Narodno blagostanje

Страна 298 НАРОДНО - = Маја 1. прослављено је у Риму 100 година постојања познатог талијанског осигуравајућег друштва Асикурациони Генерали. Друштво исплаћује за 1931. годину не промењену дивиденду од 35%.

' — K'Union des Mines craBHMa је на дневни ред годишње скупштине, која се држи 6. маја, снижење друштагног капитала од 270 на 135 милиона франака. То би се МЕ шило смањењем номиналне вредности акција од 500 на 25% франака.

— Посавска штедионица д. д. Сисак повисује своју главницу са 2 на 4 милиона динара.

· — „Југофармација“ д. д. фабрика фармацеутских пренарата: Загреб, повисује главницу од 2,5 на 5 милиона динара. Она издаје 25.000 акција по 100 дин. номинале уз емисиони курс од 125 динара.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

=-= == Аустралиска савезна влада је конфисковала пореске приходе државе. Њузитвелс, јер савезна влада није више расположена да и даље плаћа камате иностраних зајмова Њузитвелса, за које је гарантовала. На то је социјалистички претседник владе Њузитвелса затворио пореске уреде и наредио да се сви порези плаћају у готову директно државној благајни. У исто време наредио је да државну благајну чувају. 50 чланова његове партије.

_ — Комисија при чехословачком министарству финансија решила је, да се плаћање у оним државама, које не дозвољавају или онемогућују трансфер у Чехословачку, врше једино у валутама дотичних држава и то путем компензације чехословачких потраживања у тим државама.

— Бугарско Министарство правде израдило је законски пројекат о једногодишњем мораторијуму за дуговања: трговаца дуваном, која су настала у вези са куповином дувана у 1928., 1929. и 1930. години. За ову годину они неће плаћати камате, а после мораторијума треба да плате 70% одмах, а остатак од 30% у ратама уз камате од 8%.

— Finska vlada {e raspisala premijski zajam u iznos od 60 miliona finskih maraka sa 300 hiljada premijskih obligacija po nominalnoj vrednosti od 200 finskih maraka, sa rokom od 5 godina.

— Познато je, да румунска држава дугује индустрији велике суме новаца за разне лиферације. То је био разлог, да на конкурсима за нове државне лиферације није учествовала ниједна домаћа фирма. Оне су се изјавиле спремним да суделују на конкурсу само онда, ако држава плати старе дугове, и за нове да гаранције у форми неопозивих акредитива код Народне банке. Наравно, да влада није могла пристати на ове услове.

— Задужење Данске у инстранству у форми државних облигација, комуналних зајмова, хартија од вредности и т. д., повећало се је од краја 1930. године за 387 мил. круна на 1384 мил. Међутим њена инострана потраживања пала су од 753 на 660 мил. круна. Данске облигације у иностранству скочиле су услед пада круне од 610 на 715 мил. круна.

— Споразум о пролонгацији кракторочних дугова немачких општина и земаља ступио је на снагу 27. априла ове године, |

— Америчка влада издала је 2. маја 225 милиона долара 3%-тних благајничких записа са роком од 2 године и 225 милиона 2%-тних цертификата с једногодишњим роком. Ова емисија предвиђена је у финансијском програму утврђеном у јануару, и са њом се амерички државни дуг пење на 19.05 милијарди долара.

те — Поседници грчких облигација понудили су грчкој влади зајам од 2 милиона златних фунти, под условом, да Грчка настави ануитетску службу. У грчким финансијским

ВЛАРООТАЊЕ ______ | Бр 19

круговима држи се као сигурно да ће влада одбити ову понуду, јер годишње грчке обавезе из иностраних дугова износе више него 4 и по мил. фунти, и са овим зајмом не би се стварно ништа помогло.

— На концу 1931. године од 7 и по одстотног фгавцуског зајма у Америци остало је номиналних 60,805.500 долара. Ова сума ће бити исплаћена најдаље до 1941. гол. Од тТф-тног зајма у злату 1924—-1949. остало је 70,740,0:) долара.

— Енглеско министарство финансија је објавило да ће државна благајна исплатити до 15. августа ове године 4% благајничке бонове у суми од 64,585.000 фунти стерлинга. Министарство рачуна да ће потребна срества за исплату ових бонова намакнути емисијом 3% благајничких бонова уз курс од 97,/,%. Рок плаћања првог купона биће 15. октобра тек. год.

— Министарство финансија одобрило је буџет Сарајевске општине у суми од 29,660.967 динара. (Снижење износи 300.000 дин.).

— Укупни приходи имовне општине у Новој Градишци за 1932. год. предвиђени су са 7,475.293 дин. т. |. 2

милиона мање него прошле године. Од тога отпада на личне

расходе 3,648.352 и порезе 900.000.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Grčka vlada ofkazala |e trgoviaski ugovor sa Čehoslovačkom, sa mohltivacijom, da Čehoslovačka nije izvršila obavezu preuzetu u ugovoru, da godišnje kupi 2 miliona kg grčkog duvana. Ugovor prestaje da važi 1. avgusta 1932. godine.

— Извоз свиле из јапана је у првих три месеца ове године порастао услед пада вредности јена и то у јануару је износио 365.229, у фебруару 575.255 а у марту 1.000.000 јена.

— Румунски министар пољопривреде донео је уредбу, којом се укида досадања извозна премија за пшеницу и пшенично брашно (10.000 односно 13.000 леја по вагону). Укидање извозне премије дошло је из два разлога: 1) Румунија

|је извезла велике количине жита, тако да њене садање за| лихе једва достају за домаћи конзум. Због тога се не жели "више извозити до нове жетве. 2) Тешко финансијско стање

државе не дозвољава више плаћање премија. За већ извезену пшеницу држава дугује извозницима још округло 400 милиона леја.

— Немачка спољна трговина показује у првом кварталу 1932. године знатан назадак према последњем кварталу прошле године. Извоз је пао за 32.1%, а увоз за 14.7% од вредности.

—_ Чехословачка делегација отпутовала је у Берлин, где ће водити преговоре о разним трговинско-политичким и девизним питањима, а нарочито о установљењу клиринга између обе земље.

— Грчки парламенат примио је законски пројекат O ограничењу увоза. Њиме се овлашћују министри финансија и привреде да заједничким уредбама могу ограничити увоз свих врста робе, као и подигнути царине, нарочито. на артикле потребне за живот, сировине и колонијалну робу.

— Општи парламентарни одбор у Бечу усвојио је владин декрет, према коме ће бити дозвољен увоз само извесних категорија производа на бази специјалног овлашћења издатог од министра финансија. Листа ових артикала садржи следеће артикле: јужно воће, шећер од шећерне репе, шљиве упаковане до 50 килограма, црне печурке, разна вина, вино пенушац, кобасице, кавијар, ракови, ланени теписи и теписи израђени од трава, котаричарске израде, дрвени угаљ, ayTOмобили и мотори за аутомобиле, рогата стока за клање, телад, прасад, масло, маргарин, свињска 'маст, ракија, маст, месо, сир, кондензовано млеко, памучне тканине, клобучине, хартија и козе, Примена ових "одредаба извешће се тако,