Narodno blagostanje
23 јануар 1932. _
дељи понова да падају. Али слабо, за сада још увек сви папири стоје знатно изнад ниво-а пре две недеље. Са нашом ефектном берзом не можемо ни најмање · бити задовољни. Она је била глува према тој светској хоси. · Она је стално била слаба. Док су се курсеви појединих папира колико толико држали дотле је ратна штета стално попуштала, од преко 240 завршила је са 217.50. У последњој недељи пала је од 15. до 21. о. м. од 238 на 217.50. Из следеће таблице се види кретање курсева осталих папира. 15. јан. 18.јан. 20.јан. 21. јан.
7% Инвестициони · 59— 59— 58— 4% Аграрци | 2850 ___ 28:50 EEEE 6% Беглуци ___ 36— „O 36625 8% Блер 52— ·.
7% Блер _ = 1 7% Селигман ____"___" А5—- 46.Ратна штета 238— 230—- 222—— 217.50
Народна банка 5.050 Што се тиче обрта, он износи за недељу дана око 2
милиона динара, али то није два милиона већ нешто више |
упоређено са обртом од пре неколико недеља тако, да се обрт из последње недеље може означити релативно великим, бар упоређењем за последњих 10 недеља. Наравно да је највећи обрт био у Ратној штети: промпт 947.000, а фебруар пун милион номинално односно 216 ефективно. Узевши у обзир номиналну вредност, обрт је био преко пет милиона. Интересантно је да је термински посао, који је био у последње време потпуно изумро поново оживео. Истина на краћи рок за ултимо фебруара, али је ипак било руке која је купила 1000 комада.
Пада у очи врло велики обрт код доларских папира. Укупан износ је 450.000 динара, од чега је 206 само Селигман, 148.000 8% Блер, а 106.000 7%-тни. Све се више развија интерес према нашим доларским папирима. Диспаритет према Њујорку све је мањи тако да шверцери имају све мање рачуна да довозе папире из Њујорка. То ће да учврсти те папире на нашим берзама. 6%-тни Беглуци су још увек доста живо рађени, а 7%-тни Инвестициони зајам са 170.000 динара. У овој недељи је била ковина једна егзекутивна продаја акција Аграрне банке. Према службеном извештају Привилегована аграрна банка почиње од 22. т. м. да издаје сталне акције у замену за привремене. То ће знатно олакшати промет на берзи али се папир појавио под врло неповољним ауспицијама. Пакет од 200 комада продат је по 160 динара према номиналној вредности од 500 динара. Погрешка је велика била што је ова егзекутивна продаја остала без заштите од стране Аграрне банке. Један случајни курс на берзи одјекује на вредност целокупног стока акција у народу.
Наше девизно тржиште такође је оживело. Обрт је био преко 15 милиона динара. Обилност новца омогућила је плаћања на страни, а вероватно један део девиза је отишао на плаћања дивиденде страних акционарских друштава код нас.
ZAGREBAČKA BERZA.
Novčano tržište. Konsolidacija prilika naših vođećih novčanih zavoda znafno napreduje. Ako ne bude nekih novih naročitih potresa vremenom će se prilike normalizirati i novčani zavodi malo po malo ponovno će preuzeti svoje kreditne funkcije. Mnogo je nepovoljnija situacija novčanih zavoda provincije. U nekim predjelima stvari neće svršiti tako glatko i biće potrebne znatne žrtve.
Devizno Tržište. Pošto su svi novčani zavodi dobili dovoljno fiskanica po kojima njihovi komitenti mogu tražiti do-
zvolu za nabavku deviza i pošto filijala Narodne banke te.
тојђе рготрфпо rešavaju, promet je devizama ponovno infen= zivan. Dok se je na berzanskim sastancima u prvoj polovini ja-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 63
nuara dnevni promet devizama kretao oko miliona dinara, danas iznaša mnogo više. Na nekim: sastancima čak i skoro 10 mi-
liona dinara. Inače oko 4—5 miliona. Матодна banka ponovno:
intervenira znatnim 'količinana. Skoro devet desetina prometa
otpada na Narodnu banku. To je i naravno, kad novčani zavodi 80% izvozničkih deviza moraju ponuditi Narodnoj banci. A preostalih 20% 3u: većini slučajeva kompensiraju za svoje komitente. Novčano tržište. Promet je u diniarskim državnim papirima minimalan. Posle amortizacije Ratne štete, kurs je pao na nešto preko 230 dinara. Međutim ni uz faj kurs nema pravih inieresenata. U dolarskim papirima promet je intenzivan. Na
pojedinim sastancima promet iznosi i 10—20 hiljada dolara. U ponedeljak kurs je bio znatno poskočio usled povoljnih vesti
iz New-Vorka. Međutim je ponovno došlo do reakcije. U sredu
8% Blair zaključivan je i po 50, a 7% Blair 45. S obzirom na rentabilitet koji prelazi 15%, interes je kod publike dosta znatan.
РОБНО TPŽIOMIM TE.
Мото.
У последњој недељи пшеница је у Чикагу показала чвршћу тенденцију, и 12. јануара нотирала је 55 за бушел, 18. јануара 58". Чврста тенденција се објашњава пре свега психолошки необичном чврстином на ефектним берзама, (види наш извештај са београдске берзе), која је у међувремену већ попустила, и повећаном тражњом из Европе. Италија се већ појављује као купац и проносе се гласови, да су њезине залихе много слабије него што се мислило, и да ће морати због тога да мења квоту примељавања стране шшенице. И Немачка ће се скоро појавити као купац, пошто су и њене залихе такођер много мање него што се мислило. Много се ражи нарочито потрошило за исхрану стоке, јер је сточарство јаче него лањске године, тако да резерве износе свега 2.7 милиона тона према 4 у прошлој години. Ре-
зерве пшенице износе 1.7 као и у прошлој години, и ако се
због веће жетве ове године сматрало да треба да су веће.
С друге стране над побољшањем цена пшенице виси као Да-
маклов мач нова аргентинска пшеница, која је за 100 хиљада тона боља него лањсек године. Аустралија је пак успела да један део своје резерве прода Источној Азији.
Стока,
Сточно тржиште код нас је непроменљиво према претпрошлој недељи. Свиње су попасле за 25—50 пара по килограму, и наравно у Загребу стоје нешто више но у Бео-
граду, услед разлике у транспорту и калирању, али је у то-
лико необичнија појава, да волови код нас бележе више но
у Загребу. У Бечу су цене свиња нешто слабије, него претпрошле недеље.
Јаја.
Изгледа да најгоре стоји тржиште јаја, Иако је хладно време у целој Европи свело поолукцију на натмању меру, ипак наш: извоз наилави на необичне теткоће. Као што смо предвиђали, још када се припремало увођење заштитних царина на животне намирнице у Енглеску, Немачка је имала ла постане поприште очајног љлемпинга аграрних дожава. За јаја је то потпуно наступило. Белгијанпи. на пример, хаузи–
рају са својим јајима код детаљиста., На Италију је навалила.
целокупна левантска производња јаћа, која је због благе климе врло велика, специјално из Турске, Сирије и Мапока. Роба је слабог квалитета, али се поолаје у беспење. Шта ће бити у априлу и мају. кала кокошке почну да сипају Таја 2 Мораће пасти цена испод 50 пата по комалу код нас, а у том случају може скочити потрошња, ако истовремено не падне цена и осталих животних намионица, т. | ако јаја остану најјефтинија храна.
|| || |