Narodno blagostanje

16. април 1932,

ступа у Сједињеним Државама Америке. Сада су, међутим, устала два најбоља аграрна научника у Америци (6 Ма. теп и ЈЕ. А. Реагзоп са Колумбија универзитета против овог гледишта, и то на основу опсежног статистичког испитивања. Резултате њиховог рада доносимо ниже:

Производња кукуруза, пшенице, зоби и памука, по-| расла је од 1839. године до 1914. за 8 до 10 пута. Ако се укључе и остали производи са земље, то је укупна њихова производња у (Сједињеним Државама порасла од 10.6 у години 1839 на 101,29 у 1931 (Просек од 1926—1930—100). (од 1839. до 1914. износио је годишњи пораст просечно 3.03%, док је за време рата био мањи. Од 1915. до 1929. производња је расла али спорије, него пре рата, наиме просечно годишње за '0.85%.

Производња људске и сточне хране порасла. је од 1839. до 1914. годишње просечно за'2.0%, од 1923. до 1929. остала је иста.

Ако се узме у обзир пораст становништва, то је производња људске и сточне хране порасла од 1839.—1900. за 0.68%, 'од 1901. до 1914. је нала за 0.20%, од 1915. до 1919. пала је за 1:82% и од 1920. до 1929. за 1:05.

Укупна производња аграрних производа и сировина, (укључиво и производња минерала) порасла је од 1839 до 1914. годишње просечно за 4.03%, док је овај нормални пораст пао од 1915 до 1929 на 2,11%. На главу, порасла је укупна производња од 1839 до 1914 годишње за 1,73%, а од 1915. до: 1929. године за 0.64%.

Ови бројеви су интересантни, јер показују како је мало апсолутно повећање аграрне производње у последњем деценију. Али они нису довољни да оборе тезу о хиперпродукцији. Методе код израде ових статистичких бројева нису без приговора. 1) Оба аутора упоређују предратно доба са послератним. То није без даљега могуће. После рата исхрана се је изменила, на штету пшенице у корист сточне хране, поврћа и воћа. Ову промену нису аутори узели у обзир. 2) Они постављају просечне процентуалне порасте за дугачке периоде, а нису се -'освртали на огромне промене у краћим роковима. Н. пр. сва аграрна производња, укључиво памучна, порасла је (ако! производњу 1919—1927. ставимо ==100) од 87 у 1921. год. на 96 у 1922, на 104 у 1923, производња жита је порасла од 93 у 1926 години на 97 у 1927 и на 106 у 1928 години. Најупадљивији су колосални скокови код производње памука. Она је н. пр. порасла од 64 у 1921. на 77 у 1922, на 108 у 1924., и на 143 у 1926. години. 3) Оба аутора ограничују се само на томе да израчунају пораст аграрне производње, а не стављају је у однос са индустриском. Али је врло лако могуће, да је аграрна производња на главу становника једва порасла, га да ипак постоји

релативна хиперпродукција у поређењу са развојем других“—

производних грана. Најважнији купци аграрних производа су индустриски радници. Њихова куповна снага условљена је просперитетом и развојем индустрије. Ако је процентуални пораст у индустрији мањи него у аграрној производњи, то је вероватно, да индустриски радник не може употребити онолики део куповне моћи за 'аграрне производе као раније. У односу према индустриском становништву постоји хиперпродукција аграрних производа.

Ако се жели доказати теза о хиперпродукцији, или њена нетачност, то се морају извршити много егзактнија. статистичка истраживања. ·

До 1929 године све северно америчке (банке су се утркивале- у давању зајмова јужноамеричким државама. Конкуренција између поједи– них кућа'била је врло оштра, и да се зајам пласира употре (бљавали су сва сретства, нарочито корупцију. Ова 'навала!

Судбина јужно-америчких доларских зајмова

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 249

није била без резултата: јужно-америчке државе узимале су зајмове, и употребљавали их у разне — већином непродуктивне сврхе. Наравно, да оваки исход рада има нарочито у доба кризе ванредно тешке последице. У свима јужно-америчким државама главна позиција трговинског биланса је извоз сировина. Светска привредна криза је тај извоз знатно смањила и тиме довела ове државе у велике тешкоће. Прва последица била је обустављање ЛЕ амортизационе и каматне службе доларских зајмова. ставиле сва плаћања. Али, и оне, које нису објавиле мораторијум, налазе се, према извештају Северно- америчког Standard Statistics. Service-a у таквој финансијској ситуацији, да се скора обустава службе појединих зајмова може очекивати као сигурна. Од 8 важнијих америчких држава: Чиле, Уругвај, Боливија, Еквадор и Перу обуставиле су сва плаћања, Бразилија и Колумбија за општинске и покрајинске зајмове, а сем тога, Бразилија за неке државне зајмове врши само каматну службу. једина Аргентина врши још и каматну и амортизациону службу својих доларских зајмова. Међутим, у Њујорку се држи, да ни Аргентина

неће моћи дуже да то издржи, ако се привредна криза буде

и даље заоштравала. Нарочито су у питању поједини градови и покрајине, где су зајмови у већини трошени у непродуктивне сврхе. |

Standard Statistics. Servise y своме извештају о познатој финансијској конференцији у Лими, о којој смо ми писали, сматра, да се мора рачунати са тим, да ће мораторијум за љоларске зајмове трајати дуже. Али истовремено, извештај наглашава, да се поново преузимање службе. мож очекивати само у случају, ако амерички повериоци снизе своја потраживања. Јавност у свим задуженим државама то тражи, са аргументом, да је већина зајмова употребљена непродуктивно, неки чак расипао, а да за то сносе одговорност и повериоци. Интересантно је гледиште њујоршких финансијских кругова у вези са овим извештајем. Они сматрају, да ће плаћање дугова бити само тако могуће, ако заинтересоване државе буду у стању да у току неколико следећих година купе испод руке већи број својих доларских облигација по садањем ниском курсу, и онда преосталим поседницима облигација понуде повољније услове. Курсеви јужно-америчких доларских зајмова износе 5 до 15%

Међутим ми сматрамо, да се не може сада предвидети

како ће се ситуација развијати. И ако катастрофално стање доларских зајмова није само последица светске привредне кризе, ипак је њихова судбина данас искључиво везана за њен развој.

Последњи посао француског парламента било је доноше-

дину. Он је'у главном прихватио владин предлог, и ако је овај уравнотежен само на хартији. У ствари, нова бупетска година ће се по процени известиоца одбора Гардјеа свршити са дефицитом од најмање 3 милијарде, или са дефицитом од 5 милијарди, ако не дође до наставка репарационих плаћања, јер су ови унесени у буџет. Две чињенице нарочито су карактеристичне за нови буџет: 1) Огромно. повећање буџета у поређењу са пређашњим. Буџет износи 41 милијарди овог пута за време од 31. априла до 31. децембра; ако се то израчуна за читаву годину, онда износи 58.2 милијарде франака, док је у 1928. години износио само

|424 а у 1929. години 45.5, пошто су се већ од 1924. до 1928. | године повећали издаци за 9 милијарди франака. 2) Пестајање | досадашњих огромних вишкова државне благајне, који су |још у марту 1930. износили 19 милијарди франака. Оба ова

момента (била су главни повод за жестоке нападе на мини|| 2 "финансија Фландена у парламенту. Он је одговорио на

Нису све државе обу--

ње буџета за 1932./33. го-.