Narodno blagostanje

| 119. ка 05 1931.

цене ИЛИ "одредити петороструку царину. Коначно, _увешће се систем "контингентирања увоза: један законски пројекат "овлашћује владу да забрани свакој земљи увоз, који је већи него. 1928.—1930. године. | Овај брзи прелаз земаља са слободном трговином "протекционизму, не може се тумачити на тај начин, да је у њима напуштен принцип слободне трговине. "Напротив, он је још веома жив, и протекционистичке жеље појединих грана индустрије и пољопривреде не би биле никада у стању да укину слободну трговину. Други разлози објашњавају овај прелаз. Прво, протекционизам у овим земљама нема ништа заједничко са досадашњим принципом заштитних царина о заштити. слабе и подизању нове домаће индустрије. Слободна трговина је обеснажила овај принцип, и он није био аргуменат за увађање протекционизма у овим земљама, него потреба активирања биланса плаћања обилазним путем преко трговинског биланса. То је била главна парола, са којом је Енглеска прешла заштитним царинама, Осим тога, играо је извесну улогу и захтев за покриће буџетског дефицита. Он је био чак одлучан за 25% повишење царина у Холандији, за које је гласао и из женевске дискусије познати присталица слободне трговине Колијн, са резервом, да су тиме фискалне царине достигле своју највишу границу.

| Други разлог овог брзог прелаза земаља са слободном трговином на протекционизам лежи у околности, да су остале земље ишле у протекционизму до крајњих граница. Извоз из земаља са слободном трговином наишао. је свагде на протекционистички зид. Да ли је онда чудо, да су ове земље коначно поверовале да и оне морају као одбрану да употребе протекционистичка сретства 2 Када смо писали о Енглеској, рекли смо да је она у својој збуњености употребила најгора сретства која је уопште могла. Тиме, што се протекционизмом желе постићи други циљеви не умањује се његово штетно дејство. То што

је речено за Енглеску вреди и за остале земље слободне трговине, нарочито за Данску, Холандију и Белгију, јер су веома везане за светску привреду. Пример за ту зависност је вредност спољне трговине Данске и Холандије, која по

особи износи два пута више него у Немачкој и Француској.

Данска и холандска пољопривредна индустрија (млекарство,:

живинарство) чији продукти сачињавају највећи део извоза, базирају на јефтином иностраном житу. Исти случај је и са белгиском железном и челичном индустријом, која треба јефтину инострану жељезну руду. Међутим, протекционизам вужно води поскупљењу иностраних сировина, јер ће иног= странство подузети репресалије, као и поскупљењу продукционих трошкова због повишења цена животних намирница и радничких. надница. Активирање спољне трговине неће се постићи, јер на светском тржишту опада конкурентска спо-

собност. Спољна трговина, која је обогатила ове земље, даље ле опадати.

Ликвидација феудалних аграрних односа у југосла| вији,

ен ННВ

Законом о уређењу аграрних односа у Јужној Србији и Црној Гори ликвидирају се остаци феудално аграрних права у нашој земљи.

Готово две деценије, т. ј. од присаједињења ранијој Краљевини Србији и Црној Гори, чекали су ови крајеви на тај закон. Претходним одредбама о аграрној реформи 1919. г, прокламовало се раскидање свију кметских (чивчијских). и њима сличних односа у нашој Краљевини, Па ипак је и од тог времена опет прошло пуних 12 год.

Босна и Херцеговина која је имала исте аграрне односе као Јужна Србија, била је у привилегованом положају Тиме што је имала катастар у којем су били и тачно назначени господарски. односи на „земљи. Овде; је. било спровођење реформе једноставно. У грунтовници се право власништва пренело на бившег кмета. Ликвидирање колонат-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 191.

ских односа у Далмацији било је много замашније. Дуго се водио спор о правној природи колоната.. Тек у 1928. г. је законом укинут и овај однос.

Непостојањем катастра у Јужној Србији и Дрној Гори објашњава се одуговлачење принципа „Претходних одредаба" до данашњег дана.

Па ипак, премда је 12 година протекло познато је, да и данас у овим крајевима нема катастра и да се баш због тога уређење аграрних односа у Јужној Србији и Црној

глава. 5 25. овог зак. предвиђа специјалан кредит осигуран буџетом. предвиђене 5 44. претседницима и члановима суда, државним заступницима, деловођама, геометрима и другом особљу. На основу писмених изјава чивчија и господара и њихових сведока, и после извештаја на лицу места у присуству свих интересената, суд ће одредити границе власништва бившег чивчије. Премер земљишта извршиће геометар. Лако је замислити колико ће љуте свађе бити, где све зависи о исказу заинтересираних странака и њихових сведока! Колико ће новаца стајати то премеравање земље на брзу руку, а на концу ће се локзати да је Јужна Србија и Црна Гора и опет без употребивог катастра, које је од толике важности за модерну привреду.

| · Истина. без жртава, реформе тако битног значаја као укидање феудално аграрних односа, не могу да се спроведу.

прошлих 12 година, или ако то већ није учињено да се макар сада уз провађање ове уредбе уведе катастар који ће бити и у будуће од користи за пољопривреду.

најтежа. Битна њезина је у главном

страна остала

сновани пре 27. фебруара 1919. год.

· Чивчијама се даје површина земље до 5 ха бесплатно, држава ће да плати за њих накнаду. Ако је потреба за земљом које чивчијске породице већа од 5 ха то јој се може већа површина доделити највише до 15 ха, под условом да за вишак изнад 5 ха, плати. држави отштету, јер држава ће досадање власнике исплатити. Накнада за земљиште је једнака двоструком катастралном приходу утврђеном по ха комисијом за утврђивање чистог“ прихода од земљишта на основи закона о непосредним порезима од 8. фебруара 1928. године. у За земљу под осталим односима платиће се одштета за сву површину и то четвороструку катастралну вредност.

Манастирима ће се као старим верским и националним установама оставити минимум од 50 ха земље за њихово обрађивање.

љишта под аграрним односима а она која преостане после извршеног откупа употребиће се по одредбама закона о насељавању јужних крајева од 11. јуна 1931. год.

Будући власници дужни су држави отплатити земљу “ 30 једнаких годишњих рата са 5% годишњег интереса од којих прва рата пада 1. јануара 1933.

Оштета коју власник добива незнатна је, ако. узмемо у обзир ниске лествице катастралног чистог прихода у Јужној Србији и Црној Гори. Овај се креће према срезовима · |између 350—750 дин. по ха. С друге стране опет оптерећење сељака са већом отштетом која би се приближавала. само донекле фактичној вредности земље, не би се могло провести код данашње нерентабилности пољопривреде а дау исто време аграрна реформа не изгуби сваки смисао. Ова се састоји у подизању материјалне моћи сељаштва, да тиме учврсти демократску базу државе. Превелико преоптере-

Гори стајати још грдних пара, а бојимо се и многих крвавих |

Овај ће међу другим трошковима покрити и дневнице

Питање је само. да ли се катастар није могао провести у.

Техничка страна извршења ове уредбе је без сумње ·

верна духу. наше аграрне реформе. Њоме се укидају сви чив- | чијски односи засновани 10 год. унатраг, рачунајући од 1. Х. · 1912. год. сви наполичарски закупни (ћесимски), аренда- | торски (на манастирским земљама) и момачки односи за-

Држава ће исплатити бившим господарима сва зем-