Narodno blagostanje
| 24 Ел 1932.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 263
Свакако интересантно је да је после два дана издан коминике, по коме је госпођа Ано ухапшена због тога, што је крива по чл. 419. Кривичног закона, по коме одговара онај, који обеспокојавајућим гласовима обара цене а нарочито курсеве хартија од вредности. Казало се даље, да је то она чинила због тога, што је спекулирала сама а ла беси да јој је то увек успевало, пошто је својим сугестивним писањем наводила велики број људи, да такође улазе у ангажмане а ла бес. На то је надовезао један део француске штампе, да се за та дела не иде у притвор и да се лист не може да конфискује. Одмах сутра дан је суд оборио забрану њезиног часописа, али се госпођа Ано налази још увек у затвору.
Остављајући на страну питање о томе, да ли је госпођа Ано била у служби иностранства, пошто, док се ствар не публикује, не може нико имати аутентично мишљење о томе, наилазимо природно на питање, како треба класифицирати у опште њезин случај. чај не би био проблем. У Француској постоји слободна штампа, а за увреду и клевету постоји санкција. Госпођа Ано је могла да пише онако како је писала и да одговара како закон прописује, а она је својим писањем фактички у поврату падала у кривицу увреде и клевете. Интересантна је ствар, да је нико за то није тужио. Зар не би многи од увређених и оклеветаних имао за дужност да то уради2 Можда није урађено због тога, што би тужиоци изишли грбави са судске расправе. јер без сваке је сумње да се чист човек не може да оклевета и да савесног човека увредг не боли. А исто је тако ван сваке сумње да исправан и савестан човек на суду добије довољну сатисфакцију за увреду и клевету. |
Интересантно је да ли постоји законска одговорност за евентуални њезин утицај на курсеве хартија од вредности на Париској берзи. Пре свега треба знати да су само они курсеви попустили под њезиним писањем, иза којих се крила по која незгодна и прљава ствар. Ни једном здравом подузећу госпођа Ано није могла да нашкоди и ако је то покушавала неколико пута. Није њезино писање изазвало општи пад курсева, већ општа привредна депресија. О Кригеру њезино писање је било потпуно без аргумената, али на крају добила је право. За концерн Банк Насионал де Креди такође је имала потпуно право. А исто тако јој се не може да замери, што је тражила да се попуни француско законодавство у погледу одговорности управника подузећа, који апелују на широке масе капиталиста и управљају њиховим имаовином. Такав захтев већ постоји у парламенту и то: је највећи недостатак у француском законодавству. Кад госпођа Ано кон-
*
У нормално доба слу-.
|статује да је у извиђању злоупотреба једнога подузећа на-
стао застој само због тога, што је међу окривљенима један отапа отсјег де Та Гетоп Фћоппешт, према коме се не може водити обична истрага, и да то значи евентуално погреб прве класе целе ствари, имала је такође право. Што је госпођа Ано казала, да су губитци Банк де Франс били врло велики и да је курс акција због тога пао, такође је имала право. То њезино писање је можда био повод, да је француска држава примила све те губитке (на фунтама стерлинга). Али је велики део писања госпође Ано био неоснован и некористан. Њезина кампања против помоћи коју је Француска пружила Енглеској у два маха ради одржавања фунте, потпуно је депласирана у очима сваког непристрасног човека. Њезина кампања против американског долара и Американаца такође је бесмислена. Исто је тако она бескритична у писању против Немаца кад су у питању репарације. Лако је могућно да мадам Ано ствара овде једно мишљење у народу, које није корисно. Али је она акредитирана од широке масе публике својим успехом у писању против онога што није ваљало. Указујући на ружне ствари и предвиђајући крахове, који су наступили — наравно не због тога што је била документована, већ због неисправности појединих људи — она је стекла кредит, односно њезин часопис, који је она злоупотребљавала, морално мислимо ради стварања мишљења, која нису у интересу француског народа. |:
У борби против г-ђе Ано употребљено је једно незаконито сретство. Међутим, борба против ње није вођена оним сретством, које би било најефикасније и које је најлегалније, а то је полемика преко новина и часописа. Интересантна је ствар, како је највећи део француских листова: „Те Тетрз“, „Л'Енформасион“ и т. д. ћутке прелазио преко њезиних редовних напада. То је значило да су криви. Нико од нападнутих од госпође Ано с правом или без права није покренуо лист, који не би носио знаке корупције, који би био независан и који би прихватио борбу с њом на оном пољу, на коме она нема право. То није урађено због тога, што нападнути нису имали интереса, да је нападају у оним питањима, у којима нема право. А нису могли довољно да јој рипостирају у питањима, у којима је имала право.
Госпођа Ано је болесна, али не неизлечиво (изломила је једну ногу). Ми држимо да је по горњем основу не могу држати дуго у затвору. И због. тога сматрамо да ће се у · Француској поново појавити проблем госпође Ано. И лако је могућно под условом извесног исхода на изборима, да госпођа Ано буде почетак једног новог правца у француском новинарству, који пер салдо може бити од користи;
аана
ДОГАЂАЈИ И ПР
Mnogobrojni strani listovi 40-)
nose alarmanine vesti odnosno Prve hrvatske štedionice. Kaže se da je usled pada vrednosti seljačkih nepokretnosti došla u nemogućnost da odgovara svojim obavezama i da je zbog toga stavljena pod državnu kontrolu. Čak se zna ime državnog komesara.
Smatramo za dužnost da ustanemo protiv ovoga mrcvarenja prve depozitne banke u Jugoslaviji. Niti je Prva hrvatska stavljena pod državnu kontrolu niti se može staviti. Izgleda da
· Su neuki i brzopleti novinarski reporteri napravili bauk od člana 5, zakona o zašfiti zemljoradnika.
ОБЛЕМИ
Osnovna ideja tog zakonskog propisa je wvođenje jednog složenijeg moratorijuma za aktivne kreditne ustanove. Propis je iz čisto praktičnih razloga ušao u sastav gornjeg zakona —/ što je svakako mnosilo opasnost fđavog fumačenja. Isto je tako omaška što se pored moratorijuma pominje i mogućnost rčOrganizacije zavoda. Jasno je da autor projekta nije mogao ni pomišljati na to da političku vlast, ma to bilo Ministarstvo trgoуше, proglasi reorganizatforom novčanih zavoda. Propis je imao isključivo za cilj da omogući da se putem uredbe izvrši kakva izmena na samom zavodu, ali koja bi potekla od njeca samoga, a ne od nadzorne vlasti.
A najveći je bauk napravljen od zakonske mogućnosti postavljanja ministarskog komesara. Komesar je od vajkada bio