Narodno blagostanje
'
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Бр, 3
_ Страна 42
- banke, a u Italiji kod Instituto Nazionale per i Cambi con lestero. Od kliringa se izuzimaju dugovi i potraživanja koja su
dospela pre stupanja na snagu ugovora o kliringu i glase na drugu valutu. Dalje su izuzeti svi dugovi i potraživanja koja nastaju iz tranzitne trgovine. Paritet valuti ustanovljen- je 100 šilinga jednako 267.35 lira, odnosno 100 lira jednako 37.404 šilinga.
— Trgovinski ugovor o kontingentima između Austrije ı Madžarske, koji je lansiran ·kao najoriginalniji trgovinski ugovor, pokazao se u praksi nedovoljan za uređenje saobraćaja robe između obe države. Doživeo je istu sudbinu kao i austrijski kliring. Ugovor je sklopljen na godinu dana. Ali nije trebalo tako dugo čekati. Vrlo brzo se pokazalo, da sistem, stvoren ovim ugovorom, ne može da se sprovede. Prigovori dolaze i
„sa jedne i sa druge strane. Madžarski poljoprivrednici se tuže,
да je Austtija uvozila do sada prosečno samo 153 goveda ne-
· deljno mesto 793, koliko je predviđena kvota u ugovoru. Austri_janci prigovaraju, da Madžari nabavljaju drvo iz Čehoslovačke
i Rumunije, a ne preuzimaju predviđeni kontingent iz Austrije. — концем прошлог месеца одржана је у Загребу кон-
_ференција претставника индустрије дрвета ради расподеле
одобреног нам контингента за увоз дрвета у Француску и
__Алжир. На конференцији је дошло до два сасвим опречна "становишта. Претставници босанске индустрије дрветом за-
ступали су тезу, да контингент треба расподелити на оне фирме, које су између 1925. и 1929. године извозиле у Француску и Алжир. Према овом становишту босански претставници тражили су да се од целокупног контингента додели Босни и Савској бановини 94% а остало Дравској бановиви. Сем тога тражили су да старим фирмама припадне 90% а новим 10% од читавог контингента.
"Словенци су напротив тражили да се за основно становиште узме садашње стање по ком би, како они тврде, Словенији припала :|, контингента за увоз у Француску, а читава ај за увоз у Алжир. Они веле да се из статистике наше спољне трговине истина не може видети толики удео словенске дрвне индустрије у нашем извозу али то је с тога што су Словенци много извозили преко посредства иностраних трговаца.
Како на конференцији није могло доћи до сагласности то је Министарство шума и рудника само извршило распоред за прво тромесечје ове године. Од 5.736 тона, колики је контингент за то време за увоз у Француску, сарајевској комори је припало 1.925 тона (све меко дрво) ; загребачкој 3.100 тона (од тога храстовине 1.900, буковине 500 и јеловине 700 тона) ; љубљанској 783 (храст. 187, буковине 212 и јеловине 386 тона). Од одобрених нам 10.500 тона увоза у Алжир Сарајево је добило 7.500 (буковине 250 и јеловине 7.250 тона) ; Загреб 1.875 (храстовина 238, буковина 237 и јеловина 1400 тона) ; Љубљана 1.125 (храст. 140, бук. 140, јел. 845 тона).
Као што видимо усвојено је компромисно решење.
"СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Bngleska vlada sprema novi zakon o zaštiti kirajdžija, koji skupe stanove izuzima sasvim ispod zaštite, srednji ostaju kao i do sada, a za jeltine stanove se u toliko pooštrava, što ovi neće biti slobodni od zaštite, kada dođe do. promene kirajdžija.
— U Prag sti počeli pregovori između pretstvanika firme T. Bata i obućara o saniranju obućarskog zanata. Pregovori nisu završeni, i još se ne mogu predvideti rezultati, ali se. vode u mirnom i stvarnom tonu i vrlo su stvarni. –
Dok u nekim zemljama bukači dižu galamu profiv o da ruinira obućare, što u ostalom nije istina, i ne može da bude, nego je to rezultat samo spretno organizovane kampanje od strane fabrikanata, dotle u Čehoslovačkoj Bata sam sudeluje u akciji za saniranje obućarskog zanafa.
— Према статистипи Окружног уреда за осигурање радника у Љубљани, број чланова у децембру пао. је. за 11.675 на 81.651, исто тако и број болесника за 322 на 2.015. Постотак oo је мањи за 0.04% и износи 2.47%. Просечно обезбеђена дневна зарада је 25.19 динара, и мања је за 1.02. |
Укупна дневна обезбеђена надница пала је за 389.711.20 динара, што значи, да је радништво осигурано код Окружног Уреда за осигурање радника изгубило ради отпуштања или снижења надница 12 до 13 милиона динара месечно. Приход Окружног уреда је, и поред повишења тарифе од 6% на 6.5% пао по дану за више од 13.000 динара или округло 350.000 месечно. Без повишења тарифе дефицит би био скоро двострук.
ИНДУСТРИЈА
— Индустриски концерн Кредитаншталта има 114 пре-_ дузећа, са номиналном активом од 1500 милиона, и пасивом од 750 милиона шилинга.
— Румунска индустрија дрвета је прошле године врло мало обарала, и зато се надала, да ће своје велике залихе ове јесени моћи пласирати, али није успела, Залихе друштва „Фореста“ износе око 200.000 кубичних метара, а Седмоградске шумске индустрије око 100.000 кубичних метара. - Код других друштава залихе нису тако велике. Због помањкања кредита друштва морају текуће трошкове да покривају продајом, што само руши цене на тржишту. Два највећа концерна у Румунији су група Вапса Соттегсјаје Њабапа (Еогезја) и група фирма Огтба! из Беча (,Сагранпа“ и Седмоградска шумска индустрија).
— Memiska fabrika u Mostima otkazala je sto četrdesetorici radnika na iri meseca. Fabrika Avgusta Veštena u Celju takođe je privremeno otpustila oko 300 radnika, a Fabrika hartije ,u Čersama (Slovenija) obustavila je rad i otpustila 90 radnika. .
— U Londonu je registrirano Jugoslovensko nafta i asfaltno društvo sa glavnicom od 1 milion funti. Članovi direkcije su M. Herman, Maribor, W. Bronson, Streatham Hill, A. LeWInson. )
— Бата намерава подићи фабрику у Енглеској, и у ту сврху купио је земљиште у близини Лондона. У своме предузећу упослиће само незапослене раднике из свих грана индустрије.
— Jedno od vodećih preduzeća francuske aeroplanske industrije Socićtće Aeronautique snizilo je glavnicu od 400.mi'liona franaka na 275 miliona franaka, čime će preduzeće bifi sanirano. 'Ovo smanjenje glavnice je u vezi sa povlačenjem učešća društva Loraine-Dietrich, koje je u vrlo velikim teškoćama zbog sloma Comptoir Lyon-Alemand i Banque Nationale
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО АД. _
БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филтал: НОВИ САД
Телефон интерурбан Београд; 21-801, 21.802," 21. 803, 21-804,
Главе т резерве 12'77.00.000 дикејра |
Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН
Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444, 5446, 5447.