Narodno blagostanje

13 фебруар 1932.

— Poladržavna Banca Nazionale del Lavoro preuzela je Banca Popolare di Pavia, koja ima filijale u Milanu, Voghezo, Cartaleone, Casteggeio, Stradella i Belgioioso.

— У једном прогласу на народ претседник Хувер упозорио је становништво на штетне последице тезаурирања новчаница. Све новине у уводним чланцима поздрављају ову Хуверову опомену, и истиче да неповерење данас отежава привредно оздрављење у Сједињеним Државама.

-- Pretsednik Xuver imenovao je izdavača „Chikago Daily News-a” šefom organizacije za borbu protiv tezauriranja novca, koje se ceni na 1300 miliona dolara.

— Upravni odbor Poljske banke je zaključio, da predloži glavnoj skupštini promenu pravila, kojom se povisuje beskamatni kredit državi od 50 na 100 miliona zloti.

—_ Белгиска влада одлучила је да изда благајничке записе са роком од пет година. Укупни износ ових записа неће прећи 400 милиона франака и преузеће их само белгиске велике банке, тако да неће доћи до јавног уписа,

— Нови чехословачки закон о банкама. Премда се већ пуних месец и по дана приправља нови закон о банкама ипак до сада јавности нису биле познате ни основне идеје тог законског предлога.

Тек после претреса закона у министарском савету и пошто се приближило време за подношење предлога парламенту дознала се у главном његова садржина. Чланови управног одбора и виши чиновници одговарају грађански и кривично за све неуредности. У случају несигурности уложака јамче ови у висини до :/,% главнице. Виши чиновници примају се само уз 3 месечни отказни рок. У случају да банка претрпи губитак у висини од 20% главнице може се код посебног изборног суда затражити пропорционално снижење плата водећих чиновника. Ови не смеју бити чланови у више од 10 управних одбора и морају тантијеме предати банци. Закон искључује могућност спекулације виших чиновника на рачун банке.

Особите одредбе доноси нови закон у погледу санације банака. У будуће ће се свака санација проводити помоћу акционара, чланова управног одбора и виших чиновника. Ови су дужни вратити све тантијеме и ренумерације које су примили од момента кад су се појавиле тешкоће за банку. Санирана банка принципијелно не сме да исплаћује дивиденде док се сви губици не надокнаде.

Пензиони фонд који је до сада у случају краха банке долазио у опасност биће у будућности пупиларно осигуран. | Поводом 3-месечног отказног рока може се само казати да је то бесмислица.

— Румунски новчани завод „Кредитул индустриал“

основан је после рата са задатком да помаже и кредитира :

мања индустриска предузећа у земљи. Главница је 500 мил. леја, у којој држава суделује са 20% а Народна банка са 30%. Биланс за 1931. годину показује чисту добит од 54.5 милиона леја према 60,2 у 1930. години. Главне позиције биланса су следеће: улози 32.1 мил. леја према 59.6 мил. у 1930., редисконткредит код Народне банке 937 мил. према 959, менице 276 према 259, индустриски ангажмани 46 према 61, контокорент 1986 према 2039, резерве 150 милиона леја. Дивиденда 1930. г. износила је 9%, и вероватно ће и за 1931. годину бити иста.

— У Аустрији су улози на штедњу у јануару порасли за 35 милиона шилинга код штедионица, а код банака и задруга за округло 100 милиона шилинга.

— Мађарска влада израдила је уредбу о прежигосању свих заложница које се налазе у земљи и које, како је познато, гласе на страну валуту. Поред тога, већ од првог фебруара сви мађарски поседници заложница примају камате у пенгама, а за обрачун се узима службени курс пенге.

___- Банк д л'инион паризиен, која је у јесен доспела у тешкоће због њене везе са Електро-Кабл, неће ове го-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 107.

дине исплаћивати дивиденде, јер због смањења вредности њених хартија од вредности мора створити посебне резерве. Њено стање се је нагло побољшало, што показује и скок курсева њених акција на париској берзи.

—_ Берза у Токију је затворена, јер су због неповољних вести из Шангаја курсеви почели нагло да падају.

== Дежавна хипотекарна банка известила је заинтересоване власнике обвезница 7%-тног Међународног ста"билизационог зајма југославије од 1931. год. у злату да је она. једино овлашћена за вршење његове службе у држави

|за све време трајања и уз услове, који су садржани у про| · . спекту 0 емисији зајма. Исплату првог купона од !. децем-

бра 1931. врши од дана рока банка са свим својим филијалама. —_ Савез новчаних завода у Загребу закључио је с обзиром на нова девизна наређења и с тим скопчани манипудациони посао и уведени клиринг с Аустријом да од 2. фебр. т. г. наши новчани заводи зарачунавају за куповину и про|дају девиза својим комитентима у име провизије берзанског трошка и манипулационих такса. код налога: до 100.000.—

NHH. HajMalbe 2 H no | ı Ha робни односно новчани курс об} јјављен у извештају загребачке берзе дотичног дана. За че|кове и дознаке које гласе на износ испод берзанског за-

кључка поједине девизе зарачунаваће се манипулациона провизија од 20.— дин. по комаду односно дознаци. Дознаке путем клиринга с Аустријом заводи ће вршити под истим условима као и Народна ·банка.

JAVNE FINANSIJE

— швајцарска савезна влада расписала је 3 и по %-тни зајам у износу од 150 милиона франака, који је одређен за конверзију једног дела 4%-тног савезног зајма од 200 милиона франака из 1922 године, који је платив 1. априла ове године. Емисиони курс је 93.40. Зајам ће се платити у 30 ануитета почев од !. априла следеће године. а

— Све припремне радње за оснивање девизне цен-

трале у Паризу за обрачуне са земљама са строго девизном контролом завршеке су и сада се воде преговори са појединим земљама, које долазе у обзир. Са Аустријом су већ завршени, и уговор ће бити скоро потписан. II! — 3 Будимпешти су почели са изградљом два дунавска тунела за водовод, а пролетос ће почети и са трећим. Тунели ће бити тако направљени, да ће радници моћи пролазити, и служиће за довођење воде из Будима у Пешту. Трошкови за прва два тунела износиће 1,4 милиона. пенге, а за трећи 0.8 милиона.

— На предлог пок. Лушера, француски парламенат је још 1928. године примио закон, да се за пет година државном помоћи изгради 260.000 јефтиних станова. Како градња није до сада ишла у предвиђеном темпу, то је парламенат одлучио, да се повиси сума, предложена од стране владе за даљу изградњу од 2300 милиона франака на 3.000. До сада је изграђено 160.000 станова.

— Према извештају Савеза пољских градова 1. априла прошле године 502 пољска града, која се налазе у Савезу, била су задужена за 708.1 милиона злоти; меничног дуга било је 46.7 милиона и од тога је протестирано меница у априлу од 4.1 злоти. Већ је дакле пре десет месеци проценат протеста градских меница био два пута већи него приватних, Од тада се стање пољских градова јако погоршало, тако да ће се сада протестирати 60% меница.

— Лондонски комитет поверилаца за пролонгацију немачких општинских дугова, израдио је нови план за будућу пролонгацију који је предан немачком комитету дужника.

— Министарство финансија испитујући овогодишњи буџетски предлог загребачке општине стало је на гледиште. да су предвиђени приходи и расходи сувише велики. С тога је буџет снижен за 15,821.386 динара, од чега отпада на