Narodno blagostanje
14. мај 1932.
vrednosti od okruglo 160 miliona šilinga. Sem toga, na listi se nalazi veliki broj polufabrikata i sirovina, koji su neophodno. potrebni austrijskoj industriji. Vlada će i tu morati napustiti apsolutnu zabranu uvoza, jer ne leži u njenim intencijama dalja obustava rada u industriji i povećanje nezaposlenosti. Sve je to razlog, da je nerealno vladino očekivanje, da će zabranom uvoza smanjiti pasivnost trgovinskog bilansa za 350 miliona šilinga. Najviše se može postići 150—200 šilinga, što nije ni jedna četvrtina pasivnog salda.
Ali, nesumnjivo je, da će druge dičave preduzeti repre= salije, koje će imati za posledicu opadanje austriskog izvoza, tako, da će se ı ovo malo smanjenje pasivnog salda kompenzirati novim opadanjem izvoza.
saldo svoga trgovinskog bilansa.
KEC=pmE===e=prmr= suza и ша
Zarada privatnih патезје-
nika kou nas: u svetlosti „Indeksa” more u Žagrebu donosi u svom poslednjem broju solidno obra đen članak o realnoj zaradi pri-
= az vatnih nameštenika. Ovi su poTa na: bankovne činovnike (njih je 1914. god. bilo 3200, a 1931. god. 4800), trgovačke pomoćnike (1914. god. 26.800, a 1931. god. 40.200), zatim knjigovođe, blagajnike i druge kancelarijske nameštenike u industriji i trgovini (1914. god. 8000, а 1931. g. 12.000) i najzad tehničke nadglednike u industriji (2000 i 3000). Svaka od ovih skupina podeljena je na 4 kategorije da bi se tačnije odredila visina njihove zarade; to su: najniža, srednja, viša i najviša kategorija. Od svih bankovnih činovnika u najnižu kategoriju spada 15%, a njihova zarada u 1914. g. kretala se između 50: i 66,66 kruna, 1931. g. 750 i 1250 dinara; na srednju kategoriju otpada 42% bankovnih činovnika sa 86,67 (najniža) i 83,33 (najviša) kruna zarade u 10914. god. i 1251—2300 din. u 1931. god., višoj kategoriji pripada 35%. sa 83,34 i 366,66 kruna zarade u 1914. god. i između 2301 i 3200 din. u 1931. god.; u najvišu kategoriju dolazi 8% od svih bankarskih činovnika (nisu uzimani u opšte u obzir direktori i generalni direktori) sa preko 366,66 kruna i preko 3200 dinara.
Trgovačkih pomoćnika ima najviše, i od njih 50% dolazi u пајnižu kategoriju sa zaradom od 30 do 60 kruna odnosno 400 do _ 800 dinara (u 1914. i 1931. godini); 20% od njihovog broja do-'
lazi u srednju kategoriju sa zaradom od 61 do 90 kruna, odnosno 801 do 1500 dinara; onih u višoj kategoriji ima 28%, a imali su 91 do 150 kruna, odnosno 1501 do 2500 dinara plaće, i najzad 5% pripada najvišoj kategoriji sa zaradom od preko 150 kruna odnosno preko 2500 dinara. Po broju na drugo mesto dolazi grupa knjigovođe, blagajnici, dopisnici i drugi kancelarijski nameštenici u industriji i trgovini. Najveći deo od njih (45%) spada po zaradi u srednju kategoriju sa platom od 101 do 200 kruna odnosno 1201 do 2200 dinara. 25%. strpano je u višu kategoriju sa 201 do 300 kruna, odnosno 2201 do 3500 dinara. U najnižu kategoriju ove grupe dolazi 20% sa 60 do 100 kruna odnosno 800 do 1200 din., a u najvišu 10% sa preko 300 kruna odnosno 3500 dinara. Najzad tehnički nadglednici sa 45% učestvuju u višoj kategoriji sa 171 do 250 kruna # 2001 до 3000 dinara; 30% dolazi u srednju sa 151 do 170 kruna odnosno 1801 do 2000 dinara; 20% u najnižoj sa 100 do 150 kruna odn. 1500 do 1800 dinara i 5% sa preko 250 kruna odn. 3000 din. Iz ovih cifara je dobijena prosečna mesečna plata pojedinih trgovačkih nameštenika i ona iznosi za bankarskog činovnika 160,58 kruna za 1914. god. i 2218,— din. za 1931. godinu. Ako se uzme da je prosečna plata za 1914. god. ravna 100, onda je indeks nominalne zarade bankarskog činovnika u 1931.' godini 1381 u stabiliziranom dinaru, a 125 u zlatu. Tako se
НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ
i
Страна 311
iznosi u stabiliziranom dinaru 1522, a u zlatu 138. Indeks treće grupe (knjigovođe i ostali) je 1247 ı 113, a onaj nadglednika u industriji i205 i 109. Iz ovoga se vidi da je nominalna zarada privatnih nameštenika u 1931. godini skočila prema onoj u 1914. godini za 9 do 38%.
Do iznalaženja realne zarade i njezinog upoređenja sa predratnom došlo se procenom froškova neoženjenog namešte-
nika i onog sa porodicom i upoređenjem sa nominalnom zarai dom. Mesečne potrebe bankovnog činovnika za hranu, stan,
odelo, ogrev i rasvetu procenjene su na 138 kruna (za 1914.) i 2450. Njihov iznos za trgovačkog pomoćnika dolazi do 70 kruna odnosno 1575 din., za knjigovođu, blagajnika i sl. 119
. kruna i 2000 dinara, a za nadglednika 92 krune odnosno 1575
· Nova mera austriske vlade je poslednji pokušaj da se. dinara. Upoređenje nominalne zarade i troškova daje realnu spase, što se spasti dade. Ali vidimo, đa se stanje neće i ne mesečnu zaradu bankarskog činovnika od 116,36 kruna u 1914. može mnogo promeniti. Pitanje, koje je i ranije bilo, ostaje god.i 90,53 dinara u 1931. g. To znači da je realna zarada bani dalje otvoreno: kako će Austrija doći do deviza da plati pasivni karskog činovnika bila mnogo veća pre rata nego danas. Gor-
| Pid cifra nam pokazuje da ie on na 100 kruna pre rata imao | preko redovnih potreba 16,36 kruna, a u 1931. god. tu je imao
„iIndeks” glasilo Radničke ko- nedostatak za blizu 10 dinara. Za ostale grupe realna mesečna
zarada neoženjenog nameštenika je ovako iskazana: trgovački pomoćnik 110,71 za 1914. god. i 74,92 din. u 1931. god.; knjigovođe i ostali kancelarijski nameštenici 152 krune ı 111,87 dinara, nadglednik u industriji 198,37 kruna i 139,62 dinara (u tablici 12. pomenutog članka uzeto je 3.200 din. kao prosečna mesečna nominalna zarada mesto 2.200 i zbog toga se došlo do pogrešne cifre za realnu zaradu 203,17 din.).
Ove su cifre drugačije kada se računa sa porodicom od 4 člana: otac, mati i dvoje dece. Prihodi ostaju isti, a troškovi se povećavaju. U ovom slučaju se troškovi kod bankarskog činovnika penju na 220.— kruna (1914. 2.) 1 4500— din. (19031. g.). Njegova realna zarada onda pada na 72,99 kruna odnosno 40,29 dinara. Kod trgovačkog pomoćnika pad realne nadnice je još veći, jer iznosi 55,35 kruna i 36,87 dinara; njegove potrebe za porodicu procenjene su sa 140 kruna odn. 3200 dinara. Nešto je bolji položaj knjigovođe i drugih kancelarijskih nameštenika, jer realna zarada iznosi 92,82 krune i 54,57 dinara (na trošak od 195 kruna i 4100 din.). Položaj nadglednika u industriji najbolji je i njegova realna zarada ide na 119,21 kruna i 96,96 dinara prema potrebama od 153 krune i 3.300 dinara.
Kao što vidimo položaj nadglednika u industriji najpovoljniji je. Što se tiče ostalih, njihova realna zarada je opala mnogo prema 1914. godini. Ona im ne može ni iz daleka da zadovolji potrebe. Zato su prisiljeni, ili da ograniče svoje potrebe ili da traže još sporedne zarade.
67448 Међу теоријама које објашњавају кризу помоћу монетарних момената, велику улогу игра теорија о оскудици злата. Она има много присталица у англосаксонским земљама, а нарочито заступа познати економист Густав Касел. Њена основна мисао је, у главном, следећа:
Велики пад цена, који је почео половином 1929 године, последица је повећане оскудице злата. Да цене остану сталне, мора укупна залиха злата да расте у истом процентулном односу, у којем расте производња робе. Он износи годишње око 2.8%. Пошто читава светска залиха злата износи сада 1.121 милијарде динара, потребна је годишња продукција злата од 33.75 милијарде динара, да цене остану непромењене. Сада је производња 23 милијарде динара, дакле само две трећине оне количине, која је потребна, да се ниво цена одржи стабилним, Опадање производње злата објашњава се повећањем производних трошкова због све тежег искоришћавања златних рудника. Поред опадања производње, оскудица злата објашњава се и рђавом поделом, која је у земљама
Постоји ли још оскудина - злата
dobio i indeks nominalne zarade trgovačkog pomoćnika, a on увозницама довела до стерилности злата, Тако на пр, Фран-