Narodno blagostanje

у 26, фебруар 1932.

· које мадајц и објазн затоиргаушћ (гобаппа, tom će tek biti;

_ jasno koliko one ometaju promet dobara i privredni razvitak u

zemlji. Teško je danas naći dva pravilnika o samoupravnim tro-

- šarinama u zemlji, koji bi bili jednaki u principima, visini stope 'ili postupku. I ako trošarine preistavljaju porez na potrošnju, · kao jedan po nauci od glavnih poreskih izvora koji imaju lokalni karakter i služe za bazu samoupravnih poreskih tereta, ipak,

:one ovakve kakve su, ne bi smele i danas ostati. Njihovo po-}

'stavljanje na jednu solidniju bazu, jednoobraznu za celu zemlju, ·.jeste nasušna potreba i prvi uslov, za odbranu i očuvanje OVOg “izdašnog poreskog izvora, protiv koga se vodi borba još od 18

veka i protiv kojih je napisano mnogo lepih i DOO та-

„sprava bez uspeha. -

Najzad dolaze takse, sa povećanjem od 23.6%. Njihova visina od 1925. do 1929. godine nije zadavala mnogo brige.

'Osetan porast od 23.6% nastupio je tek u 1930. godini. Pove-

ćanje ovog poreskog tereta, u oblasti samoupravnih finansija

"nema onu {ežinu, kakvu imaju prirezi i frošarine. Takse, po de-

finiciji predstavljaju ekvivalenat za usluge koje samouprava

čini poreskim obveznicima ma da i one, kada premaše visinu

'učinjenih usluga nose karakter poreskog tereta. Ipak, onaj ko

ih plaća dobija izvesnu uslugu, kod koje često puta ne ulazi u ocenu vrednost fe usluge. Samo sve ovo ne znači da je naš si-

stem samoupravnih taksa dobar. On je šaren isto toliko kao i

a Ba

АФЕРА

Амадео Ђанини је сјајно умео да искористи сјајну коњунктуру на американском тржишту капитала од 1926.|ф до 1929. године и да постане једним од највећих финансијских магната Америке. Велики успех опија; људи којима је немеза подарила много среће губе лако равнотежу. То је било и са Амадеом Ђанини. Није се задовољааво репутацијом првог финансијског магната западне Америке, специјално Калифорније, коју раздвајају велике пусте и прери је од финансијског центра Америке и света — Њујорка. Он је једнога дана одлучио да отме себи положај међу њујоршким финансијским владаоцима и успео је. Купио је већину акција најстарије американске банке Бенк оф Америка (која је доцније фузионирана са Блером) а одмах после тога, привео је у дело најграндиознију концентрацију у историји светских финансија наиме стварање једнога холдинга, једног друштва које је у свом портфељу имало више милијарди долара акција најразноврснијих подузећа. То је била његова Трансамерика корпорејшн. Она је по величини капитала уложеног у папире односно по броју и обиму друштава била највећа у свету а нарочито у погледу броја контролисаних банака,

Ђанини је ушао у Њујорк без купања на врата и сео поред Моргана, Мелона, Штрауса, Варбурга и т. д. без по"здрава. Ушао је као победилац. После првог берзанског "краха у октобру 1929. године Трансамерика корпорејшн је била прва која је дошла у тешкоће.

Из сопствене снаге се није могла држати, а на никакву помоћ није могла рачунати с обзиром на то да је била у завади са целокупном њујоршком Наше Етапсе. Ђанини је ускоро имао да бира између повлачења из Трансамерика корпорејши и њезине пропасти. Американски банкари су били и сувише мудри да упропасте Трансамерика корпорејшн, јер би њезин пад само пооштрио банкарску кризу. Због тога су они употребили сву своју моћ и мудрост да уклоне Ђанинија. И успели су. У почетку 1930. године Амадео Ђанини је "морао да се повуче уз врло велику параду — што су му њујоршки“ банкари радо поклонили, На чело "Трансамерика корпорејшн дошли су као претседник Е. Уокер, некадањи

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 119

prirezi i trošarine i njihova reorganizacija na jednoobraznoj bazi je neophodan uslov za dobro funkcionisanje, snošljivost i izdaŠnoSt. · Sve ovo imperativno nameće hitno i radikalno rešenje problema samoupravnih tereta. Između državnih fiskalnih prihohoda i samoupravnih stvorio se jedan nenormalan odnos. Državni fiskalni prihodi iznosili su u 1925. godini 7,679.4 odnosno 87.01% a samoupravni 1,145.6 odnosno 12,99% sviju jevnih dacija, dotle su oni u | godini 7,945.6 ili 57.7% a samoupravni 1,923.6 ili 42,9% \ .

Dve su stvari, koje se po našem mišljenju moraju Odmah uraditi. Prvo zakonski utvrditi prirodu izdataka i izvore prihoda samoupravnih tela, i drugo, po našem mišljenju isto toliko važno, skoncentrisati u samom Ministarstvu finansija svu dokumentaciju samoupravne finansijske politike. Samoupravne finansije svuda preistavljaju veliku i važnu činjenicu u oblasti državnih finansija. One često imaju direktniji uticaj na narodnu privredu, nego državni tereti. Ne sme se dopustiti rasparčavanje posla na banovine, jer tada imamo devet raznih pravaca u ovom poslu. Odnosno odelenje Ministarstva finansija pretvoreno je u otsek. Dva najvažnija odelenja: budžetsko i samoupravno Zapostavljeni su. Bez njihove restauracije i ojačanja ramaće naša narodna privreda.

= 2

Пе Блерове банке, а за потпретседника г. Моне, француз кога је делигирала париска Џшоп де Мтез, која 1 ступила у врло блиске везе са Блером.

Кратко време после тога отпочео је Банини покова акцију за освојење Трансамерика корпорејшн. Борба се прво одиграла у тајности. Утицало се на акционаре с једне и друге стране. Али је она убрзо избила на јавност.

Борба је почела са једним писмом, које су упутили претседник Трансамерика корпорејшн Е. Уокер и директор Џемс Бачигалупи акционарима. Они се у њему бране, по принципу да је напад најбоља одбрана, од критике ђанини групе, која је организована у посебном удружењу акционара Аззосјајед Ттапзатетка Згокћојдетз. У томе писму, каже се, у главном следеће:

Ђанини је постигао рекорд у узимању специјалних награда, и ако је покушавао да изазове утисак да ради бесплатно. Од 1927 до 1930 стављено му је на расположење ништа мање него 3.7 милиона долара. Овде није урачунато 1,7 милиона долара Универзитету Калифорнија, за градњу Ђанинијеве палате и оснивање његовог фонда. Од 20. децембра 1929 до 21. јануара 1930 године, одобрено је на његовом рачуну 2.4 милиона долара, то значи после краха на берзи и лепосредно пред његов одлазак. Сав овај новац му је исплаћен, осим 792 хиљаде долара, чију је исплату тражио у септембру 1931. али му је ускраћена.

За време спште бесе у октобру 1929 године, Ђанини је покушао да одржи акције на висини интервенционим куповањем, али то је успело само за кратко време, и после тога ааступио је бржи пад. У октобру 1929 године издао је 68 милиона долара друштвених новаца за куповину милион и деведесет хиљада акција, по просечној цени од 62.50 долара по акцији. Овом Ђанинијевом куповином акција профитирали су само неки берзански спекуланти, који су продали акције по високом курсу, док су лојални акционари претрпели огромне губитке. Ђанини се је повукао, пошто је JDyITPEO довео у ово тешко стање.

Ђанини сада захтева да се акцибнари тачно обавешта-