Narodno blagostanje

- __30, април 1932.

— Костајничка општина је решила. да оснује Градску штедионицу. _

— Francusko osiguravajuće društvo Union-vie isplaćuje ove godine dividendu od 25 franaka po akciji prema 21 franak prethodne godine. Ono ima i svoju filijalu u Beogradu.

— U veza sa padom Viničke kreditne banke u Južnoj Viniči, koja je lane pala pod stečaj sa ukupno 800.000 din. aktive i 4,000.000 pasive, uhapšeno je ovih dana 8 članova bančinog upravnog odbora.

— U Austriji su prošle nedelje Zabeleženi najniži kursevi efekata od stabilizacije krune 1922. godine.

ЈАВНЕ 0MHAHCHJ — Ministar finansija je propisao uredbi o monopolskim fakeamab Na.duvan u listu će se plaćati 250 dinara po kilogramu; na duvan: prerađen u cigare 10 din., u cigarete 1.60, a isečeni 700 dinara od kilograma, burmut 200 dinara od kg., ekstrakt 100 din. od kg. Na cigar papir: u knjižicama od 100 listića 4. din., u tuljcima do 100 kom. 8—0, u bobinama i tabacima do 1 kg. 1000 dinara. Na žižice 1,1 para po jednom drvcu. Na upaljače i užegače: od običnog тпећаја 1 кот. 50 Фп., од · srebrnog i posrebrenog metala 1 kom. 100 din., od zlatnog ili pozlaćenog metala 200 din. po komadu. U slučaju sastava upaljača od raznih metala taksa se plača po najskupljem metalu. Na kremenje za upaljače 0,50 din. po komadu do 0,30 grama. Na so i petroleum 4 dinara po kilogramu.

— Ministar trgovine i industrije propisao je paušalnu taksu za mlinove za mesec maj i juni. Počevši od tehničkog kapiciteta до 1000 kvintala po katergorijama, koje se međusobom razlikuju po IO00 Rkvintala redom do 25.000 kvintala takse su ove: 700, 1400, 2200, 3000, 4000, 5000, 6000, 7000, 8500, 10.000, 10.800, 11.600, 12.400, 13.200, 14.000, 14.800, 15.600, 16.400, 17.200, 18.000, 19.000, 20.000, 21.000, 22.000, 23.000. Na kapacitet od 25 do 30.000 kvintala 28.000 din., do 35.000 kv. 31.000 din., do 40.000 kv. 34.000, do 45.000 kv. 36.000 din., do 50.000 kv. 38.000 din., do 60.000 kv, 46.000 din., do 70.000 kv. 52.000 din., do 80.000 kv. 61.000 din., do 100.000 kv. 76.000 dinara

— Према компензационом уговору између Аустрије и Француске, Аустриска народна банка отвара Уреду за компензације у Паризу рачуне у шилинзима, преко којих ће аустриски дужници да плаћају француским фирмама. Ове ће се уплате вршити у француској и страној валути по дневном паритету. Ове ће уплате важити као намирење дуга, тек када француски поверилац буде отплаћен у францима. У случају промене законског паритета валуте пре извршене компензације онда би се она могла извршити само на темељу новог валутног паритета, а у том случају дужник остаје у обавези за салдо који произлази из разлике паритета. Уред за компензацију у Паризу издаваће чекове у ши» линзима на своје рачуне код Аустриске народне банке, која ће их продавати француским увозницима аустриских производа за одговарајућу вредност у францима, према законском паритету. Уговор ступа на снагу |. маја.

— Осечка општина је решила да тражи зајам од 3,100.000.— динара за извођење 0 у индустријској четврти града.

— Крижевачки општински буџет за 1932. годину предвиђа 3,184.464 дин. расхода и 2,750.285 дин, прихода ca 70% прирезом. У расходе нису урачунати трошкови за одржавање цеста, који ће се покрити цестовним 30%-тним прирезом. . : - e O,

— Pitanje rumunskog zajma postalo je u zadnje vreme vrlo misteriozno. Ministar finansija g. Arđetojanu otputovao je naglo u Pariz da prisustvuje finansijskim pregovorima sa francuskom vladom. Rumunska vlada do sada nije dala nikakvo

saopštenje o tome, ali nije ni demantovala vest nekih pariskih

___HAPOJIHO BJIAFOCTATDE

Страна 283

novina, da se radi o jednom zajmu od 800 ти. Тгапака, koji bi služio za konvertiranje rumunskih inostranih zajmova, i to tako, đa rumunska vlada kupi veliki deo SVOI | pa sadanjim niskim kursevima.

Danas ima u svetu dosta država, čije hartije od утедnosti notiraju tako nisko, da bi one sve vrlo rado kohventirale svoja inostrana dugovanja njihovom kupovinom. Ali za” to je potreban novac, koga one nemaju, 2 koji ne mogu ni lako ni jeftino dobiti. Nije poznato do danas da je koja đržava - kupila

svoje obličacije, jer joj je zato potrebah novac, koji je danas

tako skup, da nijedna država nije pristupila tom načinu regulisanja svoga duga.

Rumunska štampa je vrlo pešimistički rašpoloženad, i traži od rumunske vlade da bez obzira na sve te. pregovore, odmah pristupi merama za brzu i drakonsku štednju.

— Imperial Oil Limited dobio je monopol uvoza u koloniju Nju Fundland za zajam od 2, mil. dolara i а 'plaćanjem koncesije od hiljadu dolara.

— Za najveće društvo Insuil-grape Middle West Utilities Comp. izrađen je plan za saniranje: On predviđa: njene aktive koje se nalaze na istoku Sjedinjenih: država treba. da preduzme United Gas Improvmend Comp., koja pripada Morganovoj grupi. Ove će se upotrebiti za pokriće najhitnijih obaveza. Akcijski kapital Middle West Comp. sniziće se u odnosu 5:1.

— Ekonomsko-finansiski komitet ministarskog saveta odobrio je u principu unutarnji zajam Zagrebačke opštine do visine od 100 miliona dinara. Uslove zajma i ostale detalje odrediće Ministarstvo finasija. Wo nehmen und nicht stehlen?

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Између Мађарске и Немачке склопљен је уговор о клирингу, који је ступио на снагу 20. овог месеца. Новац ће се полагати код Рајхсбанке и Мађарске народне банке у маркама односно пенвима. Мађарска народна банка исплаћиваће одмах, хронолошким редом мађарска потраживања у пенгама, док ће се једна четвртина износа -положеног код Рајхсбанке употребити прво за исплату ранијих блокираних немачких потраживања у Мађарској, а три четвртине за исплату потраживања немачких извозника.

— između Italije i Jugoslavije, potpisan je 25. 0. m. dopunski trgovinski ugovor, kojim je istovremeno produžen i frgovinski ugovor od 1924. godine na godinu dana, koji rok će se automatski produžiti, ako se ne otkaže 6 meseci ranije. U dopunskom ugovoru predviđeno je povišenje carina na stoku sa strane Italije, a isto tako i povišenje nekih carinskih stavova za uvoz ftalijanske robe u našu zemlju. Sem toga, ovim dopunskim sporazumom regulisan je i platežni saobraćaj između obe zemlje. Kada ovaj dopunski ugovor bude objavljen mi ćemo se na njega vrafiti. |

ИНДУСТРИЈА

— Ових дана су одржане две конференције претстав= ника млинске индустрије: у Сомбору од стране млинова северозападне Бачке и у Загребу од стране оних из Савске бановине. Обе конференције су се одлучно изјасниле против плаћања паушала за млинове и немогућност многих млинова да га подносе. Загребачка конференција је због тога тражила укидање паушалних такса, а сомборска смањење тако, да се ушур рачуна са 14% и томе прирачуна 8% за паушал што укупно чини 22%. На конференцијама је констатовано, да је око 110 млинара напустило свој посао услед тешкоћа насталих новим прописима о млиновима.

Ми смо у „Народном Благостању“ упозорили на опасности паушалирања још пре него што је оно уведено. Сад се показало колико смо. имали право.

____ фабрика стакла у Храснику споразумела се са

претставницима радника и она ће скоро успоставити рад.