Narodno blagostanje
16, април 1932 _
В. Бајкић _
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ 4
ШЕСТОМЕСЕЧНИ МОРАТОРИЈУМ ЗА.
Страна 243
____СЕЉАЧКЕ ДУГОВЕ
| — Кратак поглед на трећи пројект закона о заштити сељака —
1 Општи поглед“
= Док су присталице еснафа и мононола на. 360ровима, и преко штампе Закон о радњама огласили за. најважнији привредни закон наше земље, дотле за човека, који зна шта је народна привреда, мното већи значај имају пројекти закона о -максимирању камате и заштити сељака у њиховој првобитној редакпији, која је напуштена, Дужност нам је да истакнемо да је начин на који је законодавни фактор код овог питања водио рачуна о стручном јавном мнењу изузетак од дугогодишње праксе и да те начин, којим се гледало на критику тих пројеката такође један изузетак. Ми мислимо да је право да: констатујемо и оно што је добро као што мислимо да имамо право да критикујемо оно што је рђаво премда последње не зависи од нас. А начин на који је законодавни фактор водио рачуна, о критици пројеката, такође заслужује да се истакне као врло повољна, појава. Дискусија у Народној скупштини 0 новом пројекту о олакшању земљорадничких дугова није имала ни најмање — у колико се то може да види из дневне штампе — онај затуцани карактер који се могао с правом очекивати с обзиром на порекло целокупног данашњег покрета против сељачких дугова. Због тога је стрчао протест једног народног посланика против тврђења изнесеног од стране стручњака, да су сељачки дугови деломично резултат њихове лакомислености. Ми то нисмо тврдили и ако смо ми најошширније критиковали поменута, два пројекта, закона. И због тога ми нисмо ни најмање погођени тим шпротестом, али држимо да и народни посланици треба, да знају, да протест није никакав аргумент, а најмање у економским питањима. Ми ћемо се вратити на, питање о узроцима, задужења, сељака, пошто се, изгледа, отвара шестомесечна, дискусија о коначним мерама — ако оне буду биле потребне —- јер је пројекат закона, који је усвојила Народна скушштина временски ограниченог важења.
Исто тако морамо истаћи да је у дискусији у Народној скупштини дано опширно образложење зашто су се напустила прва, два пројекта и зашто је најновији пројекат онако редитован. Ови аргументи изнесени у критици прва два пројекта, а у колико се односе на најновији, узимани су у обзир и покушајно је да. се обеснаже.
Основну идеју новог пројекта о заштити земљорадника, који је Народна скупштина усвојила, 12. априла, T. г., обележио је ресорни министар следећим речима: „Материјална криза неоспорна, је, и кад узмемо у обзир оне тешкоће ва, којима се сељак данас бори, тешкоће око властите исхране, око иехране стоке, брите око семена и брите око поплаве, онда. је несумњиво да се он не налази само у матеРијалној него и у моралној кризи, И ту хоћемо да
·'
дође његова, жетва, да се не може ништа догодити што га може упропастити. Могу да кажем, да сви
заштите мора дати“.
гостању од 26. марта т. 1, а у следећим реченицама: „Овај закон има за полазну тачку заштиту се-
па следствено и његово имање пали у вредности
иначе нормалне последице неодговарања, обавезама. Према, томе мера, којом се, даје сељаку мораторијум, било егзекутивни било који другњ а за време док траје депресија, довољна; је по себи да заштити земљорадника, Мораторијум је одлагање плаћања, а одлагање етзекуције је такође мораторијум... Разду-
моменту имала, држава да решава о даљим мерама“.
Саобравно томе нов пројект о заштити сељака прописује да се сељачко имање (покретно и непокретно) не може излатати јавној продаји за дугове
„све док се не донесе закон о конвервији земљорад-
ничких (дугова, а најдаље за шест месеца од дана кад тај закон добије обавезну снагу.
П. Егзекутивне продаје
Ми мислимо да данас нема земље у Европи која не би имала статистику јавних продаја. Ми је немамо. То је велики недостатак. Кад дођу овакви моменти јасно се види колико је штетно систематско занемаривање статистике код нас. Дискусија. је 0т– ворена, тврђењем од стране известиоца, (да бу учестале егзекуције сељачких имања за рачун њихових поверилаца, и да је због тога потребно да се нови пројекат што пре озакони. Ми немамо никаквих елемената, за расуђивање о питању који је обим узела
већ месецима, колпортира, тврђење, да су егзекуције над сељачким имањима постале виа, факти немотућне. О једне стране тврди се, да извршна власт, које због преоптерећености послом, које због бирократске методе, а, које због своје сопствене политике
ра захтеве за етзекутивном продајом, да су се оне разделиле као репата звезда. О друге стране говори се, а, то је општа појава у свима земљама, да се све витте развија извесна солидарност међу земљораднипима, у случају етвекутивних продаја. Не само да се ни један не појављује као купац, већ се разним мерама, допуштеним и недопуштеним, како је то обично у животу, нарочито кад је у питању цело
зирнији повериоци се устручавају — из страха за,
(сопствену кожу, % најзад и с обзиром на рђаве ре-
му дамо једну душевну олакшицу, да зна да док не
друштвени редови налазе, да му се овај минимум
"Ту смо идеју и ми заступали у „Народном Бла-.
љака од егзекуције, данас, када су њетови плодови ·
анормално ниско. еи се да се сачува сељак од.
живати сељака за сада не би требало. Ако би се тривредна депресија одржала и даље, онда би у даном.
егаекутивна, продаја над сељацима. У Београду се
заштите сељака од поверилаца, у тој мери шикани- .
село, саботира, јавна, продаја. Услед тога и најбезоб- |