Narodno blagostanje

Страна 170

ћајем велике одговорности. Ја сам небројено пути рекао акционарима да се њихова судбина налази у њиховим рукама, али да они морају стално пазити да њихова права остану неповређена."

„Ова одлучна победа акционара Грансамерика Корпорејшн 00 da колосалне (pHHaHcHjcKke cHare Wall-Streeta, noучна је, јер је показала, да је право снага. Ако акционари имају право, не требају се бојати борбе. Ја ћу урадити све што могу за акционаре. Ја нисам ни чудотворац ни надчовек, и зато ћу се ослонити на сталну и одушевљену сарадњу акционара и пријатеља наше сјајне институције."

још лепше звуче речи новог претседника Гранта: „Поштење, штедња и радиност биће политика Трансамерика Корпорејшн. Томе ће све друго бити потчињено. Ми

ћемо играти отворених карата, и акционари ће сазнати све:

и добро и рђаво. Друштво припада акционарима а не чиновницима. Велики трошкови ће се редуцирати.“

Као што наши читаоци знају испочетка Грансамерика Корпорејшн има у својим рукама 63% главнице Бенк-америка Блер Корпорејшн. Када је први пут пуштена вест да ће Бенк оф Америка да се споји са Нешнел Сити Бенк, онда је исто тако објављено да ће Бенкамерика Блер Корпорејшн да се издвоји и поново протоколише под старом фирмом Блер и комп. Ђанини међутим намерава да је задржи и даље као свога заступника на њујоршкој пијаци. Уокер је један од највећих акционара Бенкамерика Блер Корпорејшн после Трансамерике Корпорејшн, али ће он свакако морати и одатле да отступи. Трансамерика Корпорејшн има сада 9% акција и Нешнел Сити Бенк.

Ђанини је даље изјавио, да ће Бенкамерика Блер Корпорејшн у будућности да редуцира свој портфељ акција разних банака и да више форсира индустриске папире.

Трансамерика Корпорејшн као највећи светски банкарски холдинг јако је заинтересована и у Италији: она има 80% главнице (200 мил. лира) талијанског завода Банка д Америка е д'Италиа, и 90% главнице трговачког завода Америталија. Последња ће вероватно ликвидирати, јер су послови са.непокретношћу и трговини робом (нпр. о14 епчапд) постали нерентабилни. Чиста добит Банка д'Америка е д' Италија за 1931. годину износи 0.80 милиона лира, због тога не даје дивиденде. Улошшци су опали за годину дана од 119 на 98 милиона лира. Све те установе долазе понова под Ђанинијев утицај.

Од почетка марта фунта стерлинга, као и финансијско и привредно стање Енглеске поново је задобило поверење иностранства. Противно свим осталим валутама фунта је скочила. Инострани новац притиче поново у великој мери у Лондон. На лондонској берзи настала је хоса, од које су нарочито имале користи енглеске државне хартије од вредности.

Овај преокрет у корист фунте је изненађујући. Према стварном привредном стању, могла се је очекивати хоса у Паризу или Њујорку, али не у Лондону. Недавно су 0о6јављени подаци о колосалном погоршању енглеског биланса плаћања. После пада фунте, енглески извоз се, супротно очекивању многих Енглеза, минимално поправио. Мало опадање незапослености у прошлој години заустављено је поновним порастом почетком ове године. Реорганизација заостале извозне индустрије још увек није извршена,

Садања хоса може се објаснити само психолошки. Она је управо илустрација, како поверење у валуту и привредни развој може да изазове преокрет на берзи. У моменту највеће опасности за валуту, у јесен прошле године, код Енглеза се пробудила самосвест и осећај националне

једина земља Oe3 кризе поверења и без песимизма

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. ti

дужности. За њих је било само по себи разумљиво, да у

интересу народне привреде, напусте све личне интересе, и

да не изгубе поверење у своју валуту. Пад фунте није изгледао Енглезима као пораз, него као ослобођење од тешких окова. Они су са поносом посматрали да су и друге земље следиле њиховом примеру, и већ су неки енглески економисти прорекли, да ће убрзо већи број земаља под водством Енглеске створити ново важење, ослобођено од злата. Тако

је дошло до тога, да сада у Енглеској публика стоји у ду-

гим редовима пред банкама, и чека да измени своје злато за фунте, и ако за то добија мали или никакав ажио. Међутим у другим земљама публика из неповерења тезаурира све злато до којег дође, а зато плаћа велики ажио. Истовремено Енглези повлаче свој новац из иностранства и купују хартије од вредности гласеће на фунте. Даља је последица та, да је ово поверење захватило и странце, који су поново почели да пласирају свој новац у Лондону. Ово и

велики транспорти злата из Индије омогућили су Енглеској

банци да плати до 1. фебруара редисконт кредит од 50 милиона фунти, које је добила пронлог лета од Француске и Америке. Исти моменти омогућили су и држави да већ сада поврати две трећине кредита од 80 милиона, који је добила последњег лета од Француске и Америке, и који доспева тек у августу ове године. Обе трансакције и недавно снижење дисконтне стопе Енглеске банке од 6 на 5%, појачале су хосу фунте, тако да је Енглеска банка морала интервенирати да спречи њен пребрзи пораст.

Законски предлог о заштити пољопривредних дужника у Бугарској примљен је од министарског савета и поднесен парламенту. Пољоприувредником сматра се сваки коме је до 29. јуна 1931. год. пољопривреда била главно занимање. Предметом законског предлога су сви дугови пољопривредника, који не прелазе 150.000 лева и у колико стоје у вези са сељачким газдинством а контрахирани су до 1. јануара 1931. г. или после тога рока пролонгирани. Закон предвиђа заштиту само за газдинства до 20 ха.

До 1. новембра 1932. год. обустављене су све егзекуције сељачких добара. Чак и у случају да је непокретнина већ продана али тапија још није пренесена. Сваки пољопривредни дужник и сваки од његових поверилаца може да код избраног суда одложи споразум под следећим условима: 1) Потраживања поверилаца које је суд утврдио снизују се за 30% уз камату од 8%. 2) Исплата се врши у годишњим ратама и то дуг до 15.000 лева за 3 год. до 50.000 лева за 5 год. а преко 50.000 у току од 8 год.

Бугарска пољопривредна банка гарантира повериоцу исплату уговорене своте дуга у колико јој посед дужника пружа довољну гарантију. У овом случају постоји хипотека у корист банке на свеукупном непокретном имању дужника. Из овога следи да правилно склопљени уговор уништава све хипотеке на имању дужника осим хипотеке у корист пољопривредне банке.

У случају да је пољопривредник после принудне продаје свога имања у времену од 1. јануара 1929. до дана ступања на снагу новог закона остао са поседом мањим од 5 ха, Бугарска пољопривредна банка ако то бивши поседник затражи, купиће земљиште натраг, ако је ово продано лицу, које се уопште не бави пољопривредом или пољопривреднику који има више од 10 ха.

Раздужење сељака у Бугарској Банка ће откупити само тодико, колико је потребно да власник намири поново 5 ха. Ако је земљиште даљом продајом прешло у руке по-

љопривредника од којег се не може откупити, то првобитне