Narodno blagostanje

26. децемоар 1931. | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 811 смањен за 209.89 милиона, дакле пер салдо смањен | Штета 259—— 260— 250 259.25 за 81.78 милиона на 5047.29 милиона динара. Народна банка 5000— _ 5000—

Оптицај новчаница и обавеза по виђењу износи ове недеље укупно 5544.02 милиона динара, према прошлој недељи мање за 175,34 милиона динара,

У милионима динара a <=====-{== ===>

(O | 31 XII |31. XII | 8 XII | 15. XI 22.Х1 АКТИВА 1929 | 1935 | 1931 | 193: | 1931 Подлога :

зл. у касама и на стр.||1168.4 1202.4| 1757.9| 1758 1, 1758 2 новч. у страној монети 3.2 52 23 девизе | | _ __ __ |||7592 631 9) 376.2 3462) 3222

Укупно_. 2927.6) 1834.4) 2137.4| 2109,6) 2085.8 Девизе које не улазе у

подлоту = a 91,3) 89.9) 89,6 Кован повац:

у никлу . .- · - - 370! 37.7 381 Демонетизирано сребро 33.9| 33.9 339 Зај ;

ајмови! че , . . __||1287.5] 14331] 1888 6] 1892.2] 19117

it Oe ou pon | ||210:0| 2014) 2804) 2600 2345

Укупно . |41517.0|1637.1|2170.1|2172.4|2206,2 ___ O U Хартије од вредности 214 274 21.

Ранији аванси Држави 4153.0) 40207 1824.7 1824.8 18242

Привремени аванси Глав. Држ. Благајни . .. 27150) 275.0) 95'

Вредности рез. фонда 96.1) 96.5) 965 Вредности ост. фондова 4.1 4.1 4.1 Непокретности, завод за

израду новч. и намешта 147.1| 147.2 147.3 Разна актива . . . . 53,7 574 555

ПАСИВА

Капитал . _ | - 180.0| 1800) 1800 Резервни фонд . . • 100.4) 100.4! 1004 Остали фондови .. 4.3 4.3 4.3

·Новчанице у оптицају _||5817,9|5396.5|5273.1|51i29.0 5047.2

Обавезе по виђењу: потраживање Државе 99.6 59.3 84.3 83.1 61.8 жиро-рачуни ... 1250.0) 667.2) 341.6) 439.1| 387.8 разни рачуни . . . 1608! 1956) 535) 679) 470

Укупно . 15104! 922.1! 482.4| 590.2: 4967

Обавезе са роком . . 1401) 751.8) 751. Разна пасива . ,. . » 117.8) 120.3) 1243 " Оптицај и обав. по виђ|7328.3 6318,6 5155.6)5719 3) 5544. "Укупно покриће у %. 39.95! 29,50) 37.13! 3688) 37.62 Покриће у злату · 1. 30.541 30.715! 3!.71

а процентуално понриће даје следећу слику : укупно покриће износи 37.62% (према прошлој недељи порасло је за 0.74%) а покриће у злату 31.71% 0.98% више но у стању од 15. децембра.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

Девизно тржиште је у овој недељи било потпуно мирно; на интернационалним берзама биле су чак и осцилације енглеске фунте мање него у последње време. То су последице предбожићњег времена и девизног и трговинско-политичког отежавања међународног платежног промета. На Београдској девизној берзи је у последњој недељи обрт девиза износио свега 17,2 милиона динара према 36 милиона у двема ранијим недељама. Највише је трговано у девизи Цирих (3,8 милиона), затим долази девиза Праг (3,5 милиона), Њујорк (2,3 мил.) ит. д.

Нешто живље пословање показује у овој недељи ефектна берза. Курсеви су нотирали као што следи :

> 216 22. 23. 24 7% Инвест. 62— = (50— ((O)4% Аграрни : .:29.50 29.50 6% Беглуци 39—— 39— 38.75 38.75 8% Блер | 557 — = 1% Блер | 50.— 50.— 50.—

7% Селигман | Ен — == 55:625

Ратна штета осцилира целе недеље између 259—260; међутим је обрт знатно већи од онога у ранијим недељама. Укупно је рађено за 2,74 милиона динара од чега отпада 1,96 милиона на промпт послове, а 780 хиљада на термине.

· | 4%-тни Аграрци нотирају 23. и 24. овог месаца 29.50 — код

укупног обрта од 6.000 динара, што је код овако ниског курса релативно врло мало. Ово доказује да су се берзијанци потпуно дезинтересовали за послове у ефектима. 7%-тни инвестициони зајам и ове недеље је попустио од 62 — на 60.—- код обрта од 20.000 динара. 6%-тни Беглуци су пред крај недеље попустили за 25 пара од 39 на 38,75, а трговани су за свега 118 хиљада. тф%-ни Блер имао је код курса од 50.— обрт од 225 хиљада динара. Интересантан је курс Селигмана. Ово је исти тип 7ф%-тног папира као и 7ф-тни Блер, али је његов курс са 55.625 изнад курса 8% Блера који нотира само 55— Код Селигмана обрт је достигао 220 хиљада а код Блера 31 хиљаду.

Акције Народне банке трговане су 22. и. 29. ов: мес. по курсу од 5.000 код обрта од 50 хиљада динара.

ZAGREBAČKA BERZA

Devizno tržište. Obrt je u prošloj nedelji iznosio 46 i po miliona dinara. Početkom ove nedelje bio je preko 9 miliona, u utorak 5 i po, u sredu je opet porastao na 9.6 miliona dinara bez kompenzacija. Kursevi pojedinih deviza nisu pokazivali većih oscilacija kao ranije. Sa holandskim guldenom počelo se od ponedeonika opet raditi. Nestašica privatne robe traje dalje. Usled toga Narodna banka intervenira u većini deviza.

Hfektno tržište. Kurs štete zadržao je uglavnom svoju prošlonedeljnu noticu. Na zadnji dan je za 1 poen u porastu, te je malenkost rađena uz kurs od 258, a za ultiimo decembar po 250.—. Promet u 7% Zajmu u sredu je bio preko 150.000 nominale uz povišeni kurs od 60.—x— i 6G1.—. Agrarne obveznice ostale su bez zaključaka. I ako je kurs dolarskih papira u popuštanju, promet je bio minimalan. Dosada je labava tendencija dolarskih papira uvek izazivala intenzivniji promet u njima. Ovoga puta je ta živahnost izostala. čemu je mnogo doprinelo i prazničko raspoloženje.

ROBNO TRŽIŠTE

Tržište pšenice. U Čikagu je ove medelje cena pšenice nešto popustila, na 53 i po centa za prompt robu, i to od 55 centi, koliko je nofirala skoro nepromenjeno poslednje tri nedelje. Znatniji pad cena obustavljen je zbog slabe tražnje deficitarnih evropskih država, kao i zbog smanjenja površine zasađene pšenicom koja se ceni na prosečno 15—17%. Ruskih ponuda još uvek nema a one neće ni doći sve do proleća.

Australijska produkcija za koju se smatralo da će U izvesnoj meri kvariti cenu na evropskim tržištima, orientisana je ka Indiji i Kini, koje su Zbog slabe žetve pirinča, morale da uvoze veće količine žita.

"Tržište vune. Šesta londonska aukcija vune, која је росеја 24. novembra, završila se 17. decembra.

Prema noticama u oktobru merino je na početku viši za 5% a bolji kvaliteti za 71, —10%. Ali ovaj skok nije se mogao održati, tako da su na kraju aukcije bolji komadi bili 5% ispod oktobra, dok su se srednji i slabi kvaliteti jedva održali.

Na tržištu željeza cene su postigle svoj najniži nivo. Notirale su 2 funte i 15 šilinga po toni. Posledice ovoga najnovijeg pada cena su osobito vrlo teške za one belgijske fabrike koje su upućene na izvoz. Neka preduzeća pomišljaju da obustave rad. Sa Engleskom su pravljeni veoma živi poslovi radi očekivanog povišenja carina na željezo, ali su prekinuti, jer ove nisu UVeEđene. Isto tako je i nemačka železna industrija slabo uposlena,

Na tržištu bakra došlo je do sporazuma između engleskih i belgiskih proizvođača, koji se drži još u tajnosti. Ovim spo-

razumom izvršena je reorganizacija kartela. Očekuje se da će

taj sporazum da stupi na snagu 1 januara 1932. godine.

OJI SOARAI UUI CSUU UUUUT o auuu NR gaa OI