Narodno blagostanje

ОН депембар 19 | _______

дина. Тако се и он морао задовољити са једном приближном таблицом, којом ћемо се и ми за нужду послужити.

Према. овој статистици на подручју наше земље пријављено је у 1930. години свега: 978.888 посетилаца. Од тога броја отпада 427.229 посетилаца, који су долазили пословно, док су осталих 551.659 више мање "туристи. Међутим и од ове последње цифре можемо узети за сигурно само 295.512 посетилаца који су Југословени и чији је пут био чисто ту_ ристички, док цифра 256.147 претставља број свих иностранаца, па било да су долазили као туристи или пословно. Штета је што и овде не можемо видети број правих туриста. Оваква подела је водила рачуна само о ефекту на наш платни биланс, који врше странци уносећи новац у нашу земљу.

Од броја 551.659 отпада највише на Дравску бановину — 117.357, затим Савску — 153.015, Зетску — 67.529, Приморске — 56.069 и т. д. -

Од градова интересантно је да је Вел у тој години:имао само 30.822 туриста, од којих је Југословена 2.572, док Загреб 67.456 односно 26.857 Југословена. Што Загреб има више туриста, разумљиво је, јер се посетиоци загребачких сајмова рачунају као туристи, али овако мали број туриста у Београду, а нарочито Југословена, не може се. ничим тумачити него нетачношћу статистике. Београд је тек у последње време на интервенцију „Путника“ почед O TOA водити статистику. Носле долази Љубљана са 29.537, Марибор 26.245, Сарајево 13.574 туриста.

-“ Од странаца наши најбољи гости су Аустријанци. У 1930. години било их је 72.174. Њихова сезона најдуже траје: јули, август и септембар. Немци долазе на друго место се 41131 туриста. Њихова је сезона, мање јули, а више авгусл и септембар. На трећем месту су Чехословаци са 43.108.

Највише их видимо у јулу и августу, у септембру многс |

мање. После ових долазе Маџари — 26.321, Балканци, сем југословена, — 12.345 и Пољаци са 10.187 туриста. У опште

тембра, а после тога број нагло пада. Док смо у августу имали 788.149 (највиша цифра у тој години) а у септембр) 506.554, дотле у октобру само 150.344, а у децембру 60.323. То значи скоро потпуно осуство зимског туризма, а то је велики недостатак код овако добрих услова као што их ми имамо. | | По броју странаца Приморје није на првом месту, јер на њега отпада 156.623, а на остала места 395.036. Али се зато ту странац дуже задржава јер цифра ноћивања износи 1,055:412, док на остала места отпада 2,237.313 ноћивања. То значи да од свих туриста на Приморје отпада око 28,5%, а од свих ноћивања нешто више од 31%. Остало отпада на планинска летовалишта, лековите бање, градове-и друга туристичка места. Важно је истаћи да су лековите бање имале 84.096 посета (15.25% од укупног броја) са 1,248.132 ноћивања (преко 36.8%, дакле више него и на Приморју).

Важно је овде напоменути да наведени бројеви туриста не претстављају стварни број лица, који су учествовали у нашем туризму. Они претстављају туристичке етапе, јер се при свакој промени ме“ ски. као друго лице. Стварни. број странаца износи по г. Паравићу (изузети су дакле. Југословени) 102.102.

Интересантан би био поглед на кретање нашег туризма последњих година. Овде само не можемо узети у обзир читаву земљу, него само Приморје, пошто се тамо за све време водила статистика на приближно исти начин. Како се подаци г. Паравића односе само на године до 1930. то ћемо. се за ову годину послужити и другим извором.

Туризам се код нас почео развијати! тек од 1923. год. У 1924. години имали смо у Приморју 96.577 туриста са 745.964 пробављена дана. 1925. године је тај број само за три хиљаде већи, док је 1926. дошао на 124,517 са 1,029.897

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 7 7

Страна 805

дана. Годину дана касније т. |. 1927. г. имамо рекордну ци-

фру од 146.274 туриста са 1,389.606 пробављених дана,

После тога број туриста у Приморју је пао на 132.108 са

1,297.859 дана. Повећање овога броја у 1929. години не по-

казује праву тенденцију (150.434 ca 1,654.7/5), јер већ у

:930. години видимо истина пораст броја туриста, али зато

велико смањење пробављених дана, што је далеко важније,

њихов број је наиме пао на 1,055.472. За 1931. годину немамо

цифре за читаво Приморје, него само за Горњи Јадран и то

за десет месеци( два последња месеца и нису важна). Та

је цифра за читаву прошлу годину износила 52.270 са 525

хиљада и 268 пробављених дана, док је у овој години била

46.530 са 489.649 дана. Број Немаца се према прошлој години преполовио, а Маџара и Аустријанаца је такође много мањи.

Важно је нарочито констатовати ово : цифре после 1927. го-

дине не показују стално смањење ако се узму као апсо-

лутне; али треба знати да се број странаца од тога вре-

мена стално смањује и само Југословени повећањем интереса за туризам спасавају цифру од већих падова.

Немамо основа да верујемо да ће наш туризам идуће године доживети боље дане, ако се не поведе жива акција у том правцу. Видели смо да су наши најбољи гости, сем. Чехословака, Аустријанци, Немци и Маџари. Међутим баш њихове земље највише грцају у кризи. То се већ одразило на нашем туризму последњих година доста јако, а бојимо се да сада не наступи прави ударац.

Туризам има велики утицај на наш платни биланс. По рачуну г. Паравића, странци су код нас у 1930, години оставили 340,160.920.— динара, од чега је отпало на саодраћај 92 милиона, гостионичарски промет 236, а на народ, грговину, монопол и сл. 12 милиона. Овде није урачунато 285,860.000 динара, које су наши држављани дали за тури„ам, што би се дало иностранству да нису повољни услови сод нас. И с те стране дакле туризам је за нас важан и треба

"му поклонити пажњу. може се рећи да код нас сезона траје од јуна до конца сеп- |

За неутралне земље рат је значио могућност индустријализације. Жеље за аутархијом нашле су подршку у _ објективним приликама, које (е рат створио. Грчка је једна од тих земаља, која је своју индустрију почела да развија за време рата. Била је у нарочито погодној ситуацији, јер није морала да производи само за себе него и за окупациону војску и суседне земље. Полет грчке индустрије, потпомаган после рата и од влада, започео је, дакле, у ситуацији коју не можемо назвати нормалном. Мере, које је влада подузимала за помагање индустрије биле су заштитна царина, државне наруџбине и субвенције. Тако је дошло до тога, да се у Грчкој мора разликовати индустрија, која се изграђивала с обзиром на повољне природне прет= поставке за њен развој, то су јевтине сировине, њихова близина, школовано стручно радништво, и индустрија, код које нису постојали: горњи услови, него тренутно повољна коњунктура тржишта и субвенција. Процес индустријализације у Грчкој ишао је врло брзо. За илустрацију интересантно је навести да је 1917. год. вредност годишње индустриске производње износила 200 милиона драхми, 1925. год. 7.200, а 1927. 9.740 милиона. За 8 година, од 1922.—1930. изграђено је 1200 што мањих што већих фабрика

Жример промашене индустријализације Са национално-економске тачке гледишта не може се приговорити жељи аграрних земаља да индустријализирају, само је потребно, да се оснива и помаже она индустрија, која има све услове за здрав развој. Свака аграрна земља не може сама да изгради индустрију. Ту увек суделује и страни капитал. Ми немамо тачних података о томе колики су страни капитали инвестирани у грчку индустрију, али је