Narodno blagostanje

ава 198

"Бр, 13

По на па onu taj тек argument, ај о а да se dužnici. Tetko ı rešavaju. da protiv. poveriobismo prvo da odgovorimo па pitanje kakav bi bio eko-, ca, koji. naplaćuje. nesrazmerno veliku stopu, podižu

nomski elekat ovoga zakona — naravno nezavisno od. пјесоуог dejstva na bankarstvo o kome je gore bilo соуога. | Da li. će ovaj zakon smanjiti. i u koliko danas po·stojeću kamatnu stopu u kreditnim odnosima? Odgovor {e pozitivan. Danas svi znamo da ima kod nas kreditnih ustanova koje naplaćuju kamate i preko 30%, dok je.

vrlo mali broj istih koje plaćaju u velikom obimu ра-| -sivnu kamatnu stopu od 15%. Ne „verujemo da će biti.

„zavoda 'koji će uzeti tu kamatnu stopu za osnovnu, pa

. O neće biti ni aktivne kamatne stope od preko.

б (а među pojedincima pak kamatna stopa ide u 0 slučajevima i iznad 50 i 60%). ОКирпозе [а. kvih kreditnih odnosa u našoj zemlji je vrio mala. Ne treba Zaboraviti da težište kreditnih одпоза рада па, пазе banke a najveći broj banaka radi sa aktivnom ka·matnom stopom ispod 24%. :

Zakon bi trebao da smanji kamatnu Кори и u Svima tim slučajevima, ali |e vrlo. veliko pitanje da li će on to da postigne. Mi znamo iz istorije krivičnih zakona, koji sa kamatnu stopu preko izvesnog nivoa oglašavali za krivično delo, da je njihovo, dejstvo bilo ravno nuli. To

je bilo i u Srbiji. Kamatna stopa se naplaćivala prema odnosu snaga i drugim okolnostima bez obzira na 'propise krivičnog zakona. Stara je stvar da dužnici sami često ne prave pitanje od kamatne stope. Iskustvo Поа

|

tužbe i onde gde im zakon na to daje. pravo. Kamata je stvar između če ока. Naročito kod našega prostijega

|зуеја. Zajam se 105 uvek smatra za dobročinstvo, a

kako. prostiji svet još. uvek ı mnogo polaže na to da bude zahvalan za učinjeno. dobročinstvo to će u mnogo slu.čajeva 1. dalje. da ostane kamatna stopa nad maksimumom. 'koji propisuje zakon. Projekt zakona predviđa kao sankciju za njegov prekršaj kod kreditnih ustanova ništavnost ugovora O zajmu i preduzmanje administra-– tivnih mera protiv. novčanih "ustanova. Za privatna lica predviđa se kazna zatvorom до šest meseca: i novčano. Za kreditne ustanove još se predviđa i novčana kazna koja nije tako velika. Kao što. vidimo sankcija protiv prekršaja. propisa o | maksimiranoj kamati nije tako teška, ali sve i da je, kao što rekosmo jedan veliki deo odnosa ostaće van · domašaja ovoga zakona, ako se on bude usvojio. i

Dok bi on dakle za mali broj dužnika smanjio kamatnu stopu, dotle bi je povećao za većinu dužnika, jer 'bi banke morale povećanjem postojeće kamatne stope gledati da naknade gubitak usled neizbežnog povećanja . pasivne kamatne stope. Ne može se maksimirati kamatna stopa kod banaka a da se prethodno ne prouči problem troškova toga posla. Nemačka je ovako postupila. Projekt je preuhitren. On se iz osnova mora da menija.

Il. MEPE У КОРИСТ ЗАДУЖЕНОГ ЗЕМЉОРАДНИКА.

Неколико речи у опште. — Наш пројект закона. — Анализа.

1. Неколико | Бе у опште

Кад је. 1928 године један део народних посланика навалио да олакша положај задуженога сељака, ми смо писали да наша пољопривреда, с обзиром -на стање пољопривредне коњунктуре и на износ тадањих дугова, не потребује ни-

_ Какве законске интервенције. Истина, тада је већ у Немачкој

изведена прва акција за раздужење пољопривреде, али је то била мера претежно политичка и изазвана специјално немачким приликама. У Немачкој је требало спасавати великопоседника, аграрног јункера, (који је умео да се снађе и у републици) који није могао да подноси високу каматну стопу, пошто је већ био презадужен и пошто је каматна стопа у Немачкој била врло висока. Догађаји су потврдили потпуно тачност нашега гледишта. Колика је огромна разлика између положаја сељака у лето 1928 и у пролеће 1932 године! Констатујући ову разлику ми ни најмање не мислимо да се тиме начелно и у почетку изјаснимо сагласним са раздужењем сељака како се оно разуме од стране многобројних присталица те мере у целој Европи. Ми само констатујемо и признајемо да је. данас положај пољопривредника врло тежак.

Али то не значи да ће се пољопривредник помоћи ефи-

касније и трајније олакшањем терета приватних дугова; У |

"Немачкој, јединој земљи у којој је раздужење пољопривред-

ника потпуно изведено, и. то нарочито дугим низом мера ове.

зиме, то нешто друго значи, јер је тамо пољопривреда била презадужена. Сваки је пољопривредник дужан, а: половина је и сувише задужена. Код таквих пољопривредника камата на

дугове игра врло важну улогу: у продукционим трошковима.

И олакшање дугова може да значи и олакшање целокупног

положаја; Сасвим другачије стоји ствар у: земљама претежно |

пољопривредним, с екстензивном пољопривредом и сиромаш-

ним покретним капиталом, У тим земљама као што су Бугарска и Румунија нема ни 10% сељака који су презадужени. Половина од свију пољопривредника није готово у опште дужна, а 40% је дужно у мери која не засеца знатније у производне трошкове. Само код великог поседа-и у примитивнијим земљама: задужење игра велику улогу, зато што велики-поседник води капиталистичку експлоатацију и због тога има могућности да дође до обилнијих кредита.

У нашој књизи о „Сељачком кредиту“, која је објављена 1928 године, ми смо тврдили да сви дугови сељачки за-

једно износе свега 2—3 милијарде динара. У међувремену је

та цифра. знатно нарасла. То је дошло као последица специјалних околности на нашем новчаном тржишту: погоршање коњунктуре у индустрији и трговини с једне стране и скакање куповне снаге нашега динара учинили су, да наше банке већ од 1929 године почињу да се жале да немају прилике да пласирају своје капитале. После двогодишње дефлације кредита наше су се банке одлучиле да један део тих расположивих капитала даду пољопривреди на зајам и то већином у напредним пољопривредним крајевима као што је

| Војводина (и обично ya прибелешку). На тај начин је може

бити удвостручен износ свију сељачких дугова. Они износе данас највише пет "милијарди динара.

Пољопривредна криза се пооштрила у 1931 години и

положај пољопривредника отежан је. Отуда у аграрним зем~

љама, а нарочито међу политичарима, почиње да се пледира за олакшање терета. сељачких. дугова. Земље у којима су се ти гласови. најчешће чули јесу: Пољска, Маџарска, Грчка, Естонија, Румунија, Бугарска И Југославија. У Румунији и Бугарској су израђени већ један | за другим два пројекта закона,. али. се није имало куражи. да се приступи њиховом 0стварењу. Од свију тих многобројних начина за олакшање