Narodno blagostanje

16; април 1932. :

римо на најновију фазу аустриске трговинске политике, коју је најавио д-р Буреш. Све су досадање мере аустриске владе "за активирање трговинског биланса и ограничење увоза про"пале. Ни најновија," која се припрема под паролом самопоЈи неће успети. Биће само“ пети, последњи чин трагедије.

"У своме говору, д-р Буреш констатује да је лондонска концеренција због неспоразума великих сила претрпела неуспех. Зато, Аустрији не преостаје ништа друго него да сама приступи решењу свога проблема, зашто је, по мишљењу д-р Буреша, потребно двоје: 1) склапање преференцијалних уговора са сваком поједином државом, са којом Аустрија стоји у трговинским односима, а не само са подунавским државама. 2) Забрана увоза. Досадашње мере нису помогле. Могуће ће помоћи ова — јер других више нема.

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 251.

министара приступи одмах изради листе оне робе, чији увоз треба уопште забранити или знатно ограничити. Дозволићемо увоз само оне робе коју неопходно требамо и коју можемо платити — рекао је д-р Буреш. Само је питање, да ли и ону робу коју неопходно треба, може Аустрија да плати. Сем тога, већ две хиљаде година људи се споре о томе, шта је неопходно потребно, и то је још увек остало нерешено.

Ми смо већ научили на овакве и сличне препаде. Ове најновије мере аустриске владе у области спољне трговинске политике не значе ништа друго него тактизирање. Аустрија жели да склапањем преференцијала са далеким државама добије што повољније услове код преговора. са суседним државама. Ми упозоравамо само на ону стару срп-

Министарски савет је зато закључио, да економски комитет | ску пословицу, да свака батина има два краја.

ОБА

НОВЧАРСТВО

— Немачка Рајхсбанкг снизила је дисконтну стопу од 6 на 5 и по од сто и ломбардну од 7 на 6 и по од сто.

— Чехословачка Народна банка снизила је дисконтну стопу од 12. априла од 6% на 5%, ломбардну стопу за државне хартије од вредности за пола од сто наб и по од сто а за остале вредности на 7 од сто.

— Стање Банке за међународне обрачуне на дан 31. марта 1932. исказује збир биланса у суми 1.126 милиона швајц. франака према 1.010 мил. на концу фебруара ове године. Ово повећање долази од пораста властитих рачуна централних банака од 481 на 608 милиона или за 25%. Улози централних банака за рачун других депонената пали су за последњи месец од 83 на 63 мил. франака. Обавезе по виђењу исказане су са 539 милиона према 389 на концу претходног месеца.

На страни пасиве ликвидни пласмани исказани су са 699 према 670 милиона швајцарских франака. Према томе они су већи од обавеза по виђењу за 160 милиона. Ефекти и разни рачуни износе 100 милиона. Међу пласманима са роком благајнички бонови заузимају 127 милиона.

— Nove bankarske insolvencije u Parizu. Banque Parisienne Privće, osnoyana 1930. godine sa glavnicom od 20 miliona franaka, pala je pod stečaj radi velikih gubitaka na papirima Krigerovog konserna. Kod PUnion Finansiere Privće, koja u svome bilansu Za 1931. godinu iskazuje gubitak od preko 6 miliona franaka, odlučila je likvidaciju. Kod ove banke je došlo .do teškoća zbog slabih rezultata i gubitaka industrijskih angažmana, među kojima se nalazi i neko Socićtć Miničre de Slovenie. Koliko je nama poznato kod nas odnosno u Sloveniji ne postoji ovakvo društvo. To će biti jedno od onih famoznih preduzeća koje imaju svoje rudnike samo na papiru; ako je Union Finasičre Privće upravljala sa više njih, onda nas samo začuđuje, da nije već i mnogo ranije pala pod stečaj. Zbog velikih gubitaka na · hartijama od vrednosti i neurednog vođenja poslova zatvorene · Su bankarske radnje Robert (15 filijala u Sev. Francuskoj) Lafaille a njezini sopstevnici uhapšeni. Kod prve je pasiva za 20 miliona veća od aktive a kod druge za 30 miliona franaka.

- == Атзтеј-рапка Бони је svoj predlog o sudskom рогаупапји. · и — Познато је, да су поједине банке у доба кризе неповерења биле присиљене да у интервенционистичке сврхе купују сопствене акције. Иначе би се курс сасвим срозао, што. би имало за последицу још веће узнемирење улагача и "пооштрену кризу поверења, И ако је то противно закон-

ПТАЈНА СЛУЖБА.

ским прописима, ипак је било једино сретство, које су банке могле да употребе. У Немачкој је Д. Д. банка још прошле године приступила амортизацији овако купљених акција снижењем капитала, и она је била једина немачка велика банка, која је пребродила кризу без државне помоћи. Сада су и четири велике чешке банке, Живностенска, Чешка Есконтна и Чешка Унион Банка и Банка за трговину и индустрију приступиле снижењу своје главнице амортизацијом сопствених акција које се налазе у њиховом поседу. још није утврђено колико ће поједини заводи да снизе главницу. То ће извршити свака банка према својој потреби. Ова мерг великих банака показује да се оне санирају властитим сретствима. Због тога је обустављено и котирање курсева акција ових банака на прашкој берзи за извесно време.

— Параћинска банка пала је пре месец дана: под стечај. На тужбу поверилаца банке поведена је истрага и констатоване велике злоупотребе од стране претседника банке Милана Поповића и његових синова Војислава који је био директор банке, и Бранка књиговође и ликвидатора у банци.

— Трговачка кредитна банка у Сарајеву, о којој смо ми опширно писали, пала је под стечај.

— Управни одбор банке за Међународне обрачуне закључио је на својој седници од 11. априла да продужи не даља три месеца кредите Југославији, Аустрији и Мађарској.

— Posle ponovnog preuzimanja uprave Transametica Corporation, Đanini namerava da ovo, do sada tipično holdingdruštvo, aktivizira kao banku. U vezi s time, Transamerica Korporation namerava da proširi svoju delathost na evropski kontinent i na Englesku. Njeni inostrani poslovi biće koncentrisani u Londonu kod Bank of America National Trust and Savings Asociation and Blair & Co Ltd.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Министар финансија донео је одлуку којом се разрез течевине извршеп године 1931 продужује и на'годину.1932.

— Čehoslovačka vlada ispituje mogućnost шпшагпјег zajma za javne radove. Jedni predlažu njegovo. oporezivanje, dok drugi traže oslobođenje od svakog poreza, jer se nadaju da će na ovaj način najlakše privući tezaurirani novac. Sem toga ima predloga da ovaj zajam bude lutrijski. Vlađa, za sada, ispituje sve ove predloge, a isto tako izrađuje i projekat javnih radova, koji će se objaviti zajedno sa prospektom za upis zajma. |

— Američka vlada je odlučila da predloži parlamentu vanredne mere za štednju, među ostalim sniženje plata predsedniku, članovima vlade i parlamenta, uvođenje petodnevne radne