Narodno blagostanje
Страна 167
12. март 1932.
Ово нагло развијање производње, без обзира на унутрашњу потрошњу, морало је довести индустрију штпиритуса, дотле, да у једном моменту не нађе више купца, на, домаћем тржишту. Једини излаз из те ситуадије био је извоз. Међутим и извоз је опадао, што се види из следећег упоређења :7)
Год. Производња: 1920/21 3.444.896 хл. 1 17.182 хет. о 1928/24 4.655.804 хл.о 268. 011 хло
Ово стање довело је до састанка, заинтересованих, 1924 тод., на коме је дошло до оснивања картела произвођача шпиритуса.
Сматрамо за потребно да читаоцима дамо дефиницију картела. Картел је споразум, слободно закључен између више предузећа једне исте гране производње, са циљем да успостави монопол на тржишту, а да сачува индивидуалност и један део економске независности сваког појединог предуaeha.”) Али да би картел могао постојати није довољан само споразум извесних предузећа; укупна производња, картелисаних чланова мора бити толико велика, да. може сузбити сваку конкуренцију с поља. Јер у случају да велики произвођачи не би приступили картелу, овај би ишао против свог интереса, ограничавајући своје чланове док би се произвођачи ван њега користили. Али моћан картел могао би прећи границе умерености, и могао би изазвати
Извоз:
интервенцију државе или приватне иницијативе. |
Вратимо се картелу шпиритуса од 1924. год. Он је основан приватном иницијативом, неколико
пољопривредних пецара није му хтело приступити.
Дакле у почетку свог стварања, картел се морао 6орити не само око изналажења тржишта, за вишак производње, већ и против конкуренције пољопривредних пецара, које су остале ван њега. Картел је узалудно покушавао да те аутсајдере придобије.
На овом месту налазимо за потребно да видимо мишљење госп. В. Г. према коме се у 1924. год. јавља, тежња крупних предузећа да образују фронт против малих произвођача — пецара...
У разговору са нашим великим и малим произвођачима алкохола сазнали смо да се картел у главном није могао одржати због тога, што неке пољопривредне пецаре нису хтеле ући у картел. Према, томе сматрамо ва немогућно стварање некога фронта, пошто су извесне пољопривредне пецаре ушле у састав картела, а, друге одбиле. Ове последње "су рачунале да ће моћи с успехом конкурисати картелу. И нису се превариле. Картел је морао трошити доста пара да покупује аутсајдере или да их присили на, предају. Ова политика картела није међутим успела и он се растурио 30. марта, 1927. год. Гов. В. Г. тврди, да тиме ипак нису ишчезли сви остали
2) Рг 5. Коћеп: Та Е. де Гајс. еп Ј. стр. 59 џ 72.
3) Раш! Reboud: Prećcis d'Economie Politique Tome I, стр. 310.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
елементи из којих бе састоји један картел; међу тиме главни и битни елеменат да један картел постоји, споразум произвођача није постојао.
Госп. В. Г. везује картел алкохола с картелом квасца. Нас интересује једино картел шнпиритуса, а што извесне фабрике шпиритуса припадају картелу квасца и што можда, долазе до неког личног спора-
то је још далеко од сваког картела,
Госп. В. Г. налази даље да је створен извесан монопол у корист фабрика шпиритуса на штету малих пецара које нису у стању да се боре са производњом шпиритуса.
У забрани подизања нових фабрика шпиритуса за, известан број година госп. В. Г. види једну даљу корист за велике фабрике. Међутим можемо рећи да је ова. забрана сувишна пошто с обзиром на прилике на тржишту шпиритуса с једне стране и на капацитет постојећих фабрика с друге, тешко би и дошло до стварања нових фабрика.
Како велики тако мали произвођачи шпиритуса задовољни су у главном континтентирањем, једино су пецаре мишљења, да им се додељени континтент може повећати од 600 хло на 720 хл.' што у осталом не би значило неку већу промену.
Према. свему томе ми не налазимо да су велика предувећа. тежила монополу као и да контингентурање производње значи монопол.
Госп. В. Г. завршава чланак следећом реченицом : „Остали су у животу сви елементи за његову (картела) брзу обнову. Можемо боље рећи постојали су сви елементи за његову брзу обнову, сем једног, а то је споразум произвођача.
Да, објаснимо зашто ву постојали елементи за његову обнову. При стварању картела, 1924. год. најтежи споразум био је око поделе контингента, производње. Законом од 1929, та тешкоћа, је отклоњена тиме што је свакој фабрици додељен известан контингенат производње. Према томе можемо рећи да
законом.
Рекли смо више горе: постојали су сви елементи за његову брзу обнову, јер по новом закону који ступа на снагу 1. априла 1982. год. картел шпиритуса је створен. Питање да ли постоји нартел шпиритуса или не, нема више актуелног значаја,
Стварањем продајне централе шпиритуса поменутим законом јесте у ствари картелисање индустрије штиритуса, које је дошло као неминовна последица, од 1929 године,
Разлика између овако створеног картела и приватног картела, јесте та што ће у првом држава имати у управи два, члана, које ће именовати Министар финансија, а поред њих још и свог комесара. На тај ће начин држава, спречавати извесне неумерености које би могле евентуално наступити од стране произвођача. Такву смо меру ми споменули у почетку чланка, када смо дали дефиницију картела.
ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А.Д. ::
ПРЕЂЕ
R. G.DUN &CO. |
занивавававинвапвиплтининпаланааввадлравнванининвпнинвапнин аи
завнаеввианнининнш внашшишапнавквививпивасисивинининакипиивинисоинишоопваапавипилинопнивповоиавипивиосоаавсварлавкввовизкв
НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕЧУ: БЕОГРАД ЗАГРЕЉ кнез Михжејљова 39. Бертсљевићњева 7.'
кипипиппинопинпашппипадик—“—попвкнинилннаннанпававшвимипинакиннна
пвонив
зума, о једнаком поступању при продаји шпиритуса,
је главни елеменат за обнову картела, створен самим
~