Narodno blagostanje

БЕОГРАДСКА. БЕРЗА.

KON би берзански | мераклија. са. стране > посматрао кретање курсева на нашој ефектној берзи за последње две не-

деље, морала_ би. му поћи вода на уста.. Од 9. до 12. Maja,

од. понедеоника · до четвртка скочила је рента Ратне штете од 158. на 207 динара (делимично и више) — округло. 50 поена. Нешто мало мање су скочили и остали државни и државом гарантовани OU Хосисти су морали дакле тешке паре зарадити. |

Тако изгледа, али тако није O. из простог разлога што: није било хосиста. Курс од 9. до 12. т. м. могао је да користи само онима, који су купили папире испод курса од 12: т. м. На пр. Ратну штету испод 207 динара. Таквих је било врло мало. За доказ зато служи недељни обрт за последње две недеље уочи хосе, а који се креће око 2,5 милиона динара, то јест цигло 400 хиљада динара за цео дан

и све берзијанце. Кад се томе дода да највећи део куповине“

отпада на јавну руку, онда излази да сви берзијанци нису купили заједно ни 1 милион динара Ратне штете за време ниског курса. А други доказ да је хоса била без икакве користи за берзијанце лежи у цифрама обрта последње две недеље, кад су папири почели скакати. Обрти износе 5 милиона односно 2,5 милиона недељно, исто колико и ранијих недеља. Нити се опажа куповина по нижим курсевима, нити јачи обрт за време хосе. Обрт је текао нормално и то је доказ да шпекулација није интервенисала за последњих неколико недеља:

Није никаква штета што спекулација није искористила последњу хосу. Спекулација није предмет економске политике, она се и у нормалним приликама силом толерира, Кад је реч о државним хартијама од вредности, а специјално о Ратној штети и о беглуцима, онда се мисли у главноме на широке масе народа, које су своје штедње уложили у те хартије. Ако је народ од тога добио, онда се може сматрати да је хоса била од велике користи. Главна добит широких маса не огледа се у обрту на берзи, пошто оне не спекулирају. Њима је потребан стално повољан курс.

Хоса треба да је стална, и то се не може рећи о последњој. 13:-V. 16-У. 1750. 181. 1959. 7% Инвестиц. зајам — — JE = 4% Аграрци 258 25-—- 26—_ 236% Беглуци 3285. 33-—- 32. 32 33 7% Блер 44—– 44—- 43— 43— 7% Селигман — 50=-"'' 49:50. 50—- 503% Блер = — 5— — Ратна штета 201— 198—- 187— 183.—- 184.50 Народна банка = = — = _Аграрна банка 212-— 212 2010—— 210— 210—

Горња таблица нам показује да је већ 13. т. м. хоса завршена и сви су папири пошли на ниже. Аграрци су пали на 23, Беглуци на 33, а Ратна штета на 184. Пад код Ратне штете износи 22,5 поена, скоро половину“ целокупне хосе. Ако овако продужи за неколико дана читава хоса биће конСорана : Као што спекулација није ништа хаснила од последње хосе, тако исто се њој не може ништа пребацити за и сувише брзо изумирање хосе. Оно мало понуде је нормална реализација старих ималаца (јер се “с тим може да рачуна да: еваке недеље по 1:5 милион мора доћи на продају због тога што људи из O O разлога требају. готовине). · а >

0080 ОВЕ

Страна 335

___ Поновна беса дејствује. деморалишући, а ова је неизбежна из простог. „разлога. што је хоса била потпуно неоправдана. Листови, који су пали у одушевљење поводом

„хосе, тврде да је ова дошла као последица расписа Мини-

стра финансија о курсевима, по којима се примају у кауцију државне и државом гарантоване хартије од вредности. Министар финансија донео је одлуку, да се државни

|папири и (не знамо зашто) акције Аграрне банке примају у

кауцију по курсу далеко већем од онога на берзи. Та. ивузетна мера донесена је вероватно из обзира на оне, који су положили кауцију при много већем курсу, да се не би од њих тражила допуна првобитне кауције. Не знамо коме је требало да од тога направи мотив за хосу. Истина некада је и пропис о кауцији употребљаван од стране шпекулације

'|Kao 'мотив хосе. Али је то праћено још другим мерама. Ни-

када тражња за кауцију не може да буде решавајућа за курс државних папира. А најмање сада, кад су готово све инвестиције избрисане из буџета.

Друга су средства којима се помаже имаоцима папира.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Пишенипа.

Светско тржиште тшпенице је под јаким утицајем | вуне редно неповољних вести о стању усева у Америци и Канади. Према подацима Фармборда засејана површина у Америци пала је од 40.4 мил, акра у прошлој на 32.2 мил. у овој години. Предвиђа се жетва од 4407 мил. бушела према 7874 мил. у прошлој години. Поред тога, као хосистички фактор деловале су и куповине пшенице са стране Руса за Владивосток, тако, да је тиме компензирана смањена тражња европских земаља. Цене пшенице на чикашкој продуктној берзи порасле су због тога нагло, на 56 и по доларских центи на бушел, док је највећа цена прошле недеље била 54 и по доларска цента.

Домаће тржиште пшенице показује мирну слику. Због рђавог времена у мају, усеви се слабо развијају, па продуценти мање нуде, очекујући да ће цене скочити. Али исто тако и тражња млинова је слабија. Цене су у главном непромењене. Бачка пшеница 131—133 динара. Бачка потиска и бачка лађа Тиса 132—134, а банатска 128—130 динара.

Стока. | Већ прошле недеље цене свиња биле су у порасту, и плаћало се је 6—7 динара: по. кг. живе ваге. Ове недеље цене су даље скочиле за 0.50 динара, јер су понуде све мање, док је бечко тржиште још увек врло повољно. После наглог пораста од 1.20, пре месец дана, на 1,65 шилинга, за дебеле свиње по кг. живе ваге, ове недеље: су цене нешто попустиле, али то је остало без последица“-за наше тржиште, јер су цене које се сада могу постићи још увек изврсне — 1.55 |, 62 шилинга. Код рогате марве. нема промена, цене су сталне, и за волове се плаћа према квалитету од 46 динара. по кг. живе ваге. -

Jaja. '

Прошле недеље цене на тржишту јаја су се попра-

виле, јер је била већа тражња из иностранства, нарочито из

Швајцарске и Италије, а донекле и Немачке због конзерви='

рања. За месец дана цене: су скочиле од 30 на: 40 пара, а ове

недеље плаћана су јаја за извоз 45—50 пара. На пораст цена“

ове недеље деловала је и смањена; производња jaja у неким европским земљама.

Нентрала Ру ШРАТГУ 52 филијале

ЈУ ЧЕХО СЛОВАЧКОЈ |

та ЧЕХОСЛОВАЧКА. И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА

ВвРИЛИЈАЛ ~ БЕОГРАДУ | сатитал Кч. 235,000.000 ——— Резерве Ка. 14.000, 000 Телет, адреса: АНГЛОБАНКА — Тел: 23402, 23403, 23464, 23405 |

У Иностранво. · |л НДОН Иље | | И СОФИЈА 55