Narodno blagostanje

Страна 246 _ НАРОДНО

БЛАМ |

б тим, да је купац дужан вратити купљене ствари на јавној продаји уз пријем куповне цене са 6% камата годишње. А ако купац не може да врати кушљене ствари за, то, што их је потрошио или што су оне прешле у треће руке, онда је дужан да накнади земљораднику праву вредност те ствари, а овај има да му врати куповну цену. Даље, ако је извршено ма какво обезбеђење над купљеним стварима, у међувремену, онда се ово ништи.

По свему изгледа да је минималан број јавних продаја, које ће бити извршене између 19. марта и дана кад трећи пројекат буде постао законом. Чак постоји могућност, да се на један обичан миг спрече егзекутивне продаје у међувремену. Ма како да, је последње нелегално, много је боље нето горњи пропис. Он је против Устава. По члану 66. Устава 2. ал. закон добија обавезну снагу 15 дана после обнародовања, у „Службеним новинама“ ако се друкчије не одреди. Дан обнародовања у „Олужбеним новинама рачуна се. Значи, да закон не може да ступи на снагу пре обнародовања, него само доцније. Значи да закон нема повратне силе, Горње

одредбе имају повратну силу и то у најнеправичнијој форати, јер њоме страдају купци на јавним продајама, који немају никакве везе са кредитним одДносом и који чине употребу од свог уставног права, учествујући на јавној продаји, Можда, би боље било кад би држава из својих срестава у оно неколико случајева, који би се догодили сад у међувремену, накнадила земљораднику губитак, него да се прејудицира целокупно наше законодавство оваквим једним немогућним прописом. Правда држи земљу и градове. По ком принципу правичности треба купад Бопа Наде да плати сељаку на лицитацији купљено имање по правој вредности (римски апсурд познат пом именом iustum ртаеншт), а да од сељака добије натраг цену, коју је платио на лицитацији % Добија Ce утисак читајући овај параграф, да је неки од саредактора на овоме пројекту имао интереса, да јеДан конкретан случај регулише. Таквих случајева, је било доста код нас у тако званом парламентарном режиму. И то је најодиовзније што може (да, уради један законодавац.

вева

Egon Haiman, dopisnik „Muinchner Neueste Nachrichten”, Beograd.

NEMAČKA I PODUNAVSKI PROBLEM.

Na prvi vest o Tardijevom planu — a pre no što se znalo ma što bliže o uslovima 1 тодаеtima njegovog izvođenja — mi smo u opširnom članku izneli naše gledište u glavnom na izglede njegovog ostvarenja. U diskusiji među državnicima a i it evropskoj štampi nailazilo se sukcesivno na sva ta potpitanja tehnička, ekonomska i politička sa rezuliatom, da se sve više uviđa teškoća ostvarenja tog plana. U međuvremenu je nastupilo razilaženje između englesko-irancuske i talijacskonemačke grupe. Time {e završema prva faza rada na ovom pitanju ali ono nije skinuto s dnevnoga reda.

G. Egon Haiman, koji pažljivo prati srednjeevropski problem daje tu donjem Сјапки екопотsko obrazloženje za iznenađujući gest Nemačke na Londonskoj Kkonjeremciji neodricanja od prava potičućih iz klauzule пајуесео ромтаббепја ргеma petodržavnom podunavskom prejerencijalnom bloku. у

Mi ćemo uskoro podvrći opšitnoj i iscrpmoj stadiji pitanje: koje je pokrenuo Tardijeov. plan, a čiji je značaj drugojačiji i veći no što dolazi do izražaja kod jednog dela maše štampe. Tom prilikom ćemo se dofaći i gledišta e. Hajmana.

„Privredni Pregled” je u jednome članku izložio uslove pod kojima se elikasno može da pomogne podunavskim državama! On podvlači da međusobne carinske olakšice u reči stojećih pet podunavskih država (Austrije, Čehoslovačke, Madžarske, Jugoslavije i Rumunije) probiem prođe i cena poljoprivrednih proizvoda ne može da reši. Šta više on u tome vidi opasnost

i to kako za poljoprivredu obeju industrijskih država (Austrije » Čehoslovačke), tako i za mladu sa velikim trudom podignutu industriju agrarnih država. Prema tome sporazumu podunavskih država bi morao da pristupi veći deo evropskih industrijskih država.

Interesantno je dovesti u vezu ovo gledište sa ,,nemačkim planom”, koji je po novinarskim vestima državni sekretar fon Bilov predlagao na Londonskoj konTlerenciji. On je kazao da nemačka država smatra, da se podunavskim državama: mora brzo da pomogne, brže no što bi se to moglo posrestvom mnogobrojnih konferencija. Potrebno je da se održe u životu privrede podunavskih država i time i njihova kreditna sposobnost. U tome cilju preporučuje Nemačka:

1. Davanje preferencijalnih carina za žito Madžarskoj, Jugoslaviji, Bugarskoj i Rumuniji. Tu ne vidimo koje bi države bile, koje bi taj preferencijal imale da dadu, ali bi se svakako moglo da pretpostavi, da se misli na sve one države, ikoje su do sada kupovale pšenicu iz podunavskih država.

2. Da se dadu jednostrane preferencijalne carine od strane velikih sila Austriji — kao odgovor na vapaj

· | пјемпоса зауехпоо Капсејага d-ra Bureša.

Prema tome bitna razlika između nemačkog plana i Tardijevog leži u tome što Nemačka odbija međusobni preferencijal za pet podunavskih država koji i u najblažoj formi pretstavlja put ka Dunavskoj konтедегас! |. M. оне.

I drugo, Nemačka želi da Čehoslovačka da зато jednostrani prelerencijal, a ne da i ona dobije preferencijal od ostale četiri države. TI - | | 3. Nemačka predlaže da se i Bugarska uvuče u sklop podunavskih država, jer je njezin izvož pšenice jznosio 1931. godine 24.000 vagona (1930. godine

39.000 vagona), a izvoz kukuruza 13.500 vagona (1930. godine 19.000 vagona).

poso |