Нарочито се мора узети у обзир стање Енглеске, јер су њени дугови падом фунте порасли -за. 41%. ·
__— У буџетској комисији Рајхстага министар Дитрих дао је интересантне изјаве о буџету. Од 1927. буџет је увек био преко 10 милијарди, и то нарочито због великих издатака за незапослене. 1930. године постигнут је максимум #1.9 милијарди, док је 1931. године редуциран за 2.6 на 9.3 милијарде. Међутим у овој години морао је два пута. да буде покривен велики дефицит. Први пут у лето, у износу од 25 милијарди, јер је за 1.7 милијарди убрано мање пореза него што је било предвиђено и јер су чињени нови издаци за незапослене. Овај дефицит покривен је уштедама на репарацијама за 0,8, редуцирањем' издатака за поједине државе за 0.7, повишењем царина и пореза за 0.3 милиона. По други пут ове године морао је бити покривен дефицит почетком децембра у висини од 400 милиона: И он је настао због тога, што су приходи од пореза подбацили за 200 милиона, због нових издатака за зимску помоћ 50 милиона, и због тога што није било могуће продати 150 милиона приоритетних акција државних железница. Покриће се новим ковањем новца, повишењем пореза на обрт, разним мерама за штедњу. Изјава министра Дитриха је врло оптимистичка, Дефицит, који треба да буде сада декрет-законом 'од' почетка децембра покривен, сигурно је већи од 400 милидна марака. Министар финансија није навео н. пр. огромне износе, које је држава морала да дадне“ за помагање банака;
— Француска парламентарна комисија усвојила је владин предлог о давању зајма Чехословачкој у износу од 500 милиона франака. Овај зајам Француске Чехословачка ће употребити за појачање ликвидности државне касе и тиме и новчаног тржишта. | — Према саопштењу Статистичког билтена пољског министарства финансија 1. октобра ове године 'износио је Унутарњи државни дуг Пољске 42,055.737 злоти. Благајнички бонови су 134.081 злоти. Фундирани дугови претстављају суму од 441.921.656 злоти уз укамаћење између 3—10 од сто. Дуг према иностранству износио је 4.609,780.040. зло-
НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ
"Бр. 51
тија. Од тога отпада: 1.105,679.192 злотија на зајмове закључене путем емисија; 2.891,111.977 на зајмове закључене с појединим државама (од тога припада Сев. ујед. америчким државама 1,836.000.000 злотија, Француској 795,000.000 злоти, Енглеској 159,000:000, 'Норвешкој 33 мил. Чехословачкој 31 мил. и т. д.) ; 288.000.000 на приватне новчане заводе и 325.000.000 злотија дуга преузетог од бивше АустроУгарске. · | · -
— Пројекат буџета за 1931./32. Дунавске бановине предвиђа расходе 160,604.884 динара (ове год. 160,691.911 дин) од којих отпада 'на ванредне 4,001.158 (у садашњем 20,402.557). Редовни приходи“ предвиђени су са 107 мили-
(Она, док ће се мањак покрити 18% · прирезом.
— Пројект буџета Дринске бановине предвиђа · Дин. 123,731.835 расхода, од чега отпада на ванредне 27,669.367 динара. За покриће мањка у приходима прирез ће се повисити од 20 на 30%. Међу осталим новим наметима предвиђена је и такса за похађање средњих школа, која износи 200 динара годишње, . 8
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА |
— Швајцарска савезна влада отказала је трговински уговор Немачкој. Према уговору отказ је морао уследити до 18. децембра, и ступа на снагу 4. фебруара 1932. године,
— Талијанска влада је од. 16. децембра контингентирала увоз следећих француских артикала: шампањца, коњака, ликера, парфема, парфимираног сапуна и кратке робе. Од првог јануара ће, осим тога, за увоз ове робе требати посебно одобрење министарства,
— После споразума између француске, немачке и чехословачке индустрије порцелана, сада се воде преговори између Француске с једне и Белгије и Јапана с друге стране, да се овај интернационални споразум о увозу порцелана у Француску прошири и на ове две земље.
— Мемачка и бугарска влада су“ се споразумеле да почну. преговоре за склапање преференцијалног уговора. Преговори ће почети, чим буде јасна ситуација са преференцијалним уговорима Немачке са Мађарском и Румунијом, јер овај уговор биће сличан овима.
ИНДУСТРИЈА
— У Паризу је почела међународна. конференција извозника шећера под претседништвом Фр. Е. Паула, прет= седника американске трговачке коморе у Лондону. На дневном реду је решавање о новом ограничењу светске продукције шећера, а дискусија ће се водити на основу Чатберновог плана израђеног у почетку ове године, Расправљање о величини контингената појединих држава већ је почело, али још нема изгледа за споразум. Ради већих резерви непродатог шећера од прошлих година, мораће доћи до даљег смањења производње, али томе се већ опиру многи делегати. Кубански делегати су већ изразили своје. негодовање. Чатберн присуствује овој конференцији, али само као почасни делегат.
— Бата ће у најскорије време приступити изградњи своје фабрике и у Холандији, недалеко од немачке границе.
— Према писању „Југ. Лојда" обустављени су радови У БУднику олова и цинка у Сребреници. Америчка рударска компанија Американ Смелтинг енд Рифајнинг склопила је
уговор са нашом државом за експлоатацију овог рудника
_ Филмал:
Телефон интерурбан Београд ; 21-801, 21-802, 21-803, 21-804,
НОВИ САД
1277. 500.
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОАД. БЕОГРАД — ЗАГРЕБ | КГлавнишае м резерве
У ЈЕНЕ ФА
Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН
Телефон интерурбан Загреб. 5442, 5443, 444, 5446, 5447.