Narodno blagostanje

Страна 244 "НАРОДНО

ВЛАРОСТАЊЕ Бр. 16

вултате саме продаје — да подносе тужбу по потраживањима са протеклим роком.

Много се дискутује код нас већ неколико родина, о томе какав је однос између укушности сељамч-= ких дугова банкама и оних шриватнима. Тврди се обично, да сељаци дугују огромне суме приватнинима. Ни по тој ствари не знамо још ништа. Кад је пре неколико година, Министар. тољошривреде Г. д-р Андрић отворио анкету по питању сељачких дугова, ми смо на истој истакли, да је то најбољи пут — кад већ немамо статистике — за прикушљање потребних елемената и да Та иницијатива, 84– служује свако признање. У ономадашњој дискусији Министар пољопривреде је казао да, се питање о конверзији сељачких дутова одлаже 86от тога, што је врло компликовано и што је потребно да се путем једне анкете прибаве потребни подаци. Ни ту намеру не можемо довољно да, похвалимо. Јер на коју тод се страну окренемо при шроучавању питања, сељачких дугова, свуда сретамо велики знак питања. Тако је и код поменутог питања сељачких дугова банкама и приватницима. Ми смо у књизи „Сељачки кредит тврдили да бу дугови сељака привалтнипима минимални, односно много мањи но они банкама. Ти приватни кредити пољопривреди то својој природи могу се поделити у две групе: у новчане и робне. Новчани су мање више зеленашки. Робни кредити пак су већином потрошни. Њима. се користи сељак код трговца у оближњој варошици. Обе ове врсте кредита не могу бити великог волумена, због тота, што је укупни капитал, којим располажу сеоски зеленаши и паланачки трговци, врло мали, несразмерно мањи према, обртном капиталу банака, Даље тобни кредити не само да не шретстављају никакву опасност по сељака, већ напротив блатодет. Једно је ван сваке сумње наиме, да су цене, по којима трговци продају 'робу сељацима, врло високе. Али то важи и за робу за готово. То је резултал малог обрта код паланачких трговаца. Али на. те кредите сељак не даје никакве исправе, нити се плаћа камата; они су сретство да се сачува, сељак као муштерија и они су вечити у толико, ЧИМ се стари исплати нови се контрахирају.

Пратећи пажљиво све што је писано о сељачким дуговима ми смо запазили, да, се баш од стране неких посланика. тврди; да су приватни дугови сељака, велики. Или је то једна дематошка претераност или може да важи за извесне крајеве, пошто и у погледу сељачкога кредита, односно праксе и чванаса, влада код нас територијална, разноврсност. У великом делу наше земље за робни сељачки кредит трговац никад не диже тужбу, јер му не достају уредни кредитни инструменти тако да ни само потраживање не може увек да докаже. По тим потраживавима, се никад не дижу тужбе, нити се врше егзекупије. Постоји само могућност да се ва новчане кредите сељацима од стране приватника, тражи егзекуција. Али је гро сељачких кредита. контрахиран код банака. Банка избегава егзекупију из простог разлога, што то потраживање мора да. се преведе у дубиову, а велика дубиова баца рђаву светлост на, сам завод. И труго и због тога, што је много лакше изаћи на, крај са сељаком пријатељски него егзекуцијом. На кратко, ми смо уверени да банке, изувевши може бити неколико крајње веленашких, не подижу тужбе нити врше етзекупије против сељака. И после свега овога нама се намеће

питање откуд то тврђење о многобројним егзеку(пијама над сељацима, кад оно очигледно не одтовара истини. Ми не мислимо из овог нашег тврђења ina иавучемо ма какву конзеквенцу за законе, који „су на дневноме реду. Ми сматрамо да. сељака треба, умоментано заштити од егзекуције и према томе се слажемо у овом правцу са онима, који тврде да су учестале егзекуције. Али ипак потребно је да знамо аутентично, да ли одиста, постоје егзекуције. Као што рекосмо, бев прецизног доказа ми сматрамо да. су оне разређене. И према томе не можемо да, се сложимо с тим, да се тврђење о учесталим егзекупијама употребљава као аргумент ма за какав циљ било, кад не одговара истини. -

ТЕ. Сељачки моратеријум

Трећи пројекат закона проглашава мораторијум за скадиране сељачке обавезе за будућих шест месеца. Истина, тај ивраз није употребљаван и уопште се избегава. Тај је институт постао врло одиозан из два разлога: прво због тога, што се самим тим посредно признаје пролазна иноолвентност свију оних који су њиме заштићени и друго због тога, што је он код вас — мислимо специјално на Србију — страховито злоупотребљен. Мораторијум долази од латинске речи тога што значи задоцнење. Постоје тота dđebitoris Rao m mora creditoris. Шрви је случај, кад дужник не одговори обавезама, о року, а други, кад се појави ма какво задоцнење код по-

ериоца у погледу уговореног кредитног односа. Мораторијум је одлатање рока. Он се може да односи на, разне периоде једне обавезе: он може да обустави ток рокова, а исто тако може да се односи на, про„дедуру против дужника на, иницијативу повериоца "после протеклот рока. То је тако звани етзекутивни мораторијум, која је те код нас у једној форми шостојао, а пи у другим земљама за, време рата. Пројект закона уводи егзекутивни мораторијум. Обавезе теку неокрњено. Рокови истичу, процедура на, тужбу повериоца тече својим током, али последњи акт “ пропедури, јавна продаја, одласке се: То је најблажи облик мораторијума ; ако је он временски отраничен има ту добру страну да обухвата само оне кредитне односе, код којих су истекли рокови и код којих је тражена судска интервенција против дужника,. Код свих осталих кредитних односа, ако нису истекли рокови, они мирно теку и даље, а, ако су истекли, остаје стање нормално као да не постоји мораторијум.

Мораторијум је повреда права повериоца, али је допуштен, јер се сматра да га налаже јавни интерес и да је он једини излаз из ситуације. У диекусији је Министар правде врло сугестивно изнео да се моралоријуму приступило због тога, што се никакав други начин није предложио за решење односног питања. Ако се неће мораторијум, онда се морају наћи, по њетовом мишљењу, финансиска срества за олакшање положаја задуженог сељака. Друтим речима пи влада би била сва срећна, кад би могла, да се послужи повитивним, а не негативним мерама, Ми ћемо се у допнијој дискубији о сељачком кредиту вратити на ово питање. У сваком олучају треба, петаћи да и влада сматра, да мера, која се уводи није тако проста, ствар пи да је далекосежан њезин утицај на целокупну народну привреду. То је оно што ми хоћемо нарочито да истакнемо. Мора-

торијума тима две врсте: генерални и специјални.