Narodno blagostanje

Страна 110

__НАРОЛНО_ ЂЛАГОСТАЊЕ

Бр. 1

ЈУ пасиви пода у очи смањење банчиних обавеза по виђењу, за укупно 94.23 милиона на 604.64 милкона динара. Мод свих обавеза смањено је државно потраживање за 16.24 милиона Ha 39.9 милисна; жиро-рачуни показују релативно снажно смањење за 65.724 милиона на 515.59 милисна а „разни рачуни“ су опали за 12.26. милиона на 48.14 милисна динара. Банчине орочене обавезе се приближавају једној милијарди: у овој кедељи су повећане за 72.2 милиона на 979.2 милиона.

· У милионима динара

ннаанкиаиттцЕ == AERO 31. XII | 31 ХН 22! 311 и АКТИВА 1930 93; 1932 1932 ар Подлога : 5

зл. у касама и на стр || 202 4) 1758 4) 1758 5) ,759 9) :759 1

"новч. у страној монети)||| · 6.3 81 21 26

девизе |. . ~ «| 631 0) 3320] 337 | 2878) 2586

Укупно 1834:4| 2096.8) 2101,7| 2048 8! 2020.4 Дењвизе која не улазе у С

подлогу - _____ 864) 86.7 82,8! 836 Кован повац:

JT OV а 5 5 0 | 298 90% 40%) 40 Демонетизирано сребро 339 330) 339) 339 Зајмови;

на менице . _ || 433.7/ 1965 6] 1944.6! 1939. | 1946 6 на хартије од вредн, 054] 2:72) 2795 2767) 2706 Укупно 162 1 2252.8] 2224.2) 2215 9) 2217,2

Хартије од вредности 27,4 214 “тај 274 Ранији аванси Држави 1#020,7| 1799.2) 1799.7) 18000) 1800 3 Привремени аванси Глав.

Држ Благајни . .. 300.0| 2800) 4310 Вредности рез фонда 718) 794) 702 #702 Вредности ост. фондова 2.9 2.9 2.9 29 Непокретности, завод за

и"раду новч. и намешта 1450) 1456) 1459) 1462 Разна актива , 21.9) 28.0) 296) 3..9

ПАСИВА Капитал 2. . 180.0] 180.0) 1800] 1800

Резервни фонд , o 82.7| 828] 828) 835 Остали фондови .. 4.2 4.2 4.3) 4.2 Новчанице у оптипају 5396 5) 5172.21 4911.7| 4944 8! 4990 2 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе 59.3) 29.3) 1330] 56. 399

жиро-рачуни .. 667.2| 326.3! 5809! 5823! 5166

разни рачуни . .. 1956 609) 1020) 604) 481 Укупно 922.1| 4165! 8269! 6085) 6046 Обавезе са роком . 6311! 8024! 0076)! 9:9«К

Разна пасива . . ., 46.) 638|- 68:5)" 717 Оптицај и обав. по виђ. ||6318.6) 5588. 7) 57 38.7| 5643 7) 55941 9 Укупно покриће у. 29.50) 37.51| 36.617) 3630) 361' Покриће у злату : 9. 3'.46). 30.64! 31.161 3141

Ово систематско и нагло повећавање банчиних обавеза са рском резултат је оживљавања једне специјалне врсте банкарских сперација која је предвиђена у закону о Народној банци а која се у теорији назива „ореп тагхег ронсу“. То је пракса продаје државних хартија публици рапи повлачења великих готсвина на тржиште и обрнуто, нуповина истих, ради стварања веће обилности новца. Надодна банка продаје већ одавно благајничке записе Министарства финансија на терет рачуна ранијих аванса државних. На тај начин добивен новац одобрава рачуну обавеза са роком, Камату плаћа држава, Како су наше банке пуне пара које не желе да имобилизирају, то су ти благајнички записи (који гласе на један до три месеца) одлично сретство за пласирање ових гстовина, Сасвим је природно да банке пласирају у ове записе и своје готовине које се Налазе на жиро-рачуну код Народне банке, услед чега се као што видимо, смањују жиро-депозити,

То је ванредно сретство за повлачење излишних готовина са тржишта и сузбијање појаве инфлације,

Оптицај новчаница и обавеза по виђењу износи 5594.88 милисна према 5643.69 милиона у прошлој недељи а укупно покриће 36.11% (у ранијем стању 36.30%) док је пскриће у злату мало побољшано, од 31.16% на 31.44%, |

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

У берзанском прегледу прошле недеље писали смо да је и сувише нагао скок курсева државних хартија нездрава појава и да ће морати наступити реакција.

51 MI. GU IL O JU: ЛОЗАНЕ 110 IH 70% Инвест зајам | U | 00 __ |BOL_ | 54125 4% Аграрци ЗА TI JLSO 0 6% Беглуци 43.50 41.50 43.50 42.75 42.7% Блер 5) | UO JB AM |1% Селигман 5 = = bil. ” 50. 49375. Ратна штета 256— 251— — 252.50 251.25 Народна банка 4930— 4950.— 4950— 4980.— Врачарска задруга —— ES 800— — —

Тако је и било — сви су курсеви попустили. Ратна „штета од 256 на 251,25. Обрт у промпт роби је био нешто "мањи него у прошлој недељи а у термину такође. Тражња је увек жива, али су берзијанци остали без робе, а многи не пуштају робу из руку због претстојећег извлачења за амор-. тизацију 16. фебруара. Тиме се објашњава јачи термински | посао; продаје се роба после извлачења, Што је укупан обрт у ефектима био 3.7 милиона дин. готово толико колико претпрошле недеље има се захвалити растућем интересу према беглуцима и доларским папирима. У Беглуцима је обрт достигао 872.000 — рекордну цифру. У Блеру је обрт 483 а у Селигману 338 хиљада. Осећа се све већа понуда у Блеру из Загреба због чега је курс попустио ефективно до 47. Он је повукао мало и Селигмана, али се овај још увек добро · држи и тражња знатно премаша понуду.

У Ратној штети је обрт износио 1.65 мил. од чега отпада 515.000. на термин, а 1.14 милион на промпт послове. Акције Народне банке, које су у последњој недељи у порасту од 4930 на 4980, трговане су за 222.000 динара.

На девизном тржишту је ситуација ове недеље прилично мирна. Укупан обрт у девизама износи 248 милиона према 33,5 милиона у прошлој недељи. Највише је „трговано у девизи Њујорк 6,2 милиона, за тим долази Цирих и Лондон са по 42 милиона, Праг са 3,3 милиона, Париз са 2,9 милиона и т. д.

ZAGREBAČčKA BERZA

Novčano tržište. Prve bilance novčanih zavođa za 1931. godinu su već objavljene. Među njima i od vodećih uložnih zavoda. Prošlu godinu svi zavodi nisu jednako prošli. Ima bitnih razlika. Jedni u prkos krize poverenja beleže znatan po= rast uložaka, dok drugi iskazuju znatno opadanje. Naročito kod konto-korenata.

Poslednjih dana opaža se izvesno pogoršanje situacije. Ili bolje rečeno proces sređivanja prilika koji je pre par nedelja bio zauzeo veće dimenzije znatno je oslabio.

Devizno tržište: Promet je prosečno manji nego ranije. Gotovo 100% prometa ima u svojim rukama Narodna banka. Veći je promet redovito samo u ponedeljak , jer kako u subotu nema sastanaka sakupe se dozvole Narodne banke za nabavku deviza od dva dana. ;

Državni papiri. U Šteti promet je znafno oslabio. Čim se je kurs stabilizirao prestao je veći interes. | u najnovije doba preovladavale su spekulativne kupnje i prodaje. A tu je promet veći samo kod oscilacije kurseva. :