Narodno blagostanje

Страна 806

познато, да је онај део грчке индустрије, чија база су при-

родни услови, у рукама француско-белгиског и енглеског

капитала. То су индустрије дувана, тепиха, један део металургијске индустрије и рударство. Текстилна, хемијска, кожна и дрвна индустрија су у грчким рукама. Прва се развија, а криза јој је не прави велике тешкоће, док се друга налази у кризи, јер и поред великих царина не може да издржи конкуренцију са иностранством, а више не може да оче-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 52.

кује повишење ни субвенције ни царина. Пре умањење субвенције, јер буџетске могућности државе су много мање. То је нарочито важно у текстилној индустрији, која је врло много производила за потребе државе. Сада је ситуација такова, да ће се здрави део грчке индустрије без великих тешкоћа одржати и даље развијати, док за овај други постоји не |cawe опасност стагнације него и назадовања. |

време у иностранству ради студија.

НОВЧАРСТВО

— Претседник холандске Народне банке изјавио је да Холандија неће напустити златно важење. У последње време, у иностранству раде на обарању форинте, али подлога Холандске банке, која износи 90% у злату, искључује сваку бојазан.

— Banca Nacionale Dell Agricoltura u Rimu namerava da smanji glavnicu za 28 miliona na 19 miliona zbog težih gubitaka koje je u poslednje vreme pretrpela. .

" — Dve velike beigiske banke koje pripadaju Solvey kon-

sernu, Kompani finansier e indistriel belž (Finabel), Brisel, i

Bank ženeral belž, Amsterdam, fuzioniraće se pod imenom Sosiete de bank belž. Glavnica prve iznosi 400 miliona, druge 250 miliona franaka. Novo društvo imaće glavnicu samo od 200 miliona franaka, koja će biti podeljena na 200.000 akcija bez nominalne vrednosti.

— Норвешка влада изјавила је, да тешкоће банака потичу од кризе у иностранству и од наглог повлачења улога. Влада је предузела све мере да спречи банкарску кризу и панику.

— Стање Чехословачке Народне банке на дан 15. о. м. показује следеће интересантне промене. Златна подлога порасла је за 32.9 милиона на 1.599 милиона, док су валуте и девизе опале за одговарајући износ од 33,37 милиона на 1.113,19 милиона ч. к. Значи, да је део потраживања у иностранству у износу од око једног милиона долара претворен у ефективно злато. У вези са претстојећим ултимо повећан је менични кредит за 5,6 милиона на 1.371,6 милиона ; томе на супрот показују ломбардни кредити смањење за 35.4 MHлиона на 288,4 милиона ч. к. Државни дуг је смањен за 51,7 милиона а износи свега још 3.465,2 милиона ч. к. Банчине обавезе по виђењу порасле су за 31,5 милиона на 552,9 милиона. Као последица ових промена оптицај новчаница је пао за 168,8 милиона на 6.724 милиона ч. к. Покриће износи 34,9%, према 34,5% у претходној недељи.

— Чехословачко новчано тржиште, Пошто је Чехословачка Народна банка спустила званичну дисконтну стопу са 6.5% на 6%, пристале су и све приватне новчане институције на ревизију и смањење досадашњих каматних стопа, што ће имати врло повољног дејства на унутрашње новчано тржиште, као и на тржиште капитала.

— Мексиканска банка емитовала је за ! милион новчаница од 5 и 10 пезоса. Ове ће новчанице имати необавезну моћ плаћања; државне и општинске благајне биће једино обавезне да их примају. Мексиканска банка пустиће ове новчанице у оптицај преко приватних банака, у замену за. реесконтоване менице.

— Стање Рајхсбанке на дан 15. о. м. показује релативно мали одлив злата и девиза (за 15 милиона марака на 1160

ЗЕШТАЈНА СЛУЖБА

— Наш уредник, г. д-р Вел. Бајкић, бавиће се извесно |

милион) што ће бити у вези са доспелим плаћањима на име камате и амортизације иностраних дугова за ултимо децембар. Оптицај новчаница износи 4.538 милиона марака ; према ранијој недељи смањен је за 53 милиона, док су. се жиро-

фељ је смањен за 112.4 милиона, на 3.768.9 милиона марака,

рака. Покриће оптицаја износи 25.5% а свију обавеза по BHђењу 23.34%. Подлога злата у полугама и златној монети износи 1.022.1 милиона марака (према стању од 7. о. M. мање за 2.8 милиона) а девизе које улазе у: покриће, исказане су са 158.3 милиона (мањак за:12.1 милион) марака.

нуара 1930. кад је у Јапану био заведен слободан извоз злата, па до суспендовања златног стандарда, послато је злата у вредности од 302,18 милиона долара из Јапана за Сједињене Државе. У јануару 1930. износиле су златне резерве Јапанске Банке 1073 милиона јена, док се сада спустиле на 580 милиона јена. Напуштање златног стандарда рефлектовало се на курсу јена; док је паритет јена пре

лара, дотле је 14. децембра котиран са 41,25 долара.

сила 10 милиона енглеских фунти, претворила је главницу. на основу одлуке главне скупштине акционара у 200 милиона марака.

— Slovenačke hranilnice su dale izjavu ljubljanskoj štampi u kojoj se kaže da ne odgovara istini vest da su one prišle novoosnovanom Savezu komunalnih štedionica. Njihov pretSstavnik na osnivačkoj skupštini je tražio da Zveza slovenskih hranilnic uđe u Savez kao jedan član i kako taj zahtev nije primljen, to slovenačke štedionice neće stupiti u članstvo. Svoje ovako držanje one tumače materijalnim razlozima: naime do sada je njima trebalo samo 8800 dinara ukupne članarine za njihov savez, a sada će ukupna članarina iznositi 100.000. din.

ganizacija Dravske banovine izdali su zajedničko saopštenje da će do konca februara 1932. g. primati neograničeno uloge u nežigosanim hiljadarkama i da će se sami pobrinuti za njihovu izmenu. -

— U Ljubljanskoj komori je održana konferencija svih novčanih zavoda Dravske banovine, na kojoj je jednodušno zaključeno da se ne povisuje kamatnjak na štedne uloške, jer bi to bio težak udarac za našu privredu. Tako je i dalje ostao, kamatnjak od 5% na nevezane i 6%, odnosno 61, % kod mariborskih zavoda, za vezane uloge.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Banka za međunarodne obraćunme je odlučila da Mađarskoj produži kredit od 20 miliona dolara koji je ističao, 18. decembra ove godine. :

— Мађарска влада је прогласила трансфер-морато-

ријум. Према службеном комуникеу у девизама вршиће се

обавезе попеле на 18 мил. на 434 мил. марака. Немачки порт- ·

а ломбард је повећан за 31.3 милиона на 222.2 милиона ма-

— Губици злата Јапанске банке. У времену од 11. ја=

напуштања златног стандарда износио у Њујорку 49,85 до- |

— Немачка Голддисконт банка чија је главница изно- ·

— Pretstavnici svih novčanih, bankovnih i zadružnih ot--