Narodno blagostanje
Страна 216
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____
Бр. 14 |
U predlogu zakona 0 ograničenju kamatne stope S 15. glasi:
„Ako novčani zavod dođe u teškoće plaćanja ıisled poremećenja kreditnih odnosa izazvanih bilo opštom kreditnom Rrizom, bilo neobičnim i prekomernim dizanjem uloga, a prema njegovom bilansu u to vreme bude aktiva veća od pasive moćiće Ministarski savet po iraženju samoga tog zavoda na predlog Ministra trgovine i industrije doneti za svaki takav slučaj uredbu sa zakonskom snagom, kojom će se predvideti rokovi isplate uloga i potraživanja i sve druge mere, pa i o organizaciji zavoda potrebne za njegov redovan rad kao i za bezbednost ulagača i ostalih poverilaca. U iom cilju ovlašćen je Ministar trgovine i inđustrije da takav novčani zavod i njegovo celo mposlovanje stavi pod nadzor svoga komesara”.
Kao što vidimo ovaj paragral stvara mogućnost da Ministarski savet pojedinim novčanim zavodima, koji su aktivii, da zaštitu moratorijuma. Individualan moratori|um, 1. |]. moratorijum za pojedine dužnike, je pravni institut za koji znamio iZ Rimskoga prava. On se nalazi u svima zemljama. U irancuskomi Code civil-u to se zove surgis de paiement, inače u сеттпапskim zakonima se to naziva moratorijum. Kod nas je ta ideja ostvarena odredbama o magodbi u stečaju i van stečaja. U ovom obliku, kako .ga predviđa gornji paragraf, moratorijum se daje sasvim nezavisno od toga šta o tome misle poverioci. Njega daje vlast. I taki je pravni institut postojao i postoji u mnogim zemljama samo s {iim, da njega uvek daje sudska vlast. Po ovom paragrafu ga daje Ministarski savet. Kako su se u poslednje vreme ipokazali naši sudovi, možda je ovako i bolje. U paragrafu se predviđa, da Ministar ima doneti za takav jedan slučaj specijalnu uredbu sa zakonskom snagom, kojom će se predvideti rokovi o isplati uloga i potraživanja i sve druge mere pa i reorganizacija zavoda. Mi mislimo da ova odredba ide i suviše daleko. Moratorijum ima za zadatak da spreči nasilnu likvidaciju pri kojoj bi izgubili samo poverioci. Njim se želi da omogući isplata poverilaca u srazmeri likvidacije aktive. To je tako zvana tiha likvidacija. Iz nje se eventualno može ponova preći u normalni život. Sve je to sasvim u redu. Kao što геkosmo protiv odredbe nemamo ništa da primetimo, ali se ni u kom slučaju ne možemo složiti s tim, da uredba koju izdaje Ministar frgovine i industrije može obuhvatiti ma šta drugo sem rokova isplate i stetstava obezbeđenja. Ne treba zaboraviti da je akcionarsko društvo subjekt privatnoga prava. Mogu se samo formalna prava abrogirati jednim aktom javnoga poretka, ali se nikako privatno-pravno materijalno pravo me sme da vređa. Ne treba zaboraviti da se iza akcionarskog društva kriju alccjonari, sopstvenici njegove imaovine, čija su prava svojine svugde tako isto sveta kao i pravo svojine gospode nad zgradama na Terazijama. Prema tome fa se redakcija mora da izmeni tako, da se uredba, koju izda Ministar trgovine, odnosi samo na rokove i druga formalna prava, a isključivo u interesu obezbeđenja boverilaca.
kadividualni moratorijum za Đanke
паља запилилелеалслннееветеветЕла
Нен некролог Кригеру био
је један од првих, Он је пи-'
„Узекињер и Финансијер“
сан на прву вест 0 његовој трагичној смрти. Ми смо у
некрологу истакли, да је уз-
рок тешкоћа његовог концерна што је инжињерски 2 не финансијски менталитет водио финансијску страну концерна. Ми смо ту мисао доцније срели у неколико од вепрегледног броја написа о Кригеру. Из разлога, које ће читаоци сазнати доцније, доносимо данас 1 ехзјелзо чланак „Инжињер и финансијер“, који је 06-
јдављен у „Прагер Пресе“ од 24. прошлог месеца, дакле седам дана допније но што је наш некролог написан. :
И. Кригер читавог живота желео је да носи само једноставну титулу „инжињер“. Инстиктивно је осећао, да је његова задаћа само грађење и изградња па и изградња концерна и гигантских трестова. У западним земљама не виде његову трагичну кривицу него трагичну коб у томе, да су га величина и врста његових предузећа присилила да постане финансијер, што се је огледало и на његовој првобитној фирми Кригер и Тол, која је од грађевинске фирме постала највећа банкарска кућа у Шведској. На овом, за њега новом и несигурном подручју он је пао; генијалност његових инжињерстих идеја није томе крива, јер на томе терену створено је дело од трајности и рентабилности. У привредној историји Европе имамо је један сличан пример, у суштини још трагичнији, пример генијалног Фердинанда Лесепса, који је изградио Суецки канал, и који би исто тако изградио и Панамски, да није пао на финансијском проблему. Ова супрот-
овако трагичног свршетка, постоји у стварности: увек ће напредни технички разум правити планове, који су потребни
планови разбити о тврду финансијску стварност, и о срет= ства која им стоје на расположењу, и ту ће морати да нађу своју границу и свој крај. Грагични конфликт великих тех= ничких генија, што су несумњиво били Кригер и Лесепе састоји се управо у покушају, да уједине у себи обе функције, "да уједини инжињера и финансијера, али пе увек једна од њих постати неизвршена на штету самог дела. Инжињер је оптимиста, он то мора бити, иначе не би могао изграђивати, чак ни градити. Финансијер је, ако је прави финансијер, рођени песимиста: он се мора за читавог живота чувати да предузме више него што могу да поднесу његове снаге, мора увек да рачуна са најнезгоднијим случајем. Зато није, опет, “ни финансијеру никада било добро, када се је мешао у подручје технике, ако се, као што је данас често случај, банке ји њихови протагонисти мешају у послове техничара, стварно индустријалаца. Наша историја банкарства, као и свих оста|лих европских земаља — са изнимком Енглеске: — је жив пример за ово наличје медаље. |
И зато је, вероватно један од највећих задатака план'ске привредне изградње и планско-привредног руководства |да успостави хармонију измеђ ова два фактора, која су, ју овом њиховом међусобном односу једнако важни и одлучни за привредни живот. То није лака задаћа, јер изгледа, да обадва типа: инжињер и финансијер припадају двама супротним казактеролошким групама, ми да се дар, поглед за једно и за друго ретко нађу уједињени у једном једином човеку. Ствар је више привредне интелигенције, да ове супротности које се увек појављују уједини у хармоничну целину за заједничко добро.
(Ове редове пишемо поводом елабората Инжињерске коморе израђеног на њеној главној скушитини, и чији текст сада имамо. У вези са меморандумом из октобра прошле године, у коме је Комора заузела став према привредној кризи, елаборат понавља захтеве инжињера, који у главном траже повећање инвестиција јавне. руке.
Приговара се државној управи, пре свега финансијској, да покушава санирање кризе са недовољним сретствима, да опадање прихода жели да лечи смањењем изда-= тека, и то у главном на штету инвестиција; да се расписом нових пореза само погоршава привредно стање, и да се коначно снижењем прихода чиновништву још више обара ку-
.
ност у људима великог формата, и која мора да води NO ~
и за даљи развој човечанства неопходни, и увек ће се ови ·
Side ala ru Vai