Narodno blagostanje
||
|
a RRA OT
Страна 328
slednje vreme mnogo bankarskih stečajeva: Banca di Milano, Unione Bancaria Nazionale, Banca Boggeano a Genes i Banca Arranta, koji su naneli velike štete narodnoj privredi. Novčanična banka iskorišćuje ove depozite eskontujući hartije
privatnim bankama i davajući avanse Zavodu za likvidaciju. | је омогућило Кригеру да тако дуго прикрива лоше стање сво„јих подузећа то је организација свију тих подузећа у виду кон-
„церна или тако звани систем кутија Мегзесћастејипоззугјет.
Na taj način privatne banke dobijaju natrag veliki deo kapitala koji su im oduzele štedionice zbog koristi koje ove imaju u očima publike.
Unutrašnji državni dug popeo se je ovom transakcijom
na 92.IŽI mil. lira. Ali, ovoj meri moralo se pribeći |cr tali-.
janska privreda ne može više da podnese povišenje poreza, a fiskalni pritisak već je dosegao krajnju granicu njene mogućnosti. Бугарска је била прва која је најавила доношење закона о раздужењу сељака. Одмах по доласку земљоделаца на
YE po OP ye ЈЕ власт. Али је требала много више времена да га реализује, него друге државе, које су или донеле законе, или појединим мерама и уредбама одлажући егзекуцију, или исплату рата државним банкама олакшале положај земљорадника. Разлог за ово одуговлачење у Бугарској треба тражити у самој влади: земљоделски министри тражили су врло револуционарне мере, које су по своме крајњем економском ефекту једнаке бољшевичкој пракси експропријације, док су грађанске странке у влади тражиле раздужење, са што је могуће мање потреса по целокупну бугарску привреду. То је био и разлог, да је законски пројекат био чешће мењан. Његову дефинитивну редакцију донели смо у броју „Народног Благостања“ од 12 марта ове године. Међутим, Народна скупштина изменила је многе одредбе тога закона, а то под утицајем земљорадничких посланика.
Раздужење сељака у Бугарској
1) Повишена је сума задужења, која спада под закон од 150 на 200 хиљада лева. 2) Исто тако повишена је максимална граница земљишта од 20—25 ха. 3) Повишена је квота дуга коју може брисати мировни судија као првостепена судска власт од 30 на 50%. За већа брисања потребно је одобрење. већине поверилаца. 4) Остатак дуга исплаћује се према величини дуговане суме, и то до 15.000 лева за три године, до: 50.000. лева за пет година, и преко 100.000 лева за 10: година уз камате од 7% према 8%, колико је било предвиђено у пројекту.
Закон је ступио на снагу. Његове последице осетиће се врло брзо, као и у Румунији, где је влада морала сада да приступи заштити банака и трговаца, који су тешко погођени раздужењем. сељака.
„аи ние Поводом тешкоћа Кригеровог
концерна води се данас дискусија у јавности, да ли је било ма кога, ко је могао да види или бар да слути стање у коме се налазио овај концерн већ више година. Енглеска штампа тврди, да је шведска новчанична банка знала тачно стање и да је учинила једну врсту злочина према међународним. финансијерима прећуткујући то што је видела и сазнала.
Данас, после објаве резултата ревизије главних Кригерових подузећа, намеће се свакоме питање, како је могућно, да се ни у једном финансиском центру светском баш ништа не примети и не осети о тешкоћама, са којима се бори Кригеров концерн већ од 1925. године. Личност Кригерова изгледа да је била моћно оруђе за прикривање правога стања. Његова појава, а нарочито његов поглед, уливали су пуно поверење и успокојење. Његови најближи сарадници
Криза. концерна као једног облика. подузећа
не могу да дођу себи од запрепашћења на вести о. његовим |
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 21
недопуштеним подвизима. Али личност није била довољна да покрије тако дуго недопуштене манипулације, пошто се кредит не даје на личност већ на подузеће и на њихову имаовину, а ова су обавезна на јавно полагање рачуна. Оно што
Кригеров концерн се састоји из многобројних подузећа, која су међусобно била афилирана. Значи да је једно подузеће држало акције другога и да су се међусобно кредитирали. Код оваквог система, у колико је већи број подузећа, у толико је већа могућност и опасност од прикривања правога стања.
Свака ставка у књигама мора бити документована односно заснована на писменим документима. Лажан биланс се правио обично повећањем активе или смањењем пасиве. O свакој ставци активе мора да буде, као што рекосмо, писмен докуменат. То се у једном концерну изводи врло лако. Једно предузеће на пример задужује друго и тиме повећава своју имовину. По себи се разуме да то задужење мора бити засновано на писменим документима. Подузеће поверилац мора имати писмо од подузећа дужника. И оно га редовно има, и то оригинално. Подузеће дужник пак не задржава копију у својој архиви нити спроводи задужење кроз своје књиге. И тако имамо на једној страни лажну активу, на другој страни лажну пасиву. |
Та врста манипулације ради прикривања правога стања не само да није први пут у употреби код Кригеровог концерна, већ се може рећи да је оно редовна појава код свију концерна, који су пали за последње две године, а њих има више од десет. Ногом је повукао париски банкар Устрик, који је био такође на челу једног великог банкарско-индустриског концерна. Затим долази Талијан Гвалино, организатор индустрије вештачке свиле, који је такође био на челу једног великог концерна (он је скоро био осуђен и послат на Липарска острва, али је ових дана, како читамо у новинама, ослобођен). Концерн Вапдие Мапопаје де Стедћ нарочито је добро познат читаоцима, јер је у броју 46. од 1931. г. „Нар. Благостања“ изнесена графички целокупна породица концерна. Упозоравамо читаоце на тај број, из кога ће видети, како се изграђује концерн и како се у групи тако многобројних подузећа могу да спроводе нетачне трансакције много лакше но код инокосног подузећа. Пад десетак најјачих светских концерна за последње три године имао је за последицу, да се у стручној штампи појавило гледиште, да су концерни највећа опасност по капиталисте и штедише. О злоупотребама система кутије било је врло много података поводом судскога ислеђења против злоупотреба великог немачког концерна РКауас, (концерн формиран код осигура вајућих друштава, о чему је своједобно такође опширно писано у „Народном Благостању“). Неповерење према концерну уопште данас је тако велико, да се може рећи да је концерн као облик капиталистичке организације на издисају.
Из оправданог неповерења према концерну међу финансијерима и у стручној штампи изродила се у ланчкој штампи струја против свију подузећа велике међународне експанзије. У дневној штампи европској могу се наћи имена свију већих међународних подузећа као кандидата за банкротство. То неповерење према концерну уопште објашњава нам нечувену кампању, која се води последњих месеца против великог енглеско-холандског концерна Royal Ошећ. Али, као што рекосмо, неповерење се проширује у нестручној штампи на свако веће подузеће, које је изашло изван граница своје отаџбине. У таква подузећа спада Форд. И он је већ увелико, по мишљењу неких нови-
„Мама не треба никакав кредит“