Narodno blagostanje
Страна 312 _ НАРОДНО пуска данас. има 21% светских резерви злата.према 14% 1913 године. На крају, оскудица злата објашњава се и тезаурирањем са стране приватних лица у појединим земљама: Познато је, да је оно узело нарочито велике размере у. Индији. :
" Теорија о оскудици злата је веома спорна. Ми не желимо да сада износимо наше приговоре против једностраног објашњења пада цена монетарним разлозима. Прет-' поставимо, да је тачна. Али тада мора наступити пораст цена, чим су престали разлози, КЛЕ су изазвали оскудицу. злата. | |
Изгледа, да је сада наступио. тај моменат.. По теорији оскудице злата, морао би сада престати катастрофални пад. цена. Интересантне : податке о нестајању разлога који су. изазвали оскудицу злата. садржи чланак Ернста Штерна у „Deutscher Volksvwirt . Ми пемо у кратко репродуковати његове „наводе:
: Док. су Касел и:већина осталих присталица теорије о оскудици злата очекивали, да ће следећих година доћи до апсолутног: опадања производње злата, у ствари последњих година дотило је до јаког повећања производње злата. Го се објашњава тиме, да је услед пада цена, експлоатација оних. златних ' рудника; који пре нису могли да покрију трошкове, сада постала рентабилна. Прбизводња последњих година била. је просечно месечно следећа: |
у мил. дин.
| | ; чаног оптицаја.
. 1901-05 1.562 Сем Француске, последњих година су нарочито уво1912. | 5 22011зиле злато Холандија и Швајцарска. То је била последица 195 1. | · 2.214 бекства капитала из европских земаља. Ово је сада, међутим 1922 | о 1.526 јако ограничено строгим девизним прописима, и-у колико 1928 1.931 | се ради о енглеском новцу, може се Ја нат ренатри: 1929 _ | | 1.904 |рање капитала у Енглеску.
1930. | | ПА — | 1658. Сада је поново по први пут производња злата по1931 | 2.079 | следњих година, у износу од скоро 27 милијарде годишње)
1932, (јан. и фебр) ~ 2.174 | слободна им за остале земље. Ако постоји 'ова уска веза из-
Додуше овај пораст износи _ само 2.3% светских резервичвлата, а:не 2.8%, колико би, по Каселу, било потребно. Али, овде није важна апсолутна количина произведеног злата,. него однос годишњег пораста према оним залихама злата, које су се прилагодиле садањем нивоу цена и волумену производње. Али, како су цене од 19290 пале за једну трећину, а ни производња није много мање, то је сада потребан много мањи пораст производње злата за стабилизирање нивоа цена. Штерн рачуна, да садањи пораст износи 26.335 милиона динара, што је већ 3.2%. оних златних резерви, које су се прилагодиле садањем волумену производње. Према
БЛАРНАЊЕ _ ___-: БРр, 20
томе, требало би по теорији „оскудице 1 очекивати пораст цена: |
Исто тако не постоји више опасност да ће. злато. бити: апсорбовано· неекономском поделом међу новчаничним GaH-
| кама. Додуше Француска je 1931. г. увезла 33.715 милијарде
динара злата, али изгледа, да разлози овог увоза нене у будуће више деловати. Прво, због чињенице да Француска велики активни салдо: свога биланса плаћања није ставила иностранству на расположење. Овај сада ишчезава. Порасла. је пасивност трговинског биланса, промет странаца доноси
мање, репарације-су престале и приноси од капитала у ино- |
странству, који су редуцирани, падају. Други разлог био је велика потраживања и ефекти, које су француски. грађани у доба француске инфлације, прибавили у иностранству. И
банка имала у иностранству, и "која је она последњих година. претворила у злато. То показује и опадање девизних резерви Француске банке. Оне су износиле |. априла 1932: тодине 284 милијарде динара према 86.4 крајем 1928 године. Велики део осталих потраживања налази се у Сједињеним Државама Америке. Вероватно је, да ће и ова већим делом бити повучена током ове године. (Она износе само 7% америчких резерви злата. Овај износ може Америка услед нових прописа о покрићу, да поврати одмах, (без смањења нов-
међу пораста злата и кретања цена, сва чињеница мора се изразити у порасту цена. -
· Коначно, изгледа да је уклоњена опасност, да "се гтезаурирањем злата изазове оскудица. злата. Има већ неколико месеци да Индуси | почињу “ продавати своје огромне“ количине. тезаурираног злата. Док је Индија 1930. године, када је њена куповна снага била већ јако ослабљена, имала још 3.6 милијарди тезаурираног злата, дотле је од октобра 1931. до јануара 1932. године извезла 660 милиона. марака. И Енглези су у последње доба велике количине. свога злата.
поново изнели на. тржиште.
BB BR BB NJ
о ОБАВЕШТАЈ
за 1188 улога на штедњу новчаних завода Срема, Баната: Бачке; и: Барање у месецу јануару и фебруару тек. године: било: је: у јануару: по књижицама 1.088,878.401 динар, то текућем рачуну 126,696.221 дин., укупно 1,215,574.622 динара: према · 1.528,479.302 дин. у јануару 1931. год.); У фебруару :: по, уложним књижицама 1.062,716.736, по тек. рачуну. 118145.961 динар, укупно 1.180,862.697 динара (према 1528055.117 "динара у фебруару. 1981. године).
e. „Stanje Poštanske štedionice па dan 30. aprila o. || |
pokazuje; da je broj čekovnih računa doduše porastao, za 171 ртет и фто от тезеси na 20.825, ali je stanje uloga po 'Čekov= nim Раб та. и јокц. арта зтапјепо za 58.3 miliona na 654.77.
НА СЛУЖ
miliona, a prema kraju februara ulozi su 'smanjeni za 202.5: miliona dinara. Ukupan čekovi promet iznosio je u aprilu 4148: miliona, od čega je 43.84% obavljeno bez “upotrebe “gotovine: | Opadanje pokazuje i stanje uloga na štednju. Dok" su krajem | marta o. g. ulozi na štednju dostigli dosađašnji rekord sa 385.11 | milion dinara, on iznose 'krajem aprila ža 3 3 miliona manje, od| nošno 3821 пућопа. Uprkos tome porastao je 'broj štedhih | knjižica od 188. 341 na 190:771. Prosečan iznos jednog' uloga | iznosi u aprilu o. S. 2005.63 dinara.
__— „Ponovnim "ап епјен · diskontne stope Rajhsbanke, morale.:su prisilne kamate, koje su изјапом епе početkom godine; da. se „ponovo menjaju. Velike teškoće su SC, pojavile код utvrđenja maksimalne stope za uloge. Код. štedionica. . ; Qne Su
овај. извор за увоз злата је пресушио. Приватна потражи-. вања у иностранству су већим делом повучена. Трећи разлог: била су велика краткорочна потраживања која је Француска.
ит A AZ UURREEURIRAR