Narodno blagostanje

ћања. Ово схватање је врло оштро формулисано прошлог |

лета у Ме МшШапоуот извештају. Могло би се још додати, да су строги прописи о покрићу често пута у стању да валуту доведу у опасност место да је заштите. Публика, наиме, чврсто верује, баш због прописа о покрићу, да смањење ре зерви испод законом одређеног минимума значи новчано и валутно погоршање, и једно овако смањење може да изазове таково неповерење, да дође до општег бегства из валуте, Тада стварно постоји опасност пада валуте.

Под притиском пасивног биланса плаћања читав низ земаља није у стању да се држи формалних прописа о покрићу. Не преостаје им ништа друго него или да повреде прописе о покрићу или да га снизе. Али је и једно и друго тешко, јер се тиме изазива код публике велико узнемирење. Зато се покушава оперисати са триковима, да се прикрије право стање покрића, Треба да буду и вукови сити и овце на броју. један такав трик је и предлог, о коме се сада у финансијским круговима много расправља и који је за Немачку израдио директор статистичког уреда Вагеман. План почива на томе, да се све ситне новчанице, до 50 марака укључиво, изузму из масе, која треба по законским прописима да буде покривена са златом. Златно покриће треба да имају само још по 100 и 1000 марака и жиропотраживања код Рајхсбанке (која до сада нису требала у Немачкој да буду покривена златом). Како је у Немачкој износ малих новчаница округло 4.1 милијарди марака, a жиро-потраживања код Рајхсбанке округло 1.6 милијарди, то би по Вагемановом плану проценат покрића. порастао, и то од 36%, колико сада износи, на 44%. Вагеман образлаже ову поделу новчаница тиме, да велике новчанице служе производњи и плаћањима у иностранству, док ситне новчанице служе за конзум и са плаћањем у иностранству немају никакве директне везе.

Вагеманов план је неупотребљив, Са становишта. на-:

ционалне економије не може се правити никаква разлика између крупних и ситних новчаница, док и једне и друге имају неограничену способност плаћања. А ту морају да имају, јер ће иначе новац са огравиченом способношћу плаћања бити истиснут из саобраћаја. Тако предвиђа и Вагеман могућност директне замене, ситних у крупне. Осим тога, не може се у пракси спровести разлика између производње и потрошње, спољне и унутарње привреде. Исто тако и ситне новчанице могу у производњи да играју велику улогу на пр. код исплате надница, 'и обратно, могу конзументи крупне новчанице на пр. да употребе за тезаурирање. Величина читавог оптицаја платежних сретстава утиче на висину цена. Ова опет утиче на трговински биланс, и тиме и на биланс плаћања и девизне курсеве. Дакле нема новчаница које би важиле само за унутрашњу привреду. Немачка је еву своју. енергију уложила, да одржи валуту стабилном. Вагеманов трик неби јој у том погледу био од користи. Могао би на против, да буде од штете, наиме у толико, јер привидно повољан проценат покрића могао би па наведе банку на емисију нових новчаница. А то би водило инфлацији и валутним потресима. Према новинарским извештајима и сама влада је одбила овај предлог. Вагеман веже за свој предлог о реформи златног пдкрића и план о подизању ликвидности приватних банака. Он жели да спречи, да се у будуће, као што је то било последњих година, дугорочне инвестиције финансирају са краткорочним кредитима. Због тога хоће да промени однос између новчаног тржишта и тржишта капитала и спречи. да се краткорочни капитали не појаве на тржишту капитала. За жиро-потраживања код приватних. банака предвиђа нове прописе о покрићу. Оне треба да за своје жиро-депозите држе код Рајхсбанке 10%. својих обавеза по. виђењу. Најмање 20% т треба да буду покривени првокласним меницама

БЛАГОСТАЊЕ 6

~ __-_ ПА

и остатак. таквим инвестицијама, које претпостављају активу ликвидну у свако, доба. Место тога на. тржишту капитала олакшаће се претварање банкарских инвестиција у хартије од вредности сталним смањењем пасивних камата.

__Ниовај. план. није проведив у пракси. Вагеман оперише са појмовима новчано тржиште и тржиште капитала. Они су узети из теоретске националне економије, и претстављају апстрактно упрош ње компликованих појава. Теорија мора да оперише са оваквим упрошћењем појмова, јер може само на окаков начин да открије национално-економске законе. За теорију су ови појмови потребни и корисни, али нису. довољни за практичну поделу између новчаног тржишта и тржишта капитала, Границе између оба тржишта нису чврсте. Да ли ће се на пр. потраживања са месечним, тромесечним или годишњим отказом узети као новчано тржиште или тржиште капитала. Банке незнају, да ли дужНИЦИ прелазе, преко кредитног рока и са краткорочним кредитима финансирају дугорочне инвестиције. Исто тако банке не могу спречити, да у случају неповерења на тржишту ефеката сав расположив новац не дође на новчано тржиште, чак и ако су пасивне камате банка ниже. Тада се рађе примају и ниске камате него ризико на тржишту капитала.

Како Вагеманов план не може да мења однос између новчаног тржишта и- тржишта капитала, тако исто не може уклонити ни опасност неликвидности. Његови строги прописи о ликвидности не дају никакво јемство, да ће се спречити експанзија кредита. Они нису ни у Сједињеним Државама Америке, где су слични овима, који предлаже Вагеман, могли да спрече експанзију кредита 1929 год. и берзански крах у јесен исте године. Управо баш због тога, се тамо предлаже укидање досадањих прописа O ликвидности, које Вагеман сада предлаже за Немачку. Вагеманов план, не може, даље да спречи, да код кризе поверења ликвидност банака ипак не буде недовољна. Такову навалу |на банке, какву су доживеле немачке у јуну прошле године неби издржале ни код других прописа о ликвидности. :

“= План ће имати само ту последицу, да ће борба банака за њихову ликвидност бити само отежана. За немачке банке сада је проблем како ће се олакшати прописи о ликвидности, а не како ће се отежати. МИ све мере немачке владе за санирање банака иду у том правцу, 0 чему смо ми већ писали, тако пре свега оснивање Гарантне и Акцептне банке, помоћу које су велике банке могле да лоше менице есконтирају код Рајхсбанке и недавно предложени план једне Индустриске банке која би замрзле индустриске кредите малих и средњих банака оживела.

Неизвесност која је веома неповољно деловала на унутарње прилике аустријске Народне банке и која је: била изазвана увек поновним: гласинама о неопходности измене личног" састава водства, завршила се оставком претседника Народне банке проф, Др. Рајша. Дуготрајни допусти и честе оставке генералног ди-

Аустријске банкарске тешконе |ректора Др. Браунајса биле су само последица несугласица,

које су постојале између њега и проф. Рајша у питањима политике Народне банке. Многи ће сматрати да је незадовољство свих привредних кругова са четвртом девизном „уредбом непосредни узрок оставке проф. Рајша. Међутим, ствари не стоје тако. Премда је последња девизна уредба без сумње најстрожа после мађарске од свих постојећих уредаба, то се мора казати да је управо у том погледу владала потпуна сагласност између. проф. Рајша и Др. Браунајса. Несугласице између ових су много старијег датума и долазиде су у главном до израза у питањима санације Постштаркасе, Унион банке, "Боденкредитаншталта и Кредитаншталта. Погрешке | У политици коју је до сада проводила Народна банка имају баш у санацијама ових института своје

права нана