Narodno blagostanje
Страна 52
ком случају је повољна околност да зајмове као изBOD прихода наше самоуправе нису искористиле у великом обиму,
II Улога Државне Хипотекарне Банке у самоуправном кредиту |
Потребно је да најгрочито истакнемо да нашим самоуправама није недостајала добра, воља за задужење већ могућност, а где је тога било учињена, је обилна, употреба. Ми тим додирујемо питање о коме смо писали пре две године кад је са. извесних страна тврђено да се наше тржиште капитала гуши у готовини. Ми смо указали на: то да је наше тржиште капитала било и тада без икаквог диспонибилитета и да би само. њему било потребно неколико милијарди динара, да би се задовољиле потребе наших самоуправних тела, које у маси не могу рачунати на кредите на страни ни под најповољнијим околностима. на светском тржишту. Па ипак статистика, показује да је у 1930. години, а то је она чувене новчане обилности, закључено самоутравњих
Зајмова за скоро трећину од свих зајмова рачуна- |
јући и оне од пре рата. Да, бисмо То боље разумели потребно је да додирнемо другу једну околност. | | У Југославији не постоји тржиште капитала, није га имала, ни предратна Србија. Богатство у покретном кашиталу било је тако мало, а тражња тако велика, да су и уштеде, које би по природи својој биле склоне на дугорочни пласман, налазиле тако
велику ренту на новчаном тржишту т.ј. на тржи-,
шту краткорочних пласмана, да се сав наш капитал задржава, стално на њему. Отсуство срестава на тр-
i жишту капитала онемогућава, емисиони посао, одно-
оно операцију којом се долази до дугорочног кредита, за приватне и јавне потребе Како пак јавноправна, тела потребују у главном дугорочне кредите, то се изводи закључак да. код нас није било мотућности за набавку нормалног дугорочног кредита за потребе наптих јавноправних тела. а специјално самоуштравних. Тај логички закључак потврђују и чињенише. Колико је нама познато ни један јавни зајам у виду дугорочних облигација самоуправних тела није емитован на нашем тржишту капитала. Узгред да, напоменемо ла је било неколико транвакпија, које су технички обављане у облику у коме се набављају дугорочни кредити, на, пр. зајам Дубровачке општине а исто тако и Осечке, У првом случају чак је била. јавна емисија, ати, колико је нама познато, незнатан део је уписан од стране публике, а остатак. је примила ферм група која, је приредила, омисију. |
Ово наше тврђење као да не стоји у складу. бађр ла први поглед, с извесним подацима које налазимо у поменутој статистици. Узимајући за критеријум класификалије података време закључења самоупривних зајмова г, г. Каралавић и Отрекачев. подепили су целу периоду од постанка наше краљевине у три раздобља : 1) до 1. децембра 1918. године (друтим речима предратни дугови), 2) до 31. децембра, "929 године и 3) 1930. године. (Добро је што је 1920. година одвојена, али држимо да није било целисходно то је пела периода, од 1. депембра. 1918. године
__АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА ИЛИЈА Л У БЕОКРА ЈУ
Централа у ПРАГУ НЕ јале
| 52 филиј "У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ
Капитал Кч. 235,000.000
| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
a -
Бр. 4
до 1. јануара 1930. године узета уједно), У 1930. год. закључено је 28,80% самоуправних зајмова. Класифиширајући даље материјал по року аутори нам пружају следећу слику: Од свију зајмова 17,23% је закључено на јелну годину, 30,25% на 10 година, и 52,22% преко десет година. Из овога би се дао извести закључак да. је код нас морало функпионирати тржиште капитала, пошто је прилично јако учешће зајмова дугога рока, и то баш у последње време.
_ У ствари кључ за ову затонетку лежи делом у делатности наше Државне Хипотекарне банке. Она даје зајмове са дугим роком а њена делатност на, пољу комуналног кредита добија нарочити полет од 1929. године. То се не може довољно јасно да види из поменуте статистике због једне мале омашке, коју треба исправити у идућим публикацијама : аутори су класифицирали материјал по повериопима, и међу њима се појављује Државна. Хипотекарна банка, засебно, што је сасвим у реду. Али је требало налтравит и једну нову класификацију по повериоцима, и по периоду. Овако статистика казује да Државна Хипотекађрна, банка. учествује са укупно 30.41% за. све периоде. Горња комбинација би показала да, је у ства-
јури она била, главни поверилац по дугорочним зајмо-
вима за последње две године. Али Државна Хипот. банка није општинске облитације емитовала, на. тр-
„жишту, већ их је давала из сопствених сретстава. Према, томе појава дуторочних зајмова у већим из|носима за последње две године није докав да је код
"нас функпионирало тржиште калитала. | | ТУ. Улога осталих банака
Кад је већ реч о класификацији зајмова, према повериоцима, онда бисмо имали да учинимо још једну примедбу. Редактори су све повериоце поделили у четири групе: Државна Хиштотекарна банка, страни новчани заводи, остали домаћи новчани за води и установе и триватна лица. Мт се са овом класификацијом не бисмо могли да сложимо.
Пре света израз „установе“ не обележава, ништа; управо у нашем административном жаргону израз установа обележава државни урел. надлештво са, извесном аутономијом као што је Монополска утрава и т. д. Према томе није требало метнути установе и приватна лица заједно, — ако се под изразом установе разумеју јагинотраљвна. тела. Али то изгледа није случај пошто учешће установа и приватних тица, заједно износи свега 4,78%. У тексту се каже да су у групи „остали домаћи новчани заводи уврштене и Народна банка Поштанска штедионица и све остале штедионице и задруте. То је погрешно. Повертопе је требало класифипирати на овај начин : Хитотекарна банка. Наролна банка. Поштанска штедионица, садгоуправни новчани заводи, приватни новчани заволи и приватнитти. Ово је врло вастна подела пошто је за расуђивање о самоутравном кредиту врло важно знати ко је био поверилац. Кол нас је то специјално важно из два разлога. прво због тота што су самоуправни (новчани заводи, специјално комуналне = баповинске тттедионице птрале све већу улогу у кре'литирању самоуправних тела, То нагочито важи за
комуналне тптедтонутте. јеђ се зна ла у неколиктм
У Иностранство
Резерве Кч. !41,000,000 | ЛОНДОН БУКУРЕШТ
Телег. адреса: АНГЛОБАНКА — Телл 23402, 23403, 23404, 23405
— — И СОФИЈА — — |