Narodno blagostanje

Страна 62

вољне спада смањење покрића за 15,4 милиона динара. Држава је у овој недељи са рачуна привремевих аванса узела 100 милиона динара, услед чега је алтерирано у неколико смањење оптинаја, које би иначе изнело 251 милион динара.

Кал се доведе у везу смањење меничног и ломбардног портфеља за 13,2 милиона динава са повећањем жиро-депозита за 213,2 милиона динара, она се долази до закључка да су се прилике на нашем новчаном тржишту необично побољшале, Пормале oi

дугови се отплапују у случају веће обилности, а

исто тако жиро-депозити се повећавају под условом |

плеторе на новчаном тржишту. Смањење меничног У милнонима динара

- НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

EEEE У " e #34: S; · АКТИВА И 5 Pi fob PJ IIonnora: зл. у касама MH Ba cTp || i68.4|1202.4|1758.4| 1758 4) 7585 новч. у страној монети 6.3) _6.4 80 девизе . .-. -.. 159 2). 6319 332.0] 3327) 3156 Укупно 29217.6| 1834.4) 2096.8| 2097.56) 2082.2 Девизе које не улазе у | HOJUOTV | s = . 864| 87.9 92,3 Кован повац; - O у никлу . . . 388 38.6 39.2 Демонетизирано сребро 339) 339 339 Зајмови; на менице , . ..- 1287.5| 1433.7| 1965 61 1957.4 1946 9 на хартије од вредни. 2301) 2034) 2772) 2855] 2822 VOJO 1517.6] 1637 1 2252 8) 2243 0) 2229.7 Хартије од вредности 274) ТА 20 Ранији аванси Држави 4153.0) 4020.7| 1799.2) 1799. | 1799 3 Привремени аванси Глав. | Лрж Благајни 1500 257.0 Вредности рез фонда. 7118). 78 15. 7300 BpennHocrTm oca. фондова 2.9 2.9 29 Непокретности, завод за : израду новч. и намешта 1450) 1455) 1456 Разна актива , 21.9) 276) 219 ПАСИВА Капитал . . ZO. 1800) 180.0) 1800 Резервни фонд . .. 827) 82.8 825 Остали фондови .. 4.2 42 42 Новчанипе У оптипају 5817.9) 5396.5| 51722! 5206 21 5054.5 Обавезе по виђењу: потраживање Државе 990 593 293, 302. 467 LO u 12500) 6672| 326,3| 353 4| 5666 pasHH рачуни 1608| 1056 609, 437| 448 Укупно 1510.4! 922.1! 416.5) 436 +! 6582 Обавезе са роком . 6811! 76'.8| 7700 "Разна пасива 46.:! 57.6) 596 Оптицај и обав. по виђ. ||7328.3| 6318 6) 5588 7) 5642. 6) 5712 8 Укупно покриће у '/,. 39.9-| 2950)" 37:51) 37 17): 36. 4 Покриће у злату 9, 3:46) 5116: 8. 78

и ломбардног портфеља је почело већ претпрошле недеље. Можда је то дошло као последина психолошког дејства саошнтења које је изашло у „Политици" као коментар стања Народне банке од 8. јануара, а за које се сматра да је гледиште управљача Мародне банке. Иначе, колико смо извештени никакви кораци нису преузимани непосредно према дужницима ради отплате дугова.

Као што рекосмо ово силно повећање жиродепозита би требало да значи силно побољшање нашег новчаног тржишта. То би нас стоструко обрадовало, јер је оно већ неколико месеца у кризи која нас је озбиљно забрињавала. Данас је ноторна ствар да је стотинама милиона динара било тезаурирано од плашљивих капиталиста, суме повучене од наших банака. Ван сваке је сумње да је повећање жиро-депо-

OB.

зита последица умирења духова и умарања у бесми-_ сленом тезаурирању. Априори то значи, да су капиталисте почели ла враћају новап банкама, а да се ове још ке могу да реше да те суме употребе на нове послове. Али је у великој несразмери смањење меничног и ломбардног портфеља и повећање жиро-депозита, јер и данас нема банке која не дугује Народној банци: према томе дугови (банака износе много више него 13,2 милиона динара и логично би било га је у већој меди отплаћен дуг Народној банци но што су се повенали жиро-депозити, | Али можда су то привремени кораци предострожности, пошто се наше банке једва поврапају |од узбуђења, које су проживеле неколико месеци. Можда сматрају да треба да се учвости тенденција умирења духова и повранаја депозита, па ла онда те суме које сада држе са губитком на жиро-рачуну употребе на отплату својих дугова. За стабилност динара је свеједно на који се начин тај новац вратио Пародној банци, Али би трајно најпожељније било. да се он врати преко рачуна реесконта. И ако то, не би био случај, овла би се могло претпоставити да то нису банке, које су депоновале велике жиролепозите код Народне банке, већ подузећа која су се пре тога служила приватним банкама као благајнипом, а сада се служе Народном банком пошто ова претставља максимум сигурности. То би био само први степен умерења, претходни стадиум, јер би дефинитиван повраћај нормалног стања требао да се огледа у повећању депозита код наших банака. Повезање жиро-депозита смањује оптицај, али зато повепава обавезе по виђењу. Како се код нас покриће ставља у одвос према обавезама по вијењу, то је немогуће да се повећа квота покрића. Не треба заборгавити да се жиро-обавезе рачунају као лепозити због тога што се оне сваког тренутка могу претворити у оптина;. Према томе жиро-депозити се морају рачунати у потенцијал нашег новчаничног оптицаја. · А кад би се узело ла само 490 милиона од тога под извесним околностима могу уни у оптицај и кад се томе дода сума од 350 милиона динара, колико је потенцијал оптицаја по рачуну привремених аванса, онда би се добио потенцијал емисије од 750 милиона динара, чиме би се оптицај повећао на 5,8 милијарди динара. Ми са радошћу позлрављамо повенање жиро-депозита кол Народне банке, али у исто време же лимо да се врати стање пре 23. спетембра прошле године. Оптицај и обавезе заједно порасли су за 70 милиона динара, због чега је покриче свега 36.44%.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Догађаји на светским и нашим домаћим берзама 'захтевају нарочитог коментара. Ми ћемо у идућем броју нарочити чланак да посветимо томе питању. Последње двепедеље све су светске ефектне берзе биле невероватно чврсте. Хоса је дошла из Њујорка, али је живо прихватио Пафриз, који има највише услова за хосу, јер је пун пара које нестрпљиво чекају на пласман, а потом су је прихватиле све велике континенталне берзе. Нарочито су од тога профитирали немачки државни папири, јер се очекивало по- · "вољно решење репарација по Немачку. Али је пред крај прошле недеље цела та хоса снажно пресечена: Прво-је дошао страх у Европу да Америка не загази у инфлацију пошто има врло много папира ванамериканских који гласе на доларе. Кукавице првога ранга на прву вест о могућности инфлације у Америци почели су да бацају своје доларске папире. Затим је дошла компликација последњих дана у репарационом питању тако, да су курсеви почели -у овој не-