Narodno blagostanje

' 20. фебруар 1932. НАРОДНО "располажу са еПофе хартијама, то значи са хартијама, које су способне за редисконт код Федералне резервне банке.

Даље, до сада су строги прописи о покрићу новчаница у оптицају онемогућавали експанзију кредитног волумена. федерал Резерв Акт предвиђа минимално покриће од 40%, осталих 60% морали су бити покривени трговачким меницама. У колико ове нису биле на расположењу, и остали део морао је бити покривен златом. У последње време је то био често случај, јер није било способних меница за покриће. Тиме су редуциране слободне златне резерве, и експанзија кредита не би се могла остварити, ради оскудице расположивог злата. Хуверов законски пројекат мења сада методе покрића: минимално покриће од 40% остаје, али остали 60% могу, гко нема способних трговачких меница, да буду покривени са другим хартијама од вредности, у првом реду америчким државним зајмовима. Тиме су слободне резерве злата знатно повећане.

Ова промена била је потребна и с обзиром на велико повлачење злата европских држава, нарочито Француске. Ова напушта свој посед иностраних девиза, из страха, да код погоршања валута не претрпи губитке, као код фунти. Поводом Лаваловог пута у Америку, претставници Француске банке, који су га пратили, Фарније и Лакур Гаје изјавили су у Њујорку, да ће Француска задржати своја доларска потраживања, ако Америка настави политику дефлације. Пошто нове Хуверове мере значе напуштање дефла-

пионе политике, Француска сматра да није више везана. Она |

је већ повукла 125 мил. долара злата, али овај износ није могао довести у опасност Федерални Резервни Систем, јер је ова количина још у јесен резервирана, и стављена еаг markhed depot, што значи, да је извађена из оне количине злата која је одређена за покриће. Али Француска је почела исто_времено да повлачи и своја остала доларска потраживања, који се цене на округло 400 милиона долара. Америка мора са тим да рачуна, да ће ова потраживања, као и осталих европских држава, бити сасвим отказана, ако прописи о олакшању редисконта буду примљени. Тиме би слободне златне резерве брзо ишчезле, које и без тога износе сада 450 мил. долара, према 1 милијарди прошлога лета. Извози злата изазвали би контракцију платежних сретстава, и наступила би рестрикција место експанзије кредита.

Као и код оснивања КекопзикНоп Ппапсе согротаћоп настаје и сада питање, да ли је Америка приступила инфлационој политици. Теоретски, нови прописи омогућују, да се стави у оптицај нових 2 и по милијарде долара платежних сретстава. Творци закона о банкама изјавили су, међутим, да није постојала намера, да се штампа толико новчаница, да се све слободне резерве употребе за 40% покрића. Експанзија кредита мора опрезно да се врши. Зато одређује закон, да 6 чланова Федералне Резервне Банке морају пристати да се хартије, које до сада нису биле спо"собне за редисконт, оспособе за то. Не постоји инфлација ни због тога, јер се само на овај начин жели сузбити вештачко сужење платежних сретстава, које је настало тезаурирањем. Са овим је у вези и питање да ли је долар у опасности. Духовити загребачки директор Хуго Вајнбергер рекао је, да ће се мољци увући једном и у доларе. У ствари, долар још није никада био на тако ниском нивоу као сада. Лежи испод доње златне тачке, и арбитража злата већ је почела, као што је већ горе поменуто, упркос тога што Француска Банка куповну цену злата снизила за 22.11 франака. На другој страни Американци изјављују, да су њихове златне резерве довољно велике, да могу сва инострана златна потраживања у злату исплатити. За способност долара говори у сваком случају и јак положај Америке као повериоца читавог света. По нашем мишљењу долару не прети никаква

опасност тако дуго, док је њен биланс плаћања тако акти- |

i

БЛАГОСТАЊЕ Страна 121

| ван, и док данашње мере не доведу до инфлације и пораста цена, са једном изнимком, наиме да америчка публика, узнемирена садањим мерама не побегне из долара. Али, поверење Американца у своју валуту је тако јако, као и Енглеза у фунту. С обзиром на јак положај Америке као повериоца света, водећи економисти свију земаља већ давно су тражили, да се Америка са експанзијом кредита бори против дефлационе кризе.

Магдоналдова национална влада није тако јединствена као што то мисли велики део јавности. У најважнијем актуелном питању, у прелазу Енглеске заштитним наринама, Магдоналд није могао да добије пристанак либералних министара. Да спречи кризу науционалне владе, он им је морао дозволити, да у јавности иступе против законског пројекта. Тако је било могуће да се дискусија у парламенту пре прихватања законског пројекта претвори у борбу између конзервативног министра "Невила Чембрлена и либералног Херберта Самуела. Овај последњи је побијао тачку по тачку илузије конзервативног дела владе и великог дела енглеског народа које се вежу са новим царинским законом. Његове аргументе, који се у главном слажу са аргументима које смо прошлих месеци навели против прелаза Енглеске на заштитне царине, изнећемо у кратко:

Sir Herbert Samuel оптужује

Царине на вредност не могу поправити трговински биланс, како се то очекује. Оне поскупљују читави увоз, али га могу највише за 8% смањити. За Енглеску су најважнији проблеми међународног кретања капитала, који су за стабилност енглеске валуте много важнији него салдо трговинског биланса. А на ово се не може деловати увођењем |царина. Услови производње се не побољшавају, него "погоршавају, јер царина значи премију за нерентабилну производњу, и јер поскупљује производне трошкове. Пораст цена, који је изостао после пада фунте сада ће брзо наступити, јер су стоваришта, напуњена огромним количинама робе увезене у очекивању царина, сада празна. Ни незапосленост се неће умањити. Порастом у јануару (218.000), прекинуто је њено опадање крајем прошле године, на што су браниоци пада фунте са триумфом упозоравали. Државни приходи повећаће се додуше за 20—40 милиона фунти, али ће бити плаћени из џепова најсиромашнијих грађана, да се олакшају терети богатих. Исто тако се не може очекивати, да се заштитним царинама добија повољнија позиција у преговорима о трговинским уговорима, јер са овим царинама влада намерава да на конференцији у Отави следећег лета купи од доминија разне уступке, дајући им преференцијал. Енглеска тада не може више у преговорима са другим државама ове преференцијалне царине царинским попуштањем учинити сасвим без вредности.

еватваеазиваг а РО гИИ та НПР ХВЕРЕ

; Pitanje razduženja poljoprivrede zanima već 4 meseca SVu rumunsku javnost.

Ministar finansija Argetoianu, izložio je u ekspozeu pred finansijskom komisijom početkom februara svoje konačno stanovište o razduženju seljaštva. (Vidi „Nar. Blagostanje” br. 50: Opet eksproprijacija prava poverioca).

Konverzija, u početku zasnovana na izdavanju obligacionog zajma, mora se zameniti sistemom sniženja dugova Zbog nemogućnosti plasiranja obligacija na stranom ili domaćem. tržištu. Sniženje duga koje je bilo predviđeno sa 25% snizuje se ovim predlogom do najviše 50% i to za svaku godinu unatrag za 10% više t. |. za 1931. ono bi iznosilo 10% a za 1927. godinu 50%. |

Pored konverzije mogu seljaci sa srednjim ili velikim po-

Razduženje seljaštva t Rumuniji