Narodno blagostanje

по

12. назт 1938.

зласник | има право од првог купца затражити разлику из међу. куповне и продајне цене.

Земљишта која ће Бугарска пољопривредна банка откупити плаћаће се до 5000 лева у готовом. Ако вредност прелази ову суму, то ће се поред првих 5000 лева платити од. остатка -20% у готовом a. 70% y облигацијама, које ће се амортизирати у 15 једнаких годишњих Data ya KaMaTy која је једнака оној коју банка плаћа за улоге. |

Пројекат изузима од егзекуције осим предмета који су предвиђени чланом 66 и 78 грађ. законика: 1) животне намирнице које су потребне за одржавање сељачке породице и стоке до будуће жетве. Ако сељак све то нема, новац или друге пољопкивредне производе који су једнаки по вредности потребним животним намирницама; 2) потребно семе за пољопривредну производњу; 3) земљу до 4 ха за дугове закључене после ступања на снагу овог закона. Ове одредбе не примењују се код обвезе према Бугарској пољопривредној банци и њоме кредитираних пољопривредних задруга, као ни према бугарској Народној банци и Централ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна · 171

"ној кооперативној банци. Исто такав изузетни положај- за-:

узимају дугови пољопривредних радника за рад извршен на

пољопривредном имању. Ако упоредимо овај законски предлог са румунским

или већ проведеним законом у Немачкој, морамо признати

да је овај много мање револуционаран. Док немачки закон:

потпуно игнорира повериоца, у Бугарској се предвиђа споразум са дужником. Снижење дужног капитала у Бугар-= ској износи само 30%, док у Немачкој и Румунији 50%:

Арондирање сељачких поседа до 5 ха као и разду-

жење газдинства до 20 ха даје посебну карактеристику бу=

гарском законском предлогу као типично сељачком. Бугарски предлог ставља раздужење потпуно у ком-

петенцију Пољопривредне банке. Ова преузима исплату по--

траживања поверилаца само у случају довољне гарантије

са стране дужника, док се у Румунији и Немачкој ради о'

више или мање облигаторном раздужењу при чему банке,

којима је поверена финансијска страна раздужења, немају

одлучујућу рез.

sans

_ OBABEMU

— Немачка Рајхсбанка снизила је дисконтну стопу од 7% на 6% а ломбардну од 8% на 7%. Она је на тај начин

изашла сусрет захтевима привреде, и ако је њено девизно 2 -

стање веома рђаво.

— Литавска Народна банка снизила је дисконтну стопу од !. марта од 8.5% на 7 и по од сто.

— Румунска Народна банка снизила је 4. ов. месеца дисконтну стопу од 8% на 7%, а ломбардну од:9% на 8%

— Поштанска штедионица показује крајем фебруара следеће стање: улози по чековним рачунима су са 857.26 милиона за 9.66 милиона мањи но у јануару и за 57.62 милиона већи од стања крајем 1931. године Укупни чековни промет износио је у фебруару 4.61 милијарди динара, од чега је износио промет без готовине 46.12%. Број чековних рачуна је порастао за 85 на 20.493, а број новоотворених штедних књижица за 3.914 на 184,812. Улози на штедњу су према прошлом месецу у порасту за 16.447 милиона на 368.67 милиона динара.

— Vesti iz francuskog bankarstva. Credit Lyonais, najveća francuska depozitna banka, plaća za 1931 god. nepromenjenu dividendu 'kao i lane, naime: 100 fr. franaka za akcije serije „,A” i 33.33 fr. Iranka za akcije serije „B”. Čista aobit iznosi 83.85 miliona iprema 84.85 miliona u 1030. godini; za dividenu UDOtrebiće se 80.53 miliona fr. franaka a ostatak od 3.3 miliona i prenos iz prošle godine od }0.24 miliona, dakle ukupno 13.57 miliona franaka prenosi se na novi račun. Dividenda se plaća u dva roka: od 25. marta isplaćuje se 45 franaka na akcije serije „A” i 15 franaka za seriju „B” a od 25. septembra 1932. godine 55 franaka za A i 18.33 za seriju B, kojom se prilikom odbijaju i porezi

Comptoir National OECD. isplaćuje za 1931. godinu diviđendu od 50 fr. prema 80 fr. u prošloj godini.

Nad Banque Syndical de Paris, kojoj сто зуојеугеmeno javljali, otvoren je sada stečaj na zahtev Francuske banke koja potražuje 11.5 miliona franaka. Glavnica ove banke iznosila je 50 miliona franaka. Ona |e istovremno sa slomom Banque Nationale de Credit i Comptoir Lyon Alemand u oktobru 1931. godine zatvorila svoje šaltere.

Union Internationale de Placement koja а prvi pokušaj osnivanja amerikanskih trestova, završio je prošlu godinu velikim gubitkom. U njegovoj tpravi nalazi se i орла · ekonomista Charles Hist, |

ТТАЈНА СЛУЖБА

— Berlitiska Handels bank a. g. je nedavno obustavila plaćanja. Ona je u galvnom banka berlinskih 'klanica i za njihov račun vršila je platežni saobraćaj sa trgovinom stoke na veliko. "Teškoće se objašnjavaju na taj način, da je od početka bankarske krize početkom jula prošle godine povučeno više od polovinu uloga, koji su tada iznosili 10 miliona maraka. Gubici se računaju na 5—6 miliona, što iznosi dva puta više nego glavnica. Banka nastoji da postigne vansudsko poravnanje. Uz dr-

žavnu garanciju, Drezdener bank je dala Handels banki pomoć-

ni kredit do poravnanja, sa kojim će se isplatiti mali poverioci do 250 maraka. |

— Socćić Financičre Ктапсо - 5иш55е u Ženevi iskazuje za 1931. godinu gubitak od 11.82 miliona švaj. franaka, prema 4.19 mil. u prošloj godini. Redovne rezerve iznose samo 1.01 mil. Uplaćena glavnica je 16 miliona, nominalna 28 miliona švajc. franaka. Glavni gubitak je na portfelju hartija od vrednosti — 8. 71 mil. svajc. franaka. |

— Ликвидност банке за Мебународне обрачуне у фебруару се даље погоршала. Улози са роком новчаничних банака смањили су се од 194.8 мил. швајц. франака у јануару на 11797 у фебруару. Улози по виђењу смањили су се од 392.2 на 383.1. Касена готовина и потраживања код банака смањили су се од 17.3 на 6.4. Зато је банка за Међународне обрачуне њена потраживања по виђењу редуцирала од 156.9 на 82.3 мил. швајцарских франака. Првокласни менични пласмани који се могу у свако доба редисконтирати порасли су од 506.8 на 580.82 милиона швајцарских франака.

— Банка „Гајрет“ преноси своје седиште из Сарајева у Београд. |

— Окружни суд у Њујорку одредио је ликвидацију стечајне масе банке Франк Цоти енд комп., која је банкротирала пре 25 година. Како су наши исељеници у своје време уложили много новца у ту банку, то је Исељенички комесаријат у Загребу позвао све оне који су имали тражбина према тој банци да их што пре јаве, како им новац не би пропао.

— Сви новчани заводи и бановинске штедионице морали су до 1. априла ове године пренети пупиларне улошке у Државну хипотекарну банку. Међутим је министар трговине и индустрије г. Др. Крамер, с обзиром на тешко стање наших новчаних завода, поднео финансијском одбору један амандман, да се пренос пупиларних улога одгоди за три