Narodno blagostanje
Страна 10
Затварање берзе дошло је као непосредна HocMekuma =" — ——
укидања златног важења у Енглеској. Објављивање курсева у новинама забрањено је због тога, да се спречи појачана продаја и куповање немачких хартија од вредности за рачун иностраних комитената, али је девизном уредбом од 10. новембра овај разлог уклоњен, и сада су противу отварања берзе постављени следећи аргументи: 1) Јако колеба-
ње курсева на берзама могло би поново да доведе до кризе“ поверења. 2) Преговри о пролонгацији немачких краткороч-,
них дугова и о репарацијама треба да се несметано развијају без берзанских коментара и да истовремено поједине
фазе ових преговора не делују на берзанске курсеве. 3)!
Ломбардни кредити у поређењу са садашњим курсевима нису више у много случајева довољно покривени, и после отварања берзе морала би се покушати егзекутивна продаја, што би значило даљи пад курсева.
Имамо дакле такву ситуацију, у којој су разлози затварања берзе и забрана публицирања курсева престали, али су изнесени нови аргументи који се противе отварању, међутим који никада не би могли да изазову затварање берзе. Несумњиво, да је овако стање за једну развијену индустријску земљу незамишљиво за дуже време, јер поседници ефеката морају бити информирани о њиховој вредности, а купци и продаваоци не смеју бити дуго времена изложени самовољи банака и маклера. Интересантно је, да се преко телефонске берзе у неким пословима прави 5), дневног обрта пре затварања берзи. Курсеве телефонске берзе банке 0о6бјављују у својим просторијама, али они нису познати мањим интересентима.
Сада је само питање да ли ће се установом ове усмене берзе без слободног саобраћаја да онемогући стварање црних берза. Вероватно је, да ће се ствар развијати на тај начин, што ће посетиоци усмене берзе, нарочито мали интересенти, одлазити на црну. Тиме задатак усмене берзе не би био испуњен.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
_ 5 Бр. 1
Uravnoteženje javnih finansija Rajha je jedna od najvećih bri-
Još jedan dekret:zakKon ga Nemačke. Neuravnoteženost
| ta otežava uravhoteženje budžeta Rajha. Kao i Rajh, tako i opštine i zemlje stradaju od opšteg sniženja poreskih prihoda. Prihodi od vlastitih poduzeća opština i zemalja također su se zbog opštih privrednih prilika iako snizili, a i prihodi koje dobijaju od Rajha manji su 17 50dine u godinu. Poslednji dekret-zakon Rajha predviđa ispitivanje položaja svih opštinskih i zemaljskih budžeta i preduzimanje potrebnih mera, pa čak i putem uredaba, u cilju uravnoteženja javnih financija. Pruska je prva poduzela. najenergičnije mere da bi Hkvidirala deficit od 439 miliona. Pruski dekret-zakon od 23. de-
cembra snizio. je ovaj na sumu od 167 miliona. Izdaci na plate
snižene su za 100 miliona, porez na promet povišen je za 72 miliona a racionalizacijom aparata ušteđeno je 100 miliona.
U svrhu likvidiranja preostalog deficita vlada se bavi mogućnostima uvedenja poreza na klanje. Kako bi ovaj porez pao ili na poljoprivrednike, koji i tako stradaju od preniskih cena ili na konsumente, što bi opet došio u sukob s merama za opšte sniženje cena — to do danas još nije pala definitivna odluka.
Težište novog dekret-zakona leži u racionalizatorskim
merama. Koncentracijom aparata i ukidanjem mnogih javnih
institucija na kulturnim i naučnim zadacima postignute sl glavne uštede. Ukidaju se deset instituta za ispitivanje poljoprivrede, tri akademije umetnosti, jedna visoka škola za telesne vežbe, devet pedagoških akademija, 3 kazališta i drugo.
FP Pruska vlada se zaista ne žaca žrtava. I to što je ona sve vreme naglašavala kao svoje najveće uspehe, sav rad u posleratno vreme u pogledu odgoja, podizanje opšteg kulturnog nivoa, naučnog ispitivanja poljoprivrede, sve se to sada žrtvuje samo da bi se uravnotežio budžet.
вива
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Између немачких банака и штедионица воде се преговри у погледу снижења каматне стопе за улоге на штедњу, што је у вези са последњим декрет-законом немачке владе. Банке заступају мишљење да се данашња стопа од 6% с обзиром на опште привредне прилике, више не може снизити, а штедионице траже, да се стопа нормира на 4%. Ако не obe mo споразума, штедионице ће морати рачунати са знатним одливом улога.
— Француска банка објављује, да ће поделити за други семестар 1931 године дивиденду од 150 франака према 285 франака у 1930 години. Укупна дивиденда за 1931 износи 585 фр: према 620 фр. у 1930. Упркос томе саопштењу акције француске банке нису пале, већ порасле од 11.000 на 11.150 франака.
— Дугови Мађарске Сједињеним Државама износе према процени америчког министарства трговине, око 135 милиона долара у обвезницама, 35 милиона долара краткорочно америчким банкама, и 10 милиона долара различитих инвестиција. Укупно Сједињене Државе потражују око 180 милиона долара (око 10. милиарди динара).
— Novčanični opticaj na dan 24. dec. pr. god. iznosio je u Engleskoj 370 miliona funti, a rezerva zlata 120,7 miliona. Novčanični opticaj povećao se iz sezonskih uzroka, za 6.5 miliona a stok zlata za 5 hiljada funti. ·
— Bilansi velikih francuskih banaka pretrpeli su zadnjih meseci osetljive promene na njihovoj aktivnoj strani, kako pokazuju sumirani mesečni bilansi triju velikih depozitnih banaka: Credit Lyonnais, Societe General i Comptoir National d' Escompte. 31.12.1030. 30.6.1931. 31.10.1931. u milionima franaka
Gotovina 3.654 5.250 11.317 Menice | 19.666 21.039 17.113 НС 14.219 13.740 9.784 Repor i lombard 1425 1.243 1.082 Poverioci 34.554 36.798 35.422 Akcepti 900 983 538
Dakle, posle meseca juna pojačana je likvidnost banaka restrikcijom kredita u zemlji i inostranstvu. Prosečni likviditet blagajne iznosi sada 32%. Naravno, da je to sve moglo biti učinjeno samo na račun zarade. |
— Koliranje šilinga u Nemačkoj. Spuštanje kursa šilinga na 50 pfeniga od strane Rajhsbanke nije imalo očekivanog dejstva, jer u slobodnom prometu kurs šilinga iznosi 44 pieniga. Zato se postavlja pitanje da li će Rajhsbanka da obustavi koftiranje šilinga.
— Upravni odbor Francuske barke pristao je na pred-
log finansijskog odbora Senata da se suma koju banka mora”
1
opštinskih i zemaljskih budže-
| BB |