Narodno blagostanje

9 јануар 1932.

8. Бајнић

CMA

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 19. _

С ПУТА

— Међународно валутно тржиште —

Трговина златом. — Офанзива против долара i срранцуског сојева. = Сумњиве валуте држе се врло обје _ моме шу депресијације без инфлације.

1 Трговина златом.

· У очи Лаваловог пута у Вашингтон долар је био почео да, попушта, на великим светоким бергама. Браоплета, штампа, већ му је била, спремила, некролог. У томе се нарочито одликовала Сулевардска. По њој судбина долара зависила, је једино од милости Француза: ако они повуку своја потражи“ вања, у доларима, овај мора пропасти. Ми смо баш тих дана, били у Џаризу и имали прилике да чујемо то резоновање често од стране врло искусних фи нансијера. „Народно Благостање је устало против тог погрешног гледишта и у броју од 90. септ. пр. тод, изнело све аргументе из којих је излавило са неодољивом убедљивошћу : да је долар чвршћи од свију осталих валута.

У недељу у очи Божића долар је почео поново да, попушта. Ми смо бал тих дана, ститли у Париз. Још исто по подне имали смо прилике да ВИДИМО исто узбуђење. Замислите, говорили су банкари, паг ритет долара је према франку 25,52, ална берзи је бележио света 24,42, — а једног тренутка, је био и испод златне тачке. Један део париске штампе почео је поново да виче на, узбуну. Питао је владу : „зар је мало што Француска банка губи две и по милијарде франака, на потраживања у фунтама; залшто влада није још у септембру повукла сва доларска, потраживања % Али се долар убрао почео да, поправља, — свакако уз интервенцију Њујорка, који је у стању да прими неограничене количине долајроких девиза, у замену за злато.

Брга поправка долара није умирила цео свет у Паризу. Један нам је банкар говорио, да: је то једно моментано опорављење, али да су све валуте сем француског франка, на, издисају.

— Знате ли, да фактично покриће немачке марке износи свега 12%. Знале ли, да-бу очајне мере, које су садржане у четвртом Брининговом 'декрет-закону од 8. депембра, срачунате искључиво на, ојачање марке % Данас је више од 20 разних новчаних јединица, које су брисане оса курсне листе париске девизне листе. И ово што остаје не вреди ништа, потпуно је несигурно. Враћају се дотађаји из 1919. и 1928. године кад се губило 'на, појединим девизама од ујутру до после берзе по неколико процената. Биће ускоро валута, које ће нас у свему потсећати на рубље и марке из 1919, 1920 и 1921 године. Моја банка не ради у опште. са валутама, а, са девивама само ва туђ рачун. Данас су зараде тако мале да нам тај ризик није потребан.

После тажвог једнот разговора, треба, само још прошетати по улицама око Париске берзе, па бити потпуно обесхрабрен. На сваких сто корака, налази се по једна, банкарска радња, која крупним соловима објављује да купује и продаје златан новац. Вапаце Егапса:зе са тлавницом од 30 милиона, фр. на

путу између париске берзе и Вошемака des Italiens покрила, је своје прозоре и цео тротоар објавама O трвовини златом. Из радовналости ушли смо у исту и пришли шалтеру на коме пише „change“.

— Какав златан новац продајете • питали смо тоспођипу која, је седела, иза гишеа.

— Франке и долађре, гласи одговор.

— Пошто су једни а пошто други ?

— Франци са 6%, а долари ca, 4% ажије.

— А продајете ли злато у полугама •

— Не, био је кратак одговор.

И одиста, изгубила се потпуно тртовина, у комадима злата, која се била јако развила почетком октобра. На место тога сад се тргује само златним новцем. Изгледа, да се публика није могла помирити са аморфним комадима злата. То не даје утисак вредности, као што је то случај са новцем. 5А сене тембру су Француске банке довукле прилично

златних долара. ив Америке, а велика, ажија на на-.

полеондоре извукла их је ив вунене чарапе. Али ма како да је велики број тих радња, ипак се чини, да је за сада, трговина златним новцем малога, обима. Као да је међу Французима настало поновно умирење и спокојство у погледу француског франка. То не би било ништа, необично со обзиром на чињеницу, да баш последњи месец дана прилив капитала, се стране у Француску достиже огромне размере. Француз мора после тога да резонује: па кад је целом свету ситуран франак мора бити сигуран и мени (премда се при томе превиђа, да је тртовина. златним новцем у Паризу баш за рачун странаца). Један банкар нам је причао да странци који долазе са својим капиталом у Француску, не добијајући од банака никакву камату, рескирају 5—6% и ваме-

|њују своје папирне франке златним, а нарочито до-

ларима пошто су доларски златници (комади од о долара) ушли јако у моду.

Ажија на, злато према папирном франку нервира Франпуза, јер се тиме постепено пропагира, депресијашија папирног франка. Већ се чују гласови да. треба, вратити у живот закон, по коме је за време рата, плаћање ажије на злато претотављало кривично дело. Французи већ деценијама одржавају фикцију да, је папирни франак, раван златном. Они су то радили и онда кад је папирни франак био само десети део златног франка, абог тога. је врло лако MOтућно да ће доћи до забране трговине златним новцем. По себи се разуме да то (неће моћи да спречи прну берзу, али ће у толико већа бити ажија.

И. Офанзива против долара и француског франка

Не може се предвидети докле ће нас довести светска шривредна депресија, која непрекидно на предује. Ако би овако ишло даље, онда. би горње гледиште банкарево било потпуно основано; само, онда, то важи и за француски франак. да данас је

долар потпуно ситурна валута, Његово попуштање