Narodno blagostanje
(5)
__2. април 1932
В. Бајкић
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~
о
Страна 211
ЈОШ НЕКОЛИКО ПРИМЕДАБА НА ПРЕДЛОГЕ · ЗАКОНА О МАКСИМИРАЊУ КАМАТЕ И ЗАШТИТИ ЗЕМЉОРАДНИКА
Предлог закона о максимирању камате. — Пројект закона о заштити земљорадника,
l. Предлог заксна о максимирању камате
И ако је наше дубоко уверење да, је судбина ових двају законских пројеката запечаћена, ипак сматрамо за своју дужност, да предамо јавности примедбе секундарног значаја, не толико због тога, да бисмо показали апсолутну неупотребљивост поменутих прописа, колико због тога да укажемо на извесну прогресивну праксу нашег законодавца, која се не слаже са принципима модерног правног поретка.
У 5 2. обавезују се банкари да објављују редовно своју каматну стопу на улоте на штедњу. Ми мислимо да је ова одредба, потпуно депласирана. До сада је код нас депозитни посао т. ј. примање улога на штедњу, потпуно нерегулисана. материја. Не постоји чак никаква јурисдикција. Новим законом о радњама, који је овог месеца ступио на снагу, деповитни посао постао је концесионим, т. ј. њиме се може бавити само онај који добије концесију од Министра трговине. Ми смо дубоко уверени да Министарство неће ни једноме банкару дати то право. У другом свету је забрањено банкарима, да примају улоге на штедњу. Њима је једино дошуштено да примају у депо разне непотрошне ствари (дерозицт геошаге) као што су хартије од вредности ит. д. да обављање депозитног посла, први је битан услов публицитет имовног стања, и имовне структуре деповитнота завода. Због тога тај посао могу обављати само акционарска друштва, јер она подлежу обавези јавног полагања рачуна. Према, томе као што Министарство неће банкару дати концесије, овакав закон има да искључи сваку везу између појма банкар и појма депозитни посао. |
У 5 4. наређује се да се камата, на. споредна, плаћања не сме узимали у напред, а, ако се ипак узме, онда, ће се одбити од главнице даном исплате. Од како постоји зајам од тада постоји пракса обрачунавања камате по истеку обавезе као и антиципандо. То је ствар споразума међу саутоварачима, а за сваки од тих случајева постоји нарочити начин обрачунавања камате. Свакако да неук дужник може у неколико да буде оштећен (за 1/2% годишње највише) плаћањем камате у напред, али постоје зајмови код којих се камата може обрачунати само у напред. То је код већине трговачких ефеката, а, нарочито код меница. И тај начин обрачунавања, стопе назива се есконтирање, а износ камале есконт. Меница је нераздвојно везана, о есконтом, Она се не може замислити са плаћањем камате по истеку рока, Не сме се ни помислити да, једна, држава у ХХ. веку укине тако важну трговачку транзакцију као што је есконт, Горња је одредба,
тако стилизирана, да, се може и мора разумети да, се
есконт укида, јер се ни по једноме зајму, а меница је исправа. о зајму, не може узети камата у напред. Или ако се узме, онда се, по горњој стилизацији, одбија од главнице, у ком случају би се есконт двапут одбио од главнице. Истина овде се мисли на случај да је камата, узета у напред, а да је у писмену уговорено плаћање камате по истеку рока, што би значило двоструко плаћање камате. Ако се то хтело, онда, је параграф морао бити сасвим другојачије сти-
|лизиран, тако да се из њега види да се жели стречити опасност двоструког наплаћивања камате, и
да је меница у сваком случају из домашаја овога, параграфа искључена.
8 9. прописује да се обрачуни о дугу имају вршити писмено на монополисаној хартији. Ми сматрамо да. је потпуно депласирано натурити грађа“ нима ма какве обавезе у оној области, у којој влада, потпуна, дискреција индивидуе, Никакав јавни интерес не захтева да се законом укине усмени 06рачун при делимичној и тоталној ликвидацији зајма, метода, која је у пракси у целоме освету. Али још мање разумемо зашто да обрачун мора бити на мо-
нополисаној хартији. Ако тиме треба, да се створи. таксени приход, онда је то требало да уђе у закон.
о таксама, који је пре неколико дана, измењен и до-
пуњен. Законом о ограничењу камате не стварају
се нови приходи.
"_ Џараграфом 10. се ништи сваки уговор Q куповини и продаји у циљу ликвидације једнога зајма. Ми не можемо да схватимо овакав пропис. Колико је нама познато, најмање је до сад било изигравање прописа о каматној стопи и о зајму у ошште путем купопродајних уговора,
Законом се статуира поступак слободног уверења судије по спорним питањима, која, би потекла из овог закона. То је по нашем мишљењу довољно да се иследи сваки случај повреде одредаба о максималној камати, о нашлаћивању камате на камату као и наплаћивању камате у напред, што претставља три главна императива, овога пројекта. Зашто да не може дужник, трговац да отплати свој дуг поверисцу путем преноса свог имања било уз додавање извесне суме новца или уз придуг Зашто се оду“ зима грађанину елементарно имовинско право да отуђује своје имање ради исплате свота, дуга, јер забрањујући ово комплицирају се само евентуалне ликвидације замранутих кредита. Продаја имања, повериоцу је само једно упрошћење и појефтињење ликвидације дуга. Не треба заборавити да, је право располагања имањем једно од најосновнијих права, грађана у данашњем поретку и да никаква државна, брига о каматној стопи у земљи не сме да се оства“