Narodno blagostanje
Страна 92
— Budžet grada Vukovara predviđa rashode u iznosu od 3,167.594 dinara, a prihode od 1,476.234. Razlika od 1,238.400. din. pokriće se 80%-nim opštinskim prirezom.
— Na deviznoj anketi austrijskog ministarstva finansija i irgovine sa pretstavnicima trgovine, industrije i banaka, ovi poslednji su Tražili moratorijum za inostrana potraživanja, ali vlada je ovaj zahtev odbila.
— U trećem kvartala budžetske godine 1931. prihodi od poreza i Nemačkoj iznosili su 1231.7 mil. maraka, a od carina i trošarine 704.3 miliona, svega 1936 miliona maraka. U drugom kvartalu iznosili su prihodi od poreza 1301.8 miliona, a od catina i trošarine 737.5. mil. maraka, svega 2039.5 mil. maraka, prema tome su и {rećem kvartalu državni prihodi manji za 103.3 miliona maraka. U poređenju sa prihodima od poreza, carina i trošarine u frećem kvartalu prošle godine, koji su iznosili 2297 mil. maraka, ove godine su manji za 361.5 mil. maraka.
— Енглеска банка је !. фебруара повратила Француској банци и Федералној резервној банци 30 милиона фунти, свакој по 15 милиона, остатак кредита од 50 милиона фунти који је добила крајем јула прошле године. У Ситију је добро примљена изјава Енглеске банке, да за враћање овог кредита није употребљен девизни сток и златне резерве. Држи се, да је ово било могуће због великог увоза злата из Индије.
СОНИЈАЛНВА ПОЛИТИКА
— Услед пада цена лековима и дрогама на светском тржишту Министарство социјалне политике је израдило нови елаборат по коме су таксе за све лекове снижене просечно за 25%. Цене серумима, мајама и вакцинама као и осталим лековима биолошког порекла снижене су за близу 15%.
— Општина у Суботици је решила да грађани могу дуг на име општинског приреза исплатити у житу од 5 до 15 фебруара. Откуп ће се вршити по цени од 166 динара и моћи
ће се откупити највише 30 вагона жита. Откупљено жито—
општина намерава да раздели незапосленим.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
Г. Ежен Матон претседник Централног комитета за лан у Француској упутио је Министру трговине једно писмо у коме оштро критикује политику отежавања спољне трговине увођењем контингентирања и повишавања царина. Он ту нарочито истиче колико су овим мерама погођене све индустрије које раде за инострана тржишта и како то неповољно утиче на цене унутар земље. Провизорност сличних мера у другим земљама оваквим поступком Француске ће, како он каже, добити дефинитиван облик. Г. Матон сем тога оштро критикује предлог г. Дишмена, претседника Генералне конференције француских произвођача, који тражи поред проширења политике контингентирања на све производе још и укидање свих трговинских уговора које је Француска до сада вакључила.
Таква би мера по г. Матону пореметила економски живот а било би сем тога и технички немогуће све те уговоре за кратко време обновити. Централни комитет за лан сматра да то није здрав пут за излаз. За-то су потребаа по њему. само два услова : успостављање здравог новчаног система и снижење цена.
— Између нас и Турске је закључен. споразум о продаји опијума, да би се паралисала акција картела фабрика, које су откупљивале опијум, ради обарања цена овом артиклу. По овом споразуму у Цариграду ће се отворити заједнички продајни биро. Квота учешћа износи по споразуму за нас 23%, а за Турску 77%. По мишљењу г. др. М. Чемерикића изложеном у његовом предавању о овом предмету, наша максимална продаја би износила око 60 хиљада килограма годишње. Сада имамо непродатих 100.000 килограма опијума.
— Егапсизко-сећозјоуасји шооуог о Wkontingentiranju
uvoza stakla u Francusku predviđa konftingentiranje na bazi
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 6
. prosečnih izvoznih brojeva 1928. i 1929. godine, + vredi samo za Francusku, bez kolonija. Savez čeških indusfrijalaca stakla i Comitć бета des maitres de verreries de France sastajaće se dva puta godišnje, da odrede kontingent za sledećih šest meseci.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Откуп дувана у Херцеговини врши се по просечној цени између: 10—16 динара. То је најнижа цена у последњих десет година:
— Министарство. пољопривреде организује: усну изложбу пољопривредних артикала. Изложба ће бити смештена у 23, нарочито за то удешена, вагона и отвориће. се 14. фебруара на београдској железничкој станици. Она ће одатле ићи у сва места наше државе, која су спојена железничком пругом.
— U Letonskoj је podnesen patlamentu zakonski proj|ekat o žitnom monopolu.
— Rumunija je ove jesemi izvezla velike količine žita, tako, da je sada rumunska vlada bila prisiljena, da upozori firme da obustave izvoz, jer ni sadanje zalihe žita neće biti dovoline do nove Хефуе.
<
ИНЛУСТРИЈА
— Zbog ogromne poptlarnosti koju uživaju Batine tabrike cipela, Zlin je postao privlačan za veliki broj privrednika, turista, studenata trgovačkih ı tehničkih: škola i novinara. 1929. godine grad je posetilo 11.023 lica, 1930. g. 17.376, a u 1931. g 21.804. Posetioci dolaze pojedinačno ili u grupama. Pojedinačnih poseta bilo je 5.599 a organizovane ekskurzije obuhvatale su 16.205 lica.
— U Bugarskoj će u buduće samo one fabrike uživati povlastice predviđene Zakonom o zaštiti domaće industrije, kojeimaju najnovije mašine. -
— Neke industrijske grane u Madžarskoj iskoristile su” devizna. ograničenja i podigle cene svojih produkata. Vlada je. zbog toga imenovala jednu komisiju od tri člana, koja ima da kontrolira formiranje cena industrijskih proizvoda. Pretsednik komisije je Ur. Emil Varšanji, član gornjeg doma i generalni direktor madžarskog zemaljskog hipotekarnog zavoda za industrijske kredite.
— Na temelju zakona o osnivanju javnih preduzeća na trgovačkoj bazi osnovano je u Rumuniji sa sedištem u Sighishoaru električno društvo pod imenom „Uzinele orasanesti Sighishoara” sa kapitalom od 41.5 miliona leja. U društvu sudeluje erdelisko električno akcionarsko društvo „Seta” sa 23 miliona i opština Sighisoara sa 18.5 miliona.
— „Sardina” akcionatsko društvo u Splitu snizilo ie glavnicu od 1.5 miliona na 15 hiljada dinara. Akćije će biti prežigosane od 50 dinara na 50 para.
— Opština Soko-banja pristupiće u proleće izgradnji svoje vlastite električne centrale.
— Proizvodnja sijalica u Bergmau električno. poduzeće a. d., koje stoji pod kontrolom Siemens i A. E. G., je jedina ·rentabilna grana čitavog poduzeća. Ona je posle dugih pregovora prodana Osram i Pintschu. Prodajna cena je nepoznata. Zna se samo da je Bergmau dobio veću sumu u gotovu i da učastvuje u Osram Копзегпц. Udeo Bergmana je srazmerno ukupnom kapitalu Ostama veoma malen. Sudelovanje. Pintscha objašnjava se time da Osram izbegava koncentraciju čitave nemačke proizvodnje u svojim rukama, jer je put od privatnog. monopola do državnog veoma kratak.
— Prema godišnjem izveštaju, čista dobit Kriger-To} konserna iznosila je 1931. godine okruglo 21 milion dolara prema 32.79 mil. u 1930. g. Konsern poseduje okruglo 50 miliona. dolara inostranih državnih obligacija. Bilansna' suma nije. se, prema onoj u 1930. godini, znatno izmenila. Prošle godine konsern je preuzeo 80% akcijskog kapitala severnog: švedskog.